Odigraj "Tarot DA/NE"

Kalendar događanja

Član gemini1

Upisao:

gemini1

OBJAVLJENO:

PROČITANO

1056

PUTA

OD 14.01.2018.

Glava 1 - UPOZNAJ SAMOG SEBE

Glava 1 - UPOZNAJ SAMOG SEBE

Glava 1

UPOZNAJ SAMOG SEBE

Svaki organizam je melodija,koja sama sebe peva.

Merlo - Ponti

Glava I - Upoznaj samog sebe

NEZNANJE I SUMNJIČAVOST - "PRIJATELJI" BOLESTI

Pre nego .to pređemo na praktičan deo, čitalac mora da ima elementarnu predstavu o tome kako čovek funkcioniše kao biološki objekat. Kako da radite sami sa sobom ako se ne poznajete?

Svima je znana jednostavna istina: ako hoćeš da budeš specijalista u nekoj oblasti - moraš da proučiš & poznaješ tu oblast. Ne možeš da budeš dobar građevinar, ako ne poznaješ materijale kojima se grade kuće, građevine. Teško je biti dobar učitelj u školi, ako se ne zna dečja psihologija.

Sećam se takvog jednog slučaja. Dva moja poznanika su kupila nove automobile. Jedan od njih nije imao pojma o tome kako je auto napravljen, kako radi, znao je jedino da ga vozi. Drugi je, osim vožnje, znao i kako je automobil napravljen, koji su mu sastavni delovi, njihove funkcije i uzajamna delovanja. Prošlo je 15 godina od kupovine automobila.

Moj drugi poznanik, koji je znao o automobilu, brinuo se u toku tih godina za auto, blagovremeno je obavljao preventivne radove, obnavljao je sve tečnosti, na vreme je menjao istro.ene delove i zato je njegov auto i posle 15 godina bio u dobrom stanju i služio je svom gazdi.

Prvi za tih 15 godina nije ništa radio sam na automobilu, koristio je usluge radionice za opravku samo onda kada auto više nije išao. Zato posle 15 godina više nije imalo smisla raditi bilo šta i auto se morao baciti.

Slično se dešava i sa ljudima. Ako čovek ne zna kako radi njegov organizam, ne zna od kojih organa se sastoji i kako su oni raspoređeni, ne pazi na svoje telo, ne može biti reci o dobrom zdravlju. I više od toga: čak i kada se čovek obrati za pomoć terapeutu, i tada će efekat biti mnogo bolji kada čovek zna na šta je upravljeno delovanje terapeuta i šta se pri tome događa u organizmu.

Uzmimo prost slučaj sa masažom. Na primer, Jedan čovek za vreme masaže misli kako se pojačava krvotok, kako se poboljšava hranjenje organa, tj. on je aktivan za vreme seanse.

Drugi pak čovek nema pojma o tome šta se dešava za vreme masaže, prosto je čuo da je to korisno, drugim recima - pasivan je.

Prirodno, efekat će biti bolji u prvom slučaju.

Mnogi ljudi gube zdravlje zbog nepoznavanja svog organizma. Naročito sumnjičavi ljudi. Javio se bol u stomaku ili slabinama, zavrtelo se u glavi, ili se javio bol pri mokrenju - odmah panika, zamišlja se bolest.

A autosugestija deluje veoma jako. I posle nekog vremena bolest se stvarno javlja. A ako bi ti "uobraženi" bolesnici znali da se ljudski oraganizam prilagođava promenama spoljašnje sredine, kao što su elektromagnetna zračenja, atmosferski pritisak, vazduh siromašan kiseonikom, prljavština, hrana sa hemijom ili nitratima, nastojeći da očuva postojanost unutra.nje sredine. Za vreme tog prilagođavanja može da se promeni krvni pritisak, sastav krvi, mogu da se pojave stezanja mišića ili krvnih sudova, što je često praćeno raznim neprijatnim simptomima, koji posle izvesnog vremena nestaju. Ako bi "uobraženi" bolesnici znali za to, mogli bi da izbegnu mučenje.

Paradoksalno je da danas, kada je čovek izveo tehničku revoluciju, on, kao i ranije, najmanje pažnje obraća na svoje telo. I za to plaća zdravljem.

Ja neću detaljno opisivati čovekovu fiziologiju. Ali da bi se efikasno radilo sa programima za čišćenje koji su navedeni u ovoj knjizi, ja ću vrlo sažeto i uprošćeno govoriti o funkcijama čovekovog organizma.

SISTEMI, ORGANI, ĆELIJE

Čovečiji organizam se sastoji od sistema - grupa organa koji funkcioni.u zajedno:

koštani

- sve kosti tela, rskavice, zglobovi i tetive koje ih povezuju;

mišićni

- mišići tela, oni koji se regulišu svesno (poprečnoprugasti) i oni koji se reguli.u bez uče.ća svesti (glatki);

nervni- mozak, organi čula (oči, u.i, kvržice za ukus, receptori za miris i pipanje), nervi, kičmena moždina;

endokrini (sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem)

- žlezde koje proizvode hormone: hipofiza, štitna žlezda, paraštitne žlezde, pankreas (gušterača), nadbubrežne žlezde i polne žlezde.

za disanje

- pluća, bronhije (cevčice do pluća), dušnlk, usta, grkljan, nos, dijafragma;

srce i krvotok-

srce, arterije, vene, kapilari, krv;

limfni -

strukture koje učestvuju u cirkulaciji limfe i u zaštiti organizma od bolesti, uključujući limfne čvorove, limfne sudove, slezinu, krajnike, timus;

organi za varenje

- usta, jezik, zubi, pljuvačne žlezde, jednjak, želudac, tanko crevo, jetra, žučni mehur, pankreas (gušterača);

za izlučivanje

- organi i žlezde koje učestvuju u izbacivanju  otpadaka iz organizma: znojne žlezde, debelo crevo, urinarni sistem (bubrezi, mokraćni kanali, mokraćna bešika, urinarni kanal - uretra);

za reprodukciju

- muški: testisi, penis, prostata, skrotum, mokraćni kanal; ženski: jajnici, jajovodi, materica, vagina, spoljašnji polni organi - vulva; muški i ženski polni hormoni;

Kao što se iz nabrojanog vidi, sistemi se sastoje od različitih organa. Organi se, sa svoje strane, sastoje od ćelija.

Ćelija je mikroskopska struktura, čiji je prečnik do stotog dela milimetra.

Ćelije imaju razne oblike, veličinu i strukturu, prema funkcijama koje vrše. ćelije jednog sistema su slične (si. 1).

Slika 1. Ćelije raznih organa

1 - mišići; 2 - sluzokoža usta; 3 - kosti; 4 - crvena krvna zrnca; 5 - pankreas; 6 nervi; 7 - sluzoko.a creva; 8 - vezivna tkiva; 9 - spermatozoidi.

Mišićne ćelije (1) su, na primer, dugačke i tanke, mogu da se skupljaju i raste.u i na taj način omogućavaju telu da se kreće. Mnoge nervne ćelije (6) su takođe dugačke i tanke, ali one su namenjene preno.enju impulsa. Crvena krvna zrnca (4) su okrugla, ona prenose kiseonik i ugljendioksid. Ćelije pankreasa (5) su sfernog oblika, one proizvode i obnavljaju hormon insulin.

Bez obzira na ove varijacije, sve ćelije se satoje od jezgra, opne, u kojoj se nalazi skoncentrisana želatinasta materija - citoplazma, i membrane kroz koju prolaze hranljive materije i otpaci.

RAZMENA MATERIJA

Organizam funkcionise preko životnih aktivnosti ćelija, a za to ćelije moraju da se hrane. One se hrane iz hrane koja se prerađuje hemijskim materijama - fermentima i hormonima, Fermenti deluju na hemijsko pretvaranje hrane u elementarne hranljive materije, koje su neophodne ćelijama. Sada je poznato vi.e od 3,5 hiljada fermenata, koji razlazu belancevine, masti i ugljene hidrate.

Delovanje fermenata kontrolišu hormoni. Bez hormona fermenti ne bi mogli da obave svoj posao.

Hormoni, koje stvaraju žlezde endokrinog sistema, mogu da pojačaju delovanje nekih fermenata i da uspore delovanje drugih.

Zato je veoma važno sačuvati hormonsku ravnotežu u krvi, ne dozvoliti ni višak ni manjak. Nije slučajno što je veštačkim unošenjem hormona teško kontrolisati ravnotežu. Pomoću tih hormona se može poboljšati rad jednih organa i pogoršati rad drugih. Recimo, žena, koja prima hormone za poboljšanje rada polne sfere, može dobiti višak težine. Ili, korišćenje hormona za poboljšanje rada zglobova može pogoršati vid.

Razmena materija ima veze sa svim hemijskim procesima, koji se obavljaju u ljudskom telu, doprinoseći da ono preživi.

Razmena materija se deli na katabolizam i anabolizam.

Katabolizam obuhvata razgradnju ugljenih hidrata, masti i belančevina radi stvaranja energije. Energija, koja se oslobađa u procesu metabolizma, se pretvara u koristan rad radom mišića, a izvesna količina se gubi u obliku toplote.

Anabolizam uključuje hemijske procese koji su usmereni na stvaranje i obnavljanje delova strukturalnih delova i ćelija tkiva. Pri tome se stvaraju rezerve energije koje se troše na rašćenje, obnavljanje i zaštitu organizma od infekcija i bolesti.

Materije, koje su potrebne našem organizmu, mogu da se podele na šest grupa: voda, minerali, belančevine, masti, ugljeni hidrati i vitamini.

Materije od kojih se izgrađuje organizam su belančevine, voda i minerali. Oni su neophodni za rast tela, stvaranje novih ćelija i tkiva.

Belančevine

- glavni materijal za gradnju - sastoje se najviše od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Belančevine iz hrane se u organizmu razlažu na aminokiseline koje služe kao "ciglice" za stvaranje mnogih hemijskih materija, među njima hormona i fermenata. Organizmu je potrebno više od dvadeset aminokiselina. Neke stvara organizam, druge se dobijaju iz belančevina iz hrane .ivotinjskog porekla, treće - od belančevina biljnog porekla.

Krajnji proizvod razmene belančevina je mokraćna kiselina - urea. Ona se stvara u tkivima i jetri, odakle ulazi u krvotok i kroz bubrege se izbacuje iz organizma.

Masti,

koje ulaze u hranu, delimično idu na stvaranje rezervi masnoće, delimično oksidišu sa izdvajanjem energije i stvaranjem konačnih proizvoda - ugljendioksida i vode. Masti su neophodne za asimilaciju kalcijuma, magnezijuma i vitamina, koji se rastvaraju u mastima (A, D i dr). Na primer, karotin, iz koga se stvara vitamin A se u crevima upija u neznatnoj količini iz sirove mrkve, a iz mrkve koja je pripremljena sa pavlakom ili biljnim uljem - 60-90%. Masti su veoma kalorične, ali treba znati da na stvaranje rezervi masti utiču mnogo više ugljeni hidrati (u obliku šećera), ako se prekomerno koriste, nego masti.

Kada se naruši razmena masti, povezana sa prejedanjem ili sa upotrebom suviše masne hrane, dolazi do snižavanja ili čak gubitka sposobnosti krvi da se oslobodi tih materija prilikom ponovnog uzimanja takve hrane. Njihov stalni višak može da izazove gušenje i prestanak kapilarnog krvotoka. Pored toga, povišena masnoća u krvi izaziva "lepljenje" eritrocita.

U grupu masti ulaze neke materije slične mastima. Najinteresantnije među njima su holesterin i lecitin.

Holesterin učestvuje u stvaranju polnih hormona i hormona koje stvaraju nadbubrežne žlezde. Holesterin koji je ušao sa hranom i onaj sintetizovan u organizmu spajaju se u crevima sa masnim kiselinama i prelaze u krv. Višak holesterina se razgrađuje u jetri i izbacuje u creva sa žuči u obliku .učnih kiselina.

Lecitin povoljno utiče na rad centralnog nervnog sistema i jetre, stimuliše stvaranje krvi, povećava otpornost organizma prema infekcijama, otrovnim materijama, ometa razvitak ateroskleroze.

Ugljeni hidrati

su važan izvor energije.

Ugljeni hidrati se dele na tri grupe.

Prva grupa su prosti ugljeni hidrati ili monosaharidi, koji sadr.e jedan molekul ugljenih hidrata: glukoza, fruktoza, galaktoza.

U drugu grupu spadaju bisaharidi, koji sadrže dva molekula ugljenih hidrata: saharoza (šećer od repe i od trske), laktoza (mlečni šećer) i maltoza (šećer od slada).

U trećoj grupi su polisaharidi, koji se sastoje iz nekoliko monosaharida: škrob, glikogen, celuloza.

Sa fiziološke tačke gledanja, posebnu važnost imaju glukoza i glikogen, jer su glavni izvor energije, koju organizam koristi. Kada je neophodan iznenadni utrošak energije - emocionalna uzbuđenja (bol, strah, gnev, ljutnja i drugo), intenzivan rad mišića - oni se lako izvlače iz depoa i brzo sagorevaju uz oslobađanje energije. Posebno je velika uloga glikoze u ishrani poprečno-prugastih mišića i centralnog nervnog sistema.

Važnost glikoze za normalno funkcionisanje organizma se potvrđuje time što se pri sniženju nivoa šećera u krvi (hipoglikemija) javlja oštro izražena slabost mišića, osećaj umora, ubrzani rad srca, pojačano znojenje, bledilo ili crvenilo kože itd. U težim slučajevima se snižava temperatura tela, narušava se rad centralnog nervnog sistema (počinju grčevi, buncanje, gubi se svest).

Sve ove pojave odmah nestaju posle unošenja rastvora glikoze.

U tankom crevu se apsorbuju i prenose u krv samo prosti - jednomolekularni šećeri: glikoza, fruktoza, galaktoza, ksiloza i arabinoza.

Složeniji ugljeni hidrati - bisaharidi (saharoza, laktoza) i polisaharidi (glikogen i .krob) mogu biti apsorbovani tek pošto se razlože na odgovarajuće monosaharide.

Kroz kapilare crevnih resica monosaharidi dospevaju u krvotok i preko krvi se prenose prvenstveno u jetru. Najveći deo prolazi kroz jetru nepromenjen i krv ih raznosi po ćelom telu. Što se više troši hrana bogata ugljenim hidratima viši je sadržaj glikogena u krvi.

Organi koriste različite količine glikoze iz krvi. Najveće količine glikoze su potrebne mozgu i srčanom mišiću. Očuvanje stalne koncentracije šećera u krvi (80-120 miligrama glikoze na .100 miligrama krvi) se održava preko dva procesa: trošenje glikoze u tkivima i njeno ulaženje u krv iz jetre.

Glikogen se u jetri direktno razlaže u glikozu bez međuproizvoda. Taj proces se zove "mobilizacija glikogena". Kada u hrani nema ugljenih hidrata, glikogen se može stvarati u jetri od belančevina i masti.

Poremećaj u razmeni ugljenih hidrata je najčešće povezan sa oboljenjem jetre, pri čemu jetra gubi sposobnost da pretvara glikozu koja dolazi iz creva u glikogen, sa oboljevanjem pankreasa.

Najpoznatije oboljenje pankreasa je šećerna bolest (dijabetes).

Vitamini

igraju vrlo važnu ulogu u procesima asimilacije hranljivih materija i u mnogim biohemijskim reakcijama organizma. Veliki deo vitamina ulazi u organizam sa hranom, neki od njih se sintetizuju pomoću mikroflore creva i prelaze u krv i zato, ako tih vitamina nema u hrani, organizam ne oseća potrebu za njima.

Nedostatak nekog vitamina u hrani (od onih koji se ne sintetizuju u crevima) izaziva bolesno stanje, koje se zove hipovitaminoza. U slučaju narušavanja procesa preuzimanja vitamina u crevima, zbog neke bolesti, hipovitaminoza se može javiti čak i pri dovoljnoj količini vitamina u hrani.

Razmena mineralnih soli:

osmotski pritisak krvi i međućelijske tečnosti je određen koncentracijom soli natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma. Konstantnost osmotskog pritiska je važan uslov normalnog odvijanja svih procesa razmene, uslov koji obezbeđuje otpornost organizma na razne uticaje spoljasnje sredine. Koncentracija neorganskih sastavnih delova tečnosti u organizmu se odr.ava s posebnom tačnošću i zato organizam reaguje i na najmanja indivdualna kolebanja.

Odnos jona u ljudskoj krvi i u krvi svih kičmenjaka je veoma blizak jonskom sastavu vode okeana (za sve jone izuzev magnezijuma). Na osnovu te činjenice, još krajem prošlog veka, je izražena pretpostavka da je život ponikao u okeanu i da su savremene životinje, kao i čovek, nasledili od svojih predaka iz okeana neorganski sastav krvi sličan morskoj vodi.

Ovo gledište je kasnije potvrđeno mnogobrojnim ispitivanjima, koja su pokazala da je život nesumnjivo ponikao u vodi, ali ne u slatkoj, nego u rastvoru soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma.

Odlučujići značaj u održavanju konstantnog odnosa osnovnih jona u krvi, koji učestvuju u mnogim životnim procesima, pre svega, jona natrijuma i kalijuma, ima rad bubrega. Ako u organizam ulazi malo natrijuma, u bubrežnim kanalima se jako povećava njegova apsorpcija. Višak natrijuma u krvnoj plazmi koči njegovu apsorpciju u bubrežnim kanalima, pri tome se povećava zadržavanje kalijuma u krvi - odnos među jonima se ponovo normalizuje. Na isti način se reguliše sadržaj drugih jona u krvi - kalcijuma, fosfora, hlora itd.

Na si. 2. je data opšta šema razmene materija. Narušavanje razmene materija dovodi do nagomilavanja otrovnih materija u organizmu. Narušavanje u stvaranju hormona je čest uzrok narušavanja razmene materija. Dijabetes, na primer, nastaje usled smanjenog lučenja hormona insulina u pankreasu. Bez insulina ćelije ne mogu da apsorbuju i razlože glikozu i krvni sudovi počinju da se zakrečavaju.

Slika 2. Opšta šema razmene materija

 

1 - prerada hrane u .elucu i crevima do sitnih sastavnih delova (proteini, masti, ugljeni hidrati); 2 - prenos ovih materija krvlju u jetru radi či.ćenja I dalje obrade; 3 _ jetra; 4 - či.ćenje krvi sa konačnom preradom: 5 - ćelije .

Nastavlja se....

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

DUHOVNOST

KOLOVOZ...

METODE I TEHNIKE

BRZI CHAT

  • Član edin.kecanovicedin.kecanovic

    Bglavac...prijatan odmor.

    28.07.2021. 22:24h
  • Član DeVeTDeVeT

    sretan imendan, svim Anama, Anjama, Ankicama, Anitama, Ankama, it.d...

    26.07.2021. 14:21h
  • Član iridairida

    Uživaj na odmoru...!!!

    26.07.2021. 11:41h
  • Član bglavacbglavac

    Dragi magicusi, uživajte u svakom danu, javiti ću se za desetak dana kad se vratim iz šumskog odmora. Lp

    26.07.2021. 01:13h
  • Član bglavacbglavac

    Dragi magicusi, uživajte u svakom danu, javiti ću se za desetak dana kad se vratim iz šumskog odmora. Lp

    26.07.2021. 01:13h
  • Član bglavacbglavac

    Dobro jutro dragi magicusi. Sretnu i radosnu nedjelju vam želim. Lp

    25.07.2021. 07:28h
  • Član bglavacbglavac

    Nebuš sam puno nas je. Lp

    19.07.2021. 21:02h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karte

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebKreativna akademijaSvijet jogeInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

ČIŠĆENJE ORGANIZMA - Boris Aronovič SAMOREGULACIJA FUNKCIJA ORGANIZMA