Kjerkegor na Siciliji

 

Prvi dozivljaj putovanja je tajanstveno sirenje moguenosti ne samo na to kuda neko putuje, nego u svim smerovima, a u iznenadno umnogostrucenom svetu neopbodna je narocita prisutnost duba kako eovek ne bi izgubio svoju sigurnost.

Odluka sto sada putuje prema Siciliji jadna je u odnosu na sasvim ko­ losalne razmere moguenosti, a ima u njoj neke komiene samovolje. Zasto bas Sicilija? Ona jedna? Kao kad neko iz cinije voca, u kojoj je na sto izneto blago cele baste, izabere jednu jedinu trefoju, umesto da pojede sve plodove. Zapravo bi trebalo da side na svakoj stanici: izlazeci iz zgrade trebalo bi da pode u svim pravcima, istovremeno.

Vafoije je ostati kod kuce, a cak ni ne pogledati kroz prozor, kratak je i pouzdan put oploviti vasionu. Ali ako je vec prestupio preko praga, zar ne, zaSao je medu ogledala, a zabavlja se time sto neprekidno zaboravlja: od svega onoga s cime se susrece, deformisano na tajanstven nacin, posmatra ga sopstveno lice?

Kod kuce ces upoznati svet, putujuci sebe sama; jer teziste kod kuce pada na tebe, prilikom putovanja na svet, i uvek ostaje nepoznato kuda gledas: Trebalo bi putovati onako kako se vatra siri, polazeci iz sredista u svim prav­ cima, i kao vatra, unistavati ono preko cega je eovek preSao - onda kada zavrsi put, iza njega nista da ne ostane, sem razvalina i pepela. Umesto toga sagori eovek, a svet dalje cveta.

Vee u prvim casovima putovanja nacinio je zabelesku o magienom pu­ tovanju. Sta znaci to da ja putujem? Realizujem se. Ali time sto putujem na Siciliju samo neznatan delic otvorenog sveta realizujem, samo ovaj jedan jedini od neogranicenog broja moguenosti, sve ostale ostaju neostvarene, sasvim pouzdano, neopozivo i zauvek. Kad bib sada sifao u Veneciji, otputovao bih u Ravenu, odatle u Padovu, opet bih ostvario jednu jedinu mo­ guenost od onih mnogobrojnih.

Zasto od mnogih zivota zivim upravo ovaj jedan? Zasto sam od mnogih Ja upravo ovaj jedan? Ne sto hocu, ali hteti da mi ovaj jedan pruzi sve sto sam izgubio propustanjem drugih, ludost je. Jadni putnik, jadni zivot, jadni Ja.

Time sto preplivas okean jos ga nisi pobedio, samo si prolazio jedno vreme jednom jedinom linijom povrsine. I ako bi bio u stanju da plivas stotinu milja u dubinu i sirinu, samo sada plivas, ali gde su milenijumi kada jos nisi plivao i kada vise neceS moCi! Ako se vec ne mo.le odjednom sve, bar onoliko koliko se maze? Realizovati se tamo gde mogu. Najbolje je da izbacim sebe kroz prozor, da nalegnem na ovo magieno kretanje, sto je putovanje, i dopustiti da me nosi kuda god hoce, i neka Cini sa mnom sta ga je volja. Neka me dograbi put, i neka poleti sa mnom.

A onda se umeSao pokvareni stomak. Sta je jeo? Dorueak mu vec nije prijao, ali ga je popio. Nevolja? Mazda. Pokufao je s malo gorke rakije, ali na falost bese falsifikat, samo ga je od nje zabolela glava. Smislio je da od­ spava, ali se probudio s melanholijom. Uvece, mada nije imao apetita, ipak je popio kafu. Sutradan isto. Onda je usledilo stanje da ga je od gladi boleo stomak, ali apetitu ni traga. Sve je krunisao time sto je ipak rueao. Uvece ga je vec hvatala muka i nesvestica. Tako su protekla prva dva dana putovanja.

Mnogo zavisi od precizne svesti o situaciji, zato treba saznati: sta je po­ kvaren stomak? Ukidanje jela na taj naCin sto eovek ne zeli da jede. Sustinski dakle: prekid veze sa stvarnoseu. Kao i svaka bolest. ,,Jesti znaci uCiti", kaze jedan pesnik. A kad odbijem jelo, odbijem ucenje. Necu da ucim. Pokvaren stomak, dakle, nije nista drugo do prevaga cinilaca koji sprecavaju realizaciju.

Za to vreme je sedeo na obali mora i nevoljno posmatrao zelenu vodu punu algi. Lagani vetar je donosio vlafou toplotu. Cela okolina mu je bila na teretu. Sutra stifo na Siciliju. 

Bila ko da ima danas bilo kakvo miSljenje o Napoleonu, o istorijskom artiljerijskom porueniku koji je postao francuski car, a osvojio je celu Evropu, nema sumnje da onda kada je ziveo, ljudi nisu videli u njemu istorijsku figuru, nego nesto sasvim drugo. Ovaj preimer bezgranienih moguenosti ljudskog zivota omamio je slabe. A jos vise snafoe. Ali eovek je vec i pred savre­ menicima imao drugorazrednu ulogu. Nije Napoleon bio vafan, nego na­

poleonska sudbina. Pa ako se on i nije mogao oponafati, sudbina kojom je on ziveo postala je ideal, cak zakon koji se sledi. uslabima i jakima probudila

se napoleonovska svest o neogranicenim mogucnostima zivota: ispostavilo se da sve umemo da uradimo, jer ono sto zivi u nama, bezgranieno je.

Cuda generacije koja za njim sledi bio je lord Bajron. Kasner za njega veli:

,,Der zweite Traum derer, deren erste Napoleon war" - drugi san onih ko­ jima je prvi bio Napoleon. Bajron nije bio Napoleon, ali da ga nije bilo pre njega, niko ne bi razumeo strast s kojom je bezumno rusio oko sebe sve granice. Knjifovnici su glupi ljudi. Veruju da je sve to knjizevnost. Veruju da je romantika. Izvoriste romantike je u tome sto su ljudi tragom napoleo­ novskog bica otkrili u sebi beskraj. Bajron je bio romanticar, sto znaci da je pustio na volju elementarnoj vatri koju eovek u sebi nosi, i koja se zove: zivot.

Bajron je bio drugi san, drugo ocitovanje strasti zivota koja probija sve tradicionalne granice, raskida sve okove, odbacuje sve obicaje, ispretura sve obicaje, drugo oCitovanje zivotne neiscrpnosti, i drugi oslobodilac demona zivota. I nije bio usamljen. Da ne idemo daleko, uzmimo Stendala koji se davio u sopstvenom okeanu castoljublja. Jer je od Napoleona castoljublje poprimilo drugi smisao od onoga koje je imalo ranije. Ranije se svako pomalo stideo, ako je nosio u sebi previse eastoljublja.

Stendal je izrekao svoje misljenje kada je opisao Zilijena Sorela, junaka romana Crveno icmo. Vladati, uzdisao je ujutru i uvece, u snu i na javi, trezan i pijan; vladati, faptao je u bezumnoj ludosti i bez prekida, kao budala. Jadna luda, gazeCi srce jedne divne devojke, zeleo je da stupi na tron sveta. Devoj­ ka!Nemilosrde! Ludost! Glupost! Vladati, vladati!

To je bila situacija medu ljudima drugog sna. Vladati! Bajron i Stendal, apostoli Napoleona, i jevandelisti bezgranienog napoleonovskog zivota uci­ nili su obaveznim strast beskrajnosti, fodnju za vlascu, isntinkt vlasti, besram­ no eastoljublje. Neka niko ne poveruje da je ova romantika u ono vreme trezveno mogla biti osudena. Cak ni danas je gotovo niko ne ume trezveno da utvrdi, jer svi u sebi tako zive: vladati, vladati! Cime? Zasto? Svejedno. Vladati. Nemoguce je bilo suprotstaviti se ne junaku, nego nacinu zivota junaka. A od toga je isto tako malo bio izuzet Seli, kao Kits, Viktor Igo, Lekont de Lil iii bilo ko drugi. Ono o cemu je ovde bilo reci: novi oblik herojskog zivota, svi SU U njemu videli beskrajnost i bezgranifoost, SavrSenost i bofanstvenost. Lako je danas videti da nijednog ne bilo! A onda, bogme, ko je trebalo biti da bi se otkrila stvarnost? Bajron, Seli, Stendal, Kits, Igo su ipak bili najsjajniji ljudi svoga doba. I ako su oni bili omamljeni, kako se veea trezvenost maze zahtevati od Humbolta, Hegela iii Fihtea?

Izgledalo je da vise ne mo.le biti pojacavanja. Sva velika oseeanja su bila oslobodena, i sve velike reci su bile izgovorene. Tragom Bajrona i Stendala poceo se formirati eovek koji je vec samo u izuzetnim trenucima narocito uCinjenog naprezanja shvatao o cemu je rec. Napeta ljudska strast stvorila je takvo javno raspolofonje koje je proizvodilo krupne reci za zivot kojega vise nigde nije bilo. Ostao je na Sv. Jeleni. Tako se ceo zamah pretvorio u knjizev­ nost, i postao razbibriga gradana. Jer sledeCi korak vise niko nije umeo da sledi. Napoleoni su preplavili bidermajerske salone, junacka dela su izvrfavali na berzi, na politickim skupovima i u spavaCim sobama. Bajron je poceo da se bavi privrednom naukom, a Stendal je zavodio svalje. Vrhunac epigonizma je kada junak pise novinske clanke. To je usledilo cetrdesetih godina, kada je pravljena propaganda za herojski zivot, ali heroja vise nigde bilo nije.

Nije istina. Tu je bio on, ali vec odvojen od sveta, stanovao je na mansardi. Napoleon mansardi cetrdesetih godina, taj gorki osamljenik, taj bedni osvajac sveta, prosjacki vladar beskraja i odrpani jevandelista besramnog castoljublja stanovao je u predgradima Pariza i Kopenhagena, ali se nicega nije odricao.

Jedan je Bodler. Etre un saint et un heros pour soi-meme - svetac sam i heroj, ali samo za sebe. Za svoje doba: figura iz humoristickih listova i sa­ blazan. Doha za njega: sram i prezir. Karla svi traze krupne reci za malena bica, on nalazi male za velike. Osvajac koji ovu raspojasanu galamu cak i ne prezire, jedino je podnosi kao neku besmislenu prinudnu situaciju, i na teretu mu je.

Vee se u Stendalu osvajac okrenuo prema unutra, jer je Napoleon spalio spoljni svet. Napoleonsko castoljublje je postalo psihologija. Zadatak sada vi8e nije pobediti Rusiju, nego unutra ona carstva koja nemaju ni granica, ni imena. Biti junak u psihologiji sasvim je drugo nego na bojnom polju. Opas­ nije je. Herojski zivot se premestio sasvim na drugu ravan. Za neogranicene moguenosti ovde se otvorio nov svet, posto se onaj koji je osvojio Napoleon pretvorio u smrdljivo smetiste, a cestit eovek se vec kretao samo zapusenog nosa. Demon zivota se preokrenuo, trazio i na8ao dostojniji prostor za os­ vajanje: onaj koji ni slutili nisu oni hvalisavi nitkovi. U poredenju s njima Napoleon je mangupce. Osamljeni junak koji je beskrajne mogucnosti zivota psiholoski sagledao i elementarnoj vatri pustio na volju da ude i unutra, bio je novi nateovek.

Pravi pobednik, preciznije pravi pobedeni, medutim, nije bio Bodler, nego Seren Kjerkegor. Jer se ne mofo dovoljno naglasiti da je cena ove nove vrste unutarnje pobede poraz spoljne. Ovaj svet moze da pobedi samo onaj ko je do8ao u eorsokak samo slomljen eovek moZe da trijumfuje. Kjerkegor je treCi san - der dritte Traum derer, deren erste Napoleon und zweite Byron war. Osvajanje je potpuno prestalo da bude svetska delatnost. A za ovu delatnost je zaista najbolja mansarda.

Kjerkegor je nacinio neeuveno otkrice, tako krupno da je s obzirom na njegovu tezinu vagramska bitka kao jedna fudbalska utakmica. Zivot, kafo on, ne zavisi od pojave, od slika koje vidimo i osecamo, od predstaya i oblika: uopste ne zavisi. Zivot ne re8ava ono sto eoveka dotice spolja. Zivot zavisi od odluke: od unutarnje aktivnosti, od psiholoske delatnosti koja je potpuno nezavisna od spoljnjeg sveta. Covekovo bice se sastoji ne od pojava, nego od odluka. Jedino je vafoo ono u cemu neposredno zivi eovekovo bice. SrediSte egzistencije nije pojava, nego odluka.

Danas jos mnogi veruju da ono sto je u junaku najvafoije to je prizor, teatarski dirljiva i zanosno delotvorna uloga. Nije. U junaku je jedino vafoo ostvarivanje sna i ideala. Jer se zivot ne hrani slavom, nego snom. Zahtev se od doba Napoleona izmenio. Noviju vrstu eoveka ne zadovoljava car. Pred­ nost je data stanovniku mansarde koji duguje bakalinu, ali je umeo da ostvari liriku psiholoskog junackog dela.

Karla ga je brod iskrcao u jednoj luci na Siciliji, potrazio je stan, presvukao se i iza8ao. Stomak mu nije bio <lobar, i sam je izbegavao zadah svoga daha. Najpre se okupao u moru, a onda je hteo da sedne negde i da se odmori. Medu kucama je spavao smrad, kao neka masna i trbata neman. Potrazio je drvo da bi se osvezio u njegovoj seni, ali posvuda samo grmlje. Od toplote izmucena grana nije stitila od suncevih zraka. Ipak je seo i posmatrao vodu. Po njoj su zelene alge od kojih ga je spopadala muka u stomaku, a na dnu, medu kamenjem, otpaci starih sudova.

Po8ao je dalje da nade pogodnije mesto. Koracao je ljuljajuCi se pored obale. Biagi vetar s planine je donosio otufoo teski miris od kojega su mu klonuli svi udovi. Ubrzo je opet seo. Do8ao je bez icega, bez knjige, bez misli, bez zelje, bez raspolozenja, bez radosti.

Mislio je da ce se ovde obalom dugo i lepo setati. Ali nigde puta, sem staze izmedu bodljikavog zbunja, koju su ugazile mazge, po nestabilnom ka­ menju. More nije bilo nimalo prijateljsko, s rascupanom morskom travom i otegnutim zelenim algama. A sunce je pak tako peklo da kad bi za trenutak zastao, kofa bi pocela da gori.

VraeajuCi se cuo je 8uskanje izmedu kamenja. Na dva koraka od njega proklizila je zmija, i to ne tako brzo, cak se i osvrnula i siStala. Eto, pomisli, mora se dakle odreCi i setnji. Steta. Ali setnja pod ovakvim uslovima ravna je samoubistvu. U svakom zbunu mofo biti otrovnica. Mofo je nagaziti, iii sesti na nju, a onda ce ga ugristi. Stajao je ukocen. Zmija je vec odavno nestala, nije smeo ni da se makne. Kasnije se oprezno sagnuo, dohvatio ka­ men i bacio ga onamo kuda se skrila zmija. Jos jedan. Nista. Krenuo je, drhteCi je gledao izmedu kamenja, nije Ii se opruzila neka zmija. Sada se znojio ne samo zbog toplote. Od ovog dana smeo je da se krece samo u neposrednoj blizini kuea.

Stomak mu se jos uvek nije oporavio. VruCina je bila neprekidna, lenji vetar je donosio s planina jak miris, a bio je tako vlafan da se i u sobi sve lepilo od isparenja. Katkada je pogledao na okolne stene, hteo je da nade zasenjenije, slobodnije mesto. Ali kada je hteo da pode, pala mu je na um zmija. Radije je sedeo podno vrelog zida i posmatrao parcad crepa poba- canog u vodu.                                  ·

Karakteristieno: ova gusta melanholija traje neprekidno od·kada je kre­ nuo, vec vise od nedelju dana, lose spava, znoji se, budi se umoran, dorueak mu ne prija, a s ufasom pomislja da ce izaCi na sunce da se kupa, pa ipak odlazi, jer su isparenja nafte i zadah smeea izmedu kuca nepodnosljivi.

Obieno se kupa nedaleko od poslednje kuce. Stupao je obalom, radije kroz vodu, mislio je da zmije ne prilaze blizu vode. Ukupno je moglo biti sto koraka, mozda sto pedeset. Muve ga ovde vec nisu toliko mucile. Gazio je vodom, stupao na svetlije kamenje, najpre bi oprezno uvek pogledao gde. Plivao je nekoliko metara prema puCini, zatim bi se iznenada okrenuo, jer je verovao da ce ga napasti neka zivotinja.

Sestog dana posie njegovog doiaska, upravo pre podne u vreme kupanja, primetio je na otvorenom moru, napoiju, daieko od obaie, bar nekih tri milje, veliku ribu koja se pracakaia. Brzo je plivaia, repnim perajem je pijuskaia vodu i premetaia se. Ajkuia, pomislio je, samo ajkuia Iovi sama. Srce mu je jako zakucaio, kao kad je nai8ao na zmiju. Eto i ovo.

Morao je da trazi nova mesto za kupanje. Ovo ovde nije biio dovoijno za8ticeno. Ajkuia je mogia Iako priCi i napasti ga. Nekoiiko metara daije na8ao je plitku vodu, gde su stene okruzivaie mesto za kupanje poput bazena. Kad ude u vodu, ovde je odista za8ticen. Istina, kupati se nije mogao, jer je vode bilo maio, bila je plitka, topia i ustajaia. Na kraju, pomislio je, sta je razlika izmedu toga sto se kod kuce pere u onom Iavoru a ovde u ovom? Jer je mesto zaista bilo maio veee od Iavora. Raziika je sto je sunce ovde mahnito pdiio i StO SU ga grizie muve.

Desetog dana je odiucio da ce iCi na kupanje tek kada sunce bude na zaiazu. Ujutru i dopodne je sedeo na stepenicama crkve, na jedinom se­ novitom i reiativno hiadovitom mestu u seiu, i terao muve od sebe. Ako je duvao severni iii istoeni vetar, vreme je biio podnosijivo; ali je juzni vetar nanosio ovamo sav smrad iz kuea. Oko podne je sa zabrinutoseu mislio na rueak. Nije bio giadan, a u njegovom stomaku je varenje biio obustavijeno vec dve sedmice. Kao da mu se svalila nesvarljiva masa, sunder iii upijac. Jeo je neraspoiofon. Vino mu nije prijaio, aii je pio, bar ga je uspavijivaio. Po­ podne je opet odiazio do crkve, seueuren ispod drveea, kako ga ne bi uhvatilo sunce. Ovde je sedeo do poia sedam. Tada bi se sunce toliko prikloniio za­ padu da je mogao otiCi do Iavora. Oprao bi se, i nervozno pogiedao puCinu, ne primice Iise ajkuia.

Put zaista nije bio uspesan. Krenuo je s nadom da ce mu se na sve strane otvoriti razne moguenosti, a eto, sada izgieda da su se iste te moguenosti zatvorile, a jos nikada nije bio toliko zarobijen kao sada. Umesto prostranih, velikih setnji pedeset koraka podno zidova od kuce do crkve i nazad; umesto mnostva novih ukrasa neprekidna muka u stomaku; umesto biistavih sun­ cevih zraka prinuda da sedi u hiadu; umesto veseiog i svezeg kupanja maieni lavor. Zar se toliko suzio prostrani svet? I ako konkretno pomisli da se gusi od zapaha smradova, da ga muve grizu, a vrat, ruke i ramena vec su u ranama i plikovima, viaini vetar mu pritiska mozak, onda mora da pomisli da sve sto je ocekivao dozivijava negativno, iii upravo suprotno onome sto je ocekivao. 

Pitanje zasto se odiucio na ovo putovanje i sam se zaputio u ovu odiuku, siedece je: stavio je sebe na probu, da Iiga sva ova Iepota, koju siuti u ovom blistavom svetu, mofo izmamiti iz njegovog manastira, da Ii je dovoijno jak da bi se odupro iskusenju sjajne prirode? Pa da. Bio je dovoijno jak. Nicim se Ja nije mogio izmamiti. Samo se jos dubije skriio. Samo se patio.

Iskusio je: sopstveno lice ga posmatra. Unutra je bilo Ja, aii ni hapoiju nije video drugo do njega. Kad stupi u more, Iepe se za njega masne aige, dosaduju mu odvratne muve, muCi ga stomak, gusi se u vreiim isparenjima, nocu se prevrce oznojen i bez sna, kao da je u peCi izmedu vrelih kamenih zidova. PutujuCi upoznaj sebe samog. Da Iisam to Ja? Da Iije ovo treCi san? Ovaj bedni crv? Zaista ne IiCi ni na prvi niti na drugi.

Dao je prednost situacijama u kojima se ustrucavao, a s asketskom stro­ goscu cuvao se da ne sklopi mir sa svetom. Ne! Ne svet! Ja! Sta hoce? Da bude pobeden? Pa sada je pobeden. Savrsenije ne maze biti.

Zar sam takav? Ovako strahujem zbog apetita, ovako se ufasavam piiva­ nja na otvorenom, bezim od maiog gmizavca koji mozda i nije otrovan? Ova­ ko strepim od jacine sunca i od parazitskih muva? Da Ii sam to Ja?

?a Ii·j·e otputovao? Nije. Ni pedaij se nije makao od kuce, jer nije umeo da 1stup1 1z svoga Ja. Magieno kretanje, sto putovanje jeste, nije mogio da ga izmami iz unutrafojeg manastira, gde se bojao cvokocuCi zubima i drhteCi. Grc. Stomak. Kupanje. Sunce. Sve sto se pred njim naslo: jeio, vino, voce, setnja, voda, kamenje, cvece, mirisi, od svega se neraspoiozeno i utuceno okretao, jer nije naiazio odnos sa svim tim, a nista od sveta nije mogao da zavoii. Umesto da je i Ja postaio tako prostrano, siobodno i prozraeno kao svet, i svet je postao tako stefojen, taman i bedno nistavan kao Ja. SimboI kuanja: zar nije ufasno sto se umesto u okeanu kupa ovde u ovoj odvratnoj ban? Jeste. Pere se u Iayoru na obaii mora. Zasto? Boji se poiipa, ajkuia, rakova. .on se boji? Ja. Cega se piasi? Za sebe. Samo da ga puste, niko da ga ne dime, da ga ne povredi, joj, da ga ne izgubi. I sta je time postigao? Pokvaren stomak, mueno znojenje, scucurenost podno zida, dosadu, ujede muva.

Umesto toga iznutra se bavi sobom, preteranim, zabranjenim i necistim radnjama cacka svakakvu prljavstinu. Da Ii je to psihoioski junak? Videti, priznati, patiti, poniziti se, ispovediti se. Asketski patos anaiize duse. Putuje prema unutra i otkriva sebe. Pih! Dosta.

Nije dosta. Ako si vec ovde u zanosu psihoioske Iirike, priznaj da je ceia teoija mamijenja traijava i ziobna samoobmana. Sve si tako postavio kao da ovaJ svet samo zeii: jedi, pij, kupaj se, setaj, voli opasnost, siobodu, a ti pos­ tojano ne zeiis da mu popustis, jer izdrfavas. Ova praksa je pak siavna. Pa zar verujes ako ne voiis nista, da znas sebe? Do tebe samog put vodi samo preko sveta, a sebe ne mazes voieti ako druge ne voiis. Ako se skrivas pred njia, ne_ naci da se skrivs i pred sobom? Ne treba ti sunce, drugaCije receno: ms1 potreban sebi. Sta je to? Svega se piasis? Zasto? Sve je protiv tebe? Riha? Vino? Zmija? Sunce? Miris? Vetar? Sve tebe muci, jadnice? Zar pre nece biti Ja ODO sto te muci? Ludak!

Stvarnost je poraznija nego sto si mislio. Situacija je veoma prosta: ne mfos da stupis izvan sebe. A to Ja nije manastir. Pustimo reiigiozne iiuzije. N11e ovde rec ni o kakvoj religiji. Niko ovde nece da isku8ava tebe. Sam si sebe stavio na probu, umes Ii da se izvuces iz sebicne omame trofoe samoanalize koja i ne zna drugo do da podize samomuCiteljske optuzbe, a skriva se podno zida ako sija sunce.

Propao si, nesreenice. To si hteo. I postigao. Nesposoban si da volis svet. Ironieni sentimentalac. Neiskupljivi svetac. Sam ne ume da se odrekne sebe. Zatvoren je u svoje Ja. Primenjuje stalna asketska pravila, a kad bi trebalo da uziva, skriva se ispred sopstvene srece, jer veruje da je to greh. Greh je, prijatelju, sto ostajes u njemu. Sto ostajes Ja, i sto si nesposoban <la se u magienoj metamorfozi putovanja pretvoris u more, sunce, vino, vetar. Zbog toga ne umes redovno da jedes, i smuci ti se od mirisa gajeva pomorandzi. Pokusaj da zivis svet ne u svoje ime, nego da u ime sveta zivis sebe. Pokufaj da dozivis sebe kao liru na kojoj elementi sviraju. Ko zahteva od tebe kad vidis nesto lepo, da najpre pljunes na samog sebe? Zar ti je to religija? Upr­ ljati svet samo da bi Ja ostalo netaknuto? Nije to religija, prijatelju, nego lofa narav.

Moras se odreci onoga sto si hteo da spases. Nasledio si junacki zivot, ali je prvi san nestao, a za njim i drugi. Moras se odreCi junackog patosa. Ono sto se trazi od tebe nije lepo nijansirano recitovanje naucene uloge. Ne budi vise junak. Naci da zivis kao da si sam. Kao da te niko ne posmatra. Kao da si kod kuce. Sta hoces? Istu ulogu igras prema unutra, koji si naucio od predaka, ali oni su je igrali prema spolja. Veruj mi2 l}ema junacke uloge prema unutra, ali ni junaka nema. Biti dobar čovek. Pokušaj iskreno da budes bez psihologije. Voleti bez Ja, videti Boga bez religije. Samo onako kako stvarno jeste. Nekako od srca i s radoscu. Crv nije istina; on je druga strana junaka. Junak nije istina; on je duga strana crva. Pripadaju jedno drugom. Nema Ja; to je druga strana sveta. Samo postoji Bog, on blista ovde nad morem i medu gajevima pomorandzi, a i ovaj carobni miris je on, i vetar je on, i zmija, i ajkula, i vino. Nemoj da brojis koji si san. Radije sanjaj sam.