DRUGOSTEPENA ČIŠĆENJA ORGANIZMA

Posle čišćenja debelog creva i jetre stičemo veću ot­ pornost prema infekcijama, povećavamo protok krvi  kroz te organe, bez ugrušaka i nečistoća, manje se zamaramo , zračimo optimizmom i voljom za životom. Pri tom iz- begavamo složene i rizične  operacije  koje, ma koliko  da su efikasne, predstavljaju mnogo veću traumu od običnog klistira.

Neki ljudi boluju od kamena u bubregu, prekomerne toksičnosti  limfe,  medutkivne  tečnosti,  krvi,  poliartritisa i  slično.  Kako  se  najefikasnije  boriti  protiv  tih  oboljenja

-     više  u  narednom  poglavlju.

ČIŠĆENJE  BUBREGA

Bubrezi su prema važnosti, ali i učestanosti oboljenja blizu oboljenjima srca i krvnih sudova. Zato se ovom orga­ nu mora posvetiti posebna pažnja i bolje upoznati njegova funkcija. Bubrezi su parni organ za izlučivanje. U osnovi, funkcija bubrega sastoji se u čišćenju organizma od azotnih produkata. Kod odraslih osoba bubrezi imaju oblik pasulja. Težina bubrega se kreće od 120 do 200 grama. Boja je jar- kobraon. Dužina bubrega odraslog čoveka je 10-12 centi­ metara, širina 5-6 centimetara, a debljina 3—4 centimetra. Ispupčeni kraj bubrega okrenut je prema spolja i delimično unazad. Ugnuti kraj je nasuprot istog kraja suprotnog bu­ brega. Svaki bubreg ima dva pola: gonji i donji. Gornji je više zaobljen, (pokriven) nadbubrežnom žlezdom. Rastojanje između gornjih polova desnog i levog bubrega je manje, nego između donjih polova, zbog čega uzdužne ose bubrega obrazuju  ugao.  koji je  otvoren  prema dole.

Desni bubreg je smešten obično za 2-3 centimetra niže od levog. Otuda se kamenje češće susreće u desnom bub­ regu. Kod žena su bubrezi smešteni nešto niže, nego kod muškaraca.

Za  24  sata  kroz  bubrege  se  isfiitrira  približno      180  litara krvne plazme ! Filtriranje krvi i selekcija vrše se kroz sloj epitela. Prema tome. kvalitet funkcije bubrega, umnogom e zavisi  od  funkcionalnih  karakteristika  epitela.

Od 180 litara tečnosti. koja je prošla  kroz  bubreg,  u mokraću se pretvara samo jeda n litar. a od 270 grama pro- llltriranog natrijuma u krv se vraća 263  grama.

Bubrezi su organi homeostaze. Mokraća je sumarni proiz­ vod mnogih procesa, usmercnih na obezbeđenje stabilnosti unutrašnje sredine.  Otud a su  funkcije  bubrega  sledeće:

•   Izlučujuća - izlučivanje stranih materija i neisparljivih produkata metabolizma, odnosno azotnih produkata.

•   Regulacija  postojanosti   koncentracije  natrijuma.

•   Regulacija zapremine  vanćelijske  vode  u  telu.

•   Regulacija  stabilnosti  koncentracije jona  u  krvi.

•    Regulacija  kiselo-bazne  ravnoteže  u  organizmu.

Uretra (mokraćna cev) kod muškarca ima dužinu 15-25 centimetara, a kod žena 2.4-4 centimetra. Najšire mesto u mokraćno m kanalu iznosi 1.25 centimetara.

Ureteri (mokraćovodi) su dužine 28-3 4  centimetra. Mokraća teče kroz mokraćni kanal zahvaljujući aktivnim peristaltičkim  kontrakcijama.  Prečnik  mokraćnog  kanala mož e  se  znatno  povećati  zahvaljujući  velikoj  elastičnosti  i

pri otežanom mokrenju mož e se raširiti do 8 centimetara u prećniku. što savremena medicina ne priznaje!

Posle ovih opštih saznanja  o  bubrezima  možem o  govo­ riti o bolesti bubrežnog  kamenca.  Mipokrat.  Galen.  persij- ski  i  arapski  lekari  nastajanje  kamena  u  mokraći  doveli  su u vezu sa geografskim karakteristikama okolnog zemljišta, klimatskim  uslovima. vodom  za  piće.

Savrcmeni  podaci  su sledeći:

•    narušavanje ili promena odnosa između mokraćne kiseline i drugih soli i koloida mokraće je bitan faktor u nastajanju   kamenca;

•   alkalno-kiscli  kalcijum  sposoban je  da  se  kristališe.

Normalna mokraća i mokraća obolelih od kamenca u mokraći sadrži različite mukoproteine sa negativnim  nabo­ jem. Ko d bubrežnog kamenca uočava se čvrsto jedinjenje kalcijuma  sa  anijon-muko-polisaharidima.  koje  se  pretvara u  ncrastvorljivi   kompleks.  Normalna  mokraća  sadrži  oko 90  miligrama  opšteg  biokoloida.  a  kod  obolelih  u  prošeku

500 miligrama. Kamenac se može stvarati i pri nedostatku vitamina A. Hksperimentalno je dokazano da vitamin A (Bcta-karoten) sprečava stvaranje i podstiče rastvaranje već formiranog   kamenca.

Način  ishrane  je.  takođe,  značajan   u  nastajanju  bolesti bubrežnog  kamenca,   naročito  u  dečjem  uzrastu.   Preuran­jeno i isključivo        hranjenje   odojčadi kašama   i  jelima   od testenina   prouzokuje  veliku   smrtnost   i  oboljenja.   Između ostalih, veom a je  čest bubrežni  kamenac.  Otklanjanje  loših navika  u  ishrani  omogućilo je  da  se  naglo  smanje  nave­ dena  oboljenja.  Nije  sporno  da  su  kaše  i  testenine  bogate kalcijumom.  Ali.  kada se  taj kalcijum  termički  obradi,  naš organizam  ga  ne  prihvata  i  on  služi  kao  baza  za  stvaranje bubrežnog  kamenca.  To je  glavni  uzrok zbog  koje se  posle izbacivanja  kamenca  on  ponovo javlja.

Infekcija, koja dospeva u bubrege može biti uzrok nas­ tanka bubrežnog kamenca. Stafilokoke direktno u samom bubregu utiču  na  reakciju  mokraće,  menjaju kiselu  reakciju U alkalnu.  Rezultat  toga je  talog  u  mokraći.

Određen značaj u formiranju kamenca imaju i crevne bak­ terije. Tako. u crevima čoveka živi bakterija koja proizvodi oksalat. Razmnožavanje tih bakterija (koje nastaje usled nepravilne ishrane) izaziva pojavu oksalurije kod zdravog čoveka.  usled  stvaranja  suvišnog oksalata u  crevima.

Veliki značaj u recidivima stvaranja kamenca ima  jetra. Jedna od funkcija jetre jc stvaranje uree. a ureu. kao konačni produkt  razmene  belančevima.  izlučuju  bubrezi.

Težina  kamenja je  u  prošeku  20-5 0  grama,  a  mož e  biti i veća. Kamenje se češće nalazi u desnom bubregu, jer de­ belo crevo sa desne strane ima tanak zid. kroz koji toksični gnojni izlivi štetno deluju na desni bubreg. Pored toga taj bubreg je sklon pomeranju i pojavama zastoja u njemu! Obostrano  se  kamenje javlja  u   10-17%  slučajeva.

Sta se može koristiti i kako čistiti bubrege

Ne sam o drevni, nego i savremeni lekari u borbi protiv bubrežnog  kamenca  preporučuju  obilno  uzimanje  napitaka i tople kupke. Veće količine vode, sokova, čajeva i supa potrebne su za ispiranje bubrežnih karlica i čašica, kao i za istovremeno  smanjivanje  čvrstih  materija  u  mokraći.

Tople kupke podstiču normalizaciju kapilarnog krvotoka, opuštanje spazama, što poboljšava rad bubrega i sprečava sklerozu  nefrona.  Opuštanje  i  širenje  kanala  za  izlučivanje mokraće potpomaže bezbolni prolazak peska i sitnijeg ka­ menja kroz mokraćne kanale.

Na rastvaranje kamenca direktno utiču materije sa većim sadržajem eteričnih ulja specifičnog gorko-prohladnog uku­ sa. Takve materije se u izobilju sadrže u pelinu i povratiču i liinacetum vulgar*). Drevni lekari su preporučivali da se pije sok od povratiča za rastvaranje kamenca u bubrezima i mokraćnoj bešici.

Ibn Sina je odlično razradio metod čišćenja bubrega. Evo šta on kaže: „Ciljevi,  kojima teze lekari pri tečenju kamenca u bubregu su: uklanjanje uzroka nastanka  kamenca,  a za­ tim usitnjavanje i drobljenje kamenca, njegovo odvajanje i odstranjivanje pomoću  lekova.   posle  čega  se   izbacuju  lako i   postepeno...

Seki  ljudi  pokušavaju  da  izvlače  kamenac  kroz  rez  na boku ili  leđima,  ali  to je  veoma  opasno  delo.  kojeg  čini čovek   lišen   razuma"

Za čišćenje i lečenje bubrega najbolje je pridržavati se saveta  Ibn  Sina:

•      Otklonite uzroke, koji stvaraju kamenac. Radi toga promenite ishranu i način života, s ciljem normalizacije razmene materija.

•     Primenjujte  sredstva  (koja  vam  odgovaraju  ili  vam  se nalaze  pri  ruci)  za  drobljenje  kamenca  i  njegovo  pretvara­ nje  u pesak.  U  tu svrhu odgovaraju:  sok od  povratiča. crne rotkve,  sok  od  limuna,  smola  od jele.  korenjc  broća (Rubia finetorum)  ili  šipka, sveže iseedeni sokovi  iz povrća  i voća. vlastiti  ili dečji urin.

•      Izazvati    odvajanje   razdrobljenog     kamenca     i   blago, postepeno  ga  izbacivati.

Ukoliko osetite da je počelo izbacivanje razdrobljenog kamenca ili peska primenjujte tople kupke, radi njihovog boljeg  i  bezbolnijeg  izbacivanja.

Ishranu treba promeniti na sledeći način: prvo piti tečnosti (kompot, čaj. vodu. sokove i slično), dalje jesti sveže salate (prema  godišnjim  dobima  -  kako  dospevaju),  u   hladne dane godine jesti blago obareno ili skuvano povrće. Posle uzimanja biljne hrane pojedite  samo jedn o jelo . ali  tako  da se najedetc.  Ukoliko  je  to  kaša,  tada  samo  kašu.  ukoliko je meso, tada samo meso. krompir itd. Takav redosled uzi­ manja hrane omogućiće vam da sve pravilno i lako svarite. Ukoliko postupate obrnuto - prvo jedete,  a  zatim  pijete, tada sapirate hranu i potiskuje je dalje u creva bez dovoljne prethodne obrade u želucu, usled čega se ona ne razlaže kvalitetno  i  stvara se  mnoštvo šljake.

Pored toga ljudi koji boluju od kamena u bubrezima moraju i kvalitativno da promene ishranu: smanjiti mesn e proizvode, testenine i peciva. Vidite, šta se dešava - sva ku- vana hrana lišena je energetskog potencijala, kalcijum se u pecivima usled termičke obrade iz organskog - energetskog potencijala pretvara u neorganski - neenergetski potencijal. Biokoloidi mokraće sastoje se iz različitih mukoproteina, koji imaju negativni potencijal, usled kojeg oni zadržavaju rastvorene soli u mokraći. Neorganski kalcijum iz testenina, bez energetskog potencijala, čvrsto se jedini s negativnim mukoproteinima i time podstiče njihovo sjedinjavanja i taloženje. Iako počinju da se stvaraju kamenčići i pesak. Zbo g toga hrana mora biti sveza, blago obarena sa velikim sadržajem ..živih" čestica i tada će sve biti drugačije.

Dalje je potrebno da usaglasite uzimanje hrane s biorit- mo m rada unutrašnjih organa. Poznato je daj e svaki organ

jednom dnevno najaktivniji, jedno m najslabiji, a u ostalo vreme njihovo lunkeionisanje je  više-manje  na  srednjem nivou. Zbog toga treba doručkovati od 7 do 9 sati ujutro (vreme maksimalne radne sposobnosti želuca), ručati od 13 do 15 sati (vreme maksimalne aktivnosti tankog creva) i lagano večerati u 17-18 sati. Tu osobenost rada našeg or­ ganizma izražava poslovica: ..Doručak pojedi sam, ručak podeli s drugima, a večeru daj neprijatelju". Najbolje  je uveče sam o popiti čaj od trava  s  medom.  Ukoliko  postu­ pate drugačije,  to  što  treba  dati  neprijatelju  sami  pojedete, tj. ukoliko jedete od 19 do 21 sat. tada razarate svoj orga­ nizam ..po-neprijatcljski". Energije  u  probavnim  organima već nema. ona se u to vreme nalazi u bubrezima i ..peri- kardu". koji rade na popuni  rezervi hranljivih materija, a ne na cepanju (Jin organi). Rezultat je da se slabi rad bubrega i hrana nekvalitetno  vari.  Nekvalitetna  probava  hrane  sastoji se u  tome .  što  ona  ne  oksidiše  do  krajnjih  produkata,  koji se lako izbacuju iz organizma, već se nagomilava u krvi. Usled toga dolazi do promene koloidnog stanja  mokraće zbog viška mokraćne kiseline (nedovoljno oksidisana be­ lančevina). ugljenih hidrata itd. U zavisnosti od toga. šta čovek voli da jed e uveče. kod njega se stvaraju i razni kamenčići:  urati. karbonati  i slično.

Veliki značaj u recidivima  stvaranja  kamenja  ima jetra, jer je jedn a od funkcija jetre —  stvaranje  mokraćne  kise­ line (uree). To se dešava samo u jetri, kao krajni produkt razmene belančevina, a izlučuju je bubrezi. Osi m toga. više od 90 % monosaharida krvotokom kroz portnu venu dostav­ lja se, pre svega, u jetru, gde se oni uglavnom pretvaraju u glikogen.

Ukoliko prethodno niste očistili jetru, tada je krv stalno zasićena mokraćnom kiselinom i polusvarenim. nevezanim ugljenim hidratima. Čišćenje bubrega u tom slučaju je bes­ mislen posao, kamenje se ponovo javlja i to vrlo brzo. Evo klasičnog primera. kojeg sam uzeo iz Velike medicinske en­ ciklopedije   (Moskva.    1962).

„Kame n u bubregu: Fosfati i karbonati sa jezgro m od ok- salnog krečnjaka i mokraćne kiseline rastu vrlo brzo i mogu dostići ogromne razmere. Poznato je , da je kod jedno g te istog bolesnika 16 meseci posle operacije, kajom mu je odstranjeno mnog o kamenja, ponovo odstranjeno 57 veoma velikih konkremenata. koji su se sastojali od karbonatnog krečnjaka sa tragovima fosfornokiselog amonijak-magne- zijuma".

Citat jo š jedno m potvrđuje pravilan fiziološki redosled primene  terapija  čišćenja.

Sada razmotrimo sredstva za izbacivanje, resorpciju i drobljenje kamenja u pesak. Važno je znati,  usled čega dol­ azi  do  drobljenja  i  resorpcije.

Da bi pravilno odgovorili na to pitanje, propratimo kako se mož e prodreti u bubrege i mokraćnu bešiku. Iz prethod­ nog teksta poznato nam je, da se kro z bubrege dnevno filtrira do 180 litara krvne plazme. Shodno tome , sve što dospeva u krv mož e delovati na bubrege, a što dospeva u mokraću - na mokraćnu bešiku. Sada nam ostaje da od­ govorimo na pitanje, kakve materije, koje dospevaju u krv i mokraću, imaju izražena svojstva drobljenja i resorpcije? Evo tih materija: etarska ulja; raznovrsni pigmenti i boje; organske kiseline i lužine: gorčine; materije koje se stvaraju u samo m organizmu. Sada ćemo detaljnije razmotriti te ma­ terije, kao i produkte koji su najviše zasićeni njima.

Etarska  ulja  imaju  sledeća  svojstva:

3 Ljut ukus. Prema drevnoj klasifikaciji, ljut ukus otvara sudove, ima svojstva razređivanja. ispiranja i rastvaranja. Majisparljivija svojstva, a shodno tome. i rastvarajuća, drobeća, od svih eterskih ulja ima terpentinsko ulje. Prema tome. tamo gde ima više tog ulja. veće rastvarajuće svojstvo će  imati  biljka ili  materija.

O Etarska ulja se lako rastvaraju  u  organskim rastvaračima: uljima, smolama, ugljenim hidratima i dru­ gim,  i  skoro su nerastvorljiva u vodi.

O Zbog toga. što se etarska ulja ne  rastvaraju  u vodi, ona imaju tendenciju nagomilavanja na nekoj površini. Na primer, na površini kamenja u jetri, u žučnoj kesi. bubrezi­ ma i mokraćnoj bešici. Pošto ulja imaju jak miris, veoma aktivnu površinu i malo površinsko naprezanje, on e teže da zauzmu što manji prostor, to jest teže da prodru kroz mikropukotine unutra, što izaziva „razlaganje" tvrdog tela i njegovo rasipanje na deliće! I to tim više. što se etarska ulja rastvaraju u organskim jedinjenjima, kakva su naši kamenčići - žučni i mokraćni.

O I što je karakteristično, etarska ulja iz organizma uglavnom izlučuju bubrezi, izazivajući pojačano lučenje mokraće. Drugim recima, aktivna komponenta etarskih ulja nagomilava se tamo, gde je potrebno, i „razbija" kamenje u pesak.  Otuda  proističe  zapanjujući  efekat eterskih  ulja.

Sada razmotrimo biljke u kojima ima  najviše  etarskih ulja i kako ih koristiti.

Bela breza. Ekstrakt i čaj od  listova  breze  primenjuju  se kao diurctičko sredstvo. Čaj se priprema na  sledeći  način: uzeti 6-8 grama listova, preliti sa 500 mililitara (pola litra) ključale  vode,  ostaviti  da  ključa  15-20  minuta,  procediti  i piti tokom dana. Joše jače diuretičko dejstvo imaju pupoljci breze (3—4 grama na pola  litra).

Troskot (Polygonum aviculore).  U  narodnoj  medicini široko se upotrebljava  protiv  svih  oblika  ..kamene"  boles­ ti, intenzivno izbacuje ..pcsak". Za pijenje se  priprema ekstrakt od 20 grama  trave  (biljka  sa  stabljikom  i  lišćem) na čašu ključale vode. Uzimati po jednu supenu  kašiku  3 puta  dnevno.

Obična jela (Picea excelsa,       P    abies).    Savremcna  medici­ na pripremila je preparat ..Pinabin", koji predstavlja 50%- ni  rastvor etarskog ulja od četina jele (ili  bora) na ulju breskve.  Preporučuju da se uzima po 5-20 kapi  na koc šećera 3 puta dnevno na 15-20 minuta tokom 4- 5 nedelja.

Šumska jagoda (Fragaria vesca). Dobro je uzimati svež sok natašte po 4- 6 supcnih kašika kod kamena u bubre/ima i žuči.

Sibirski kedar (Pinus sihirica). Ekstrakt od oraha kcdra. Priprema se sa votkom (rakijom), prelivajući njome istu- cane (zajedno sa ljuskom) orahe tako. da iznad oraha bude sloj votke 5-6 centimetara. Ostaviti da odstoji nedelju dana, a zatim procediti. Uzimati po jednu supenu kašiku 3 puta dnevno.

Kopriva (Urtica dioica). Sok od svežih mladih listova primenjuje se kod kamena u jetri i bubrezima. Koren ko­ prive, skuvan sa šećerom, primenjuje se kod dugotrajnog kamenja. U istu svrhu koristi se i seme koprive, istucano i pomešano  s  vodom.

Kukuruz.  U  lekovite svrhe u narodu se skupljaju svežnjevi..kukuruzne kose". Suše je u hladovini, razastrtu na papir. To sredstvo se  smatra diuretikom.  ..drobi" kamenje  u  mokraći i žuči. pretvarajući  ga u pesak.

Evo jedn e proste smese: uzeti u jednakim delovima ku­ kuruznu „kosu", ljuspice pasulja i lišće medvedeg grožđa, j/mešati. 40 grama te smese kuvati (da ključa) 15 minuta u jednom  litru  vode.  Procediti  i  sav  čaj  ispiti  toko m dana  na 6 puta.

Lipa. Lipov cvet primenjuje se  kao  diuretično  sredstvo kod  kamen a  u  bubrezima.  Za  pripremanje  ekstrakta  uzeti 2 supenc kašike isitnjenih cvetova lipe, preliti sa 2 čaše ključale vode i ostaviti da odstoji  20-30  minuta.  Ekstrakt jače koncentracije priprema se sa 3-4 supene kašike isit­ njenih cvetova na 2 čaše ključale vode. kuvati 10 minuta i procediti.  Upotrebljavati  tokom  dana.

Čičak {Arctium lapa). Koren čička preporučuje se kod ka­ menja u bubrezima i mokraćnoj  bešici. Pije se vruć ekstrakt:

5 grama isitnjenog korena preliti sa 2 čaše ključale vode i ostaviti da odstoji preko noći. Proccđeni rastvor ekstrakta je doza  za jeda n  dan.

Juri j Andrcjcv piše: ..Kod dužeg (mesec i više) pijenja čaja od korena čička nestaju i  takva  oboljenja,  kao  stoj e dijabe­ tes, aterosklcroza. kamen u bubrezima i žuči. vodena bolest (voda u trbuhu), gastritisi, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu. zatvori. Pored toga. koren čička ima diuretična i pro­ tiv upalna svojstva, normalizuje narušenu razmenu materija, dovoljno je jak stimulator centralnog nervnog sistema i in­ dikativan je kod astenije, a primenjuje se i kao sredstvo za čišćenje  krvi".

Kleka (Juniperus communis). Kod kamen a u bubrezima koriste se plodovi  kleke.  Čaj:  jednu  supenu  kašiku  plodo­ va preliti sa 2 čaše ključale vode. ostaviti da ključa jo š 20 minuta i procediti. Uzimati po jednu supenu kašiku 3 puta dnevno.

Šargarepa. Kod kamena u bubrezima i mokraćnoj bešici efikasnim sredstvom smatra se  seme šargarepe.  U  tu svrhu se u septembru prikuplja seme šargarepe. Uzimati po jedan gram praška od semena šargarepe 3 puta dnevno. Može se uzimati i kao vodeni rastvor - jedn a supena kašika na čašu ključale vode. poklopiti posudu i ostaviti preko noći. Ujutro podgrejati  i  piti u vrućem stanju po 3  čaše dnevno

Peršinu

Glavna aktivna komponenta peršuna je etarsko ulje. Najviše ga ima u plodovima - do 7%.

Zbog toga se  peršun.  posebno  njegovo  seme,  primenjuje za  drobljenje  kamena  u  bubrezima  i  mokraćnoj  bešici.

Istucano seme samleti  u  prah  i  uzimati  po  pola  grama 2- 3 puta dnevno. Sa tim prahom se priprema ekstrakt i čaj. Ekstrakt: jednu kafenu kašičicu istucanih plodova preliti sa pola litra hladne vode. ostaviti da odstoji 8-10 sati i uzimati po 100 grama  (1  decilitar)  3-4  puta  dnevno.  Čaj:  4  kafe­ ne kašičice semen a preliti čašom vode, kuvati 15 minuta, ohladiti, procediti i piti po jednu supenu kašiku 4- 6 puta dnevno. Umesto semena može se koristiti trava ili koren peršuna. Od njih se priprema ekstrakt: 20 grama isitnjene sirovine preliti čašom ključale  vode  i  uzimati  po  jednu trećinu čaše 3 puta dnevno pre jela. Umesto ekstrakta može se koristiti sok iz sveže trave: po 2 kafene kašičice 3-5 puta dnevno. Srednjevekovni farmaceut Amirdovlat Amasiaci preporučivao je da se  upotrebljava  kora  od korena  peršuna za  rastvaranje  kamena.

Sibirska jela [Abies sibirica). Lekovita sirovina su mlade grančice jele.  iz kojih se dobija do  2,5%-no  etarsko  ulje. Ulje jele koristi se kao efikasno sredstvo za rastvaranje ka­ menja u  bubrezima i  mokraćnoj  bešici.

Pelin [Artemisia absinthium). Sve  vrste  pelina  sadrže eterska ulja u celoj biljci. Sadržaj  etarskog ulja je do  1.3%. To svojstvo pelina čini ga jedni m od najrasprostranjenijih sredstava  u borbi  protiv kamena u bubrezima.  Evo  kako se u     srednjem  veku  pripremao  pelin.

Pripremanje  sirupa:   uzeti  69.5  grama  trave,  potopiti  u hladnu vodu i ostaviti da odstoji 24 sata. zatim skuvati. is- cediti. dodati 353 grama šećera ili meda i kuvati dok se ne zgusne, a zatim upotrebljavati. Svojstva tog sirupa su takva, da pomaže kod svih oboljenja mokraćnih kanala i izbacuje kamen  s  mokraćom.

Komonika [Artemisia vulgaris). Ukoliko  se  popije  8,8 grama soka ove vrste pelina, stvara se obilna mokraća, ras­ tvara i  izbacuje kamenje  iz mokraćne bešike.

Pirevina  (Agropyrum  repens),  U   narodnoj   medicini   čaj od podzemnog  stabla  pirevine  upotrebljava  se  kod  kamena u žuči i mokraći. Čaj se priprema po proračunu  1  :  10  i uzima se  po jedn a  supena  kašika  3-4  puta  dnevno.

Rotkva (Raphanus sativus). Koristi se sok,  koji  se  pri­ prema na sledeći način: u rotkvi se izdubi  jamic a  i  u  nju stavi me d ili šećer, koji se ubrzo pomeša sa sokom rotkve. Uzimati po pola do jedne i po čaše soka dnevno.

Jarebika, Medveda trešnja (Sorbus aucuparia).  Kod  ka­ menja u bubrezima i mokraćnoj bešici  pije se sirup od  sve- žih. sazrelih plodova. Priprema soka: jedan kilogram  plodo­ va jarebike skuvati  sa 600 grama šećera. Uzimati  po  50-100 grama 2  puta dnevno. Čuvati  na prohladnom mestu.

Spargla [Asparagus officinalis). Koristi se koren i upotre­ bljava se u vidu ekstrakta:  2-3  kafene kašičice  korena  pre­ liti  čašom  ključale vode  (doza  za jeda n dan) .

Mirodija (Aneihum  graveolens).  U  njoj  je  otkriveno etersko ulje. koje predstavlja smesu različitih terpcntina.  U travi ima 1.5%. a u semenu do 4% ctarskog ulja.  Tako  bo­ gat sadržaj etarskih ulja čini mirodiju odličnim diuretičnim sredstvom. Kafenu kašičicu  istucanog  semena  zakuvati  u 1,5 čaši ključale vode. posle hlađenja procediti i piti po 100 grama 3 puta dnevno; ili 3 puta dnevno  uzimati  po jeda n gram  istucanog  semena  sa  manjom  količinom  vode.

Ljubičica  (Viola  odorata).  Čaj  od  cele   biljke  (30  grama na litar) pili kod kamen a u bubrezima  i  mokraćnoj  bešici kao sredstvo, koje ih ..razbija" i pretvara u pesak. a isto tako kao  diuretik  za čišćenje  bubrežnih  karlica.

Hmelj (Humidus lupulus). Koriste se šišarke na nekoliko dana pre potpunog sazrevanja. kada cvetni listići (latice) jo š uvek čvrsto zatvaraju šišarku i lupilin (žlezde na šišaricama ženskog hmelja). Miris osušene sirovine je prijatan, ukus gorak sa smolastim stranim ukusom. Rok trajanja godina dana.

Ekstrakt: jedn a supena kašika istinjenih šišarki na čašu ključale vode. Ohlađeni ekstrakt procediti i piti po četvrtinu čaš e 3—4 puta dnevno,  na  15-20 minuta pre jela.

Ren (Armoracia rusticana). Koristi se korenje rena. pri­ kupljeno   ujesen .

Svež sok  iz korena rena  koristi se  kao diuretik  i sredstvo za    izlučivanje  žuči.    Pije  se  po  jedna  kafena  kašičiea  kod kamena  u  mokraćnoj  bešici.

Borovnica (Vaccinium mvrtillus).  Sa  listovima  boro­ vnice (skupljaju se u maju-junu) priprema  se  čaj .  koji  se pije kod upale i slabih kontrakcija  mokraćne  bešike.  kao  i kod kamen a u žuči  i  mokraći.

Beli  luk.  Ekstrakt  belog  luka   sa   votkom   (rakijom) služi kao lekovito sredstvo protiv kamena u bubrezima i mokraćnoj  bešici.

Domaća jabuka. Sveže, pečene ili kuvane jabuk e upotre­ bljavaju se kao diuretično sredstvo  kod  otoka.  Soli  kaliju- ma i tanin, koji se sadrže u jabukama, ispoljavaju uticaj na stvaranje mokraćn e kiseline u  organizmu.  Zat o je dugotra­ jna upotreba odvara i čajeva od jabuka veoma  korisno  za ljude  koji  boluju od  kamena  u  mokraći.

Raznovrsn i pigment i i boje.  Prisustvo pigmenata  i boja u tečnostima smanjuje  njihovo  površinsko  opterećenje.  Što je  manje  površinsko  opterećenje  tečnosti.  tim  se  ona  lakše i bolje rastvara, prodire u mikroporc  i  razara  tvrde  tvorev­ ine.

Drugi mehanizam razarajućeg dejstva tečnosti. koje imaju malo površinsko opterećenje, sastoji se u tome. što molekuli površinskog sloja tečnosti imaju višak potencijalne energi­ je, u odnos u na molekule koje se nalaze u tečnosti. Pri to m višak potencijalne energije podstiče energetsku aktivnost površine rastvora i orjentiše molekule rastvorene materije (pigmente, boje) u površinskom sloju, i zbog toga ima pozi­ tivnu adsorpciju. koja „privlači prema sebi " sve iz  krvi, žuči, mokraće , razara kamenje, ugruške itd.

Površinsku aktivnost imaju mnoge prirodne boje. be- lančcvinc. glikozidi. Razmotrimo najefikasnije i najdo­ stupnije.

Lubenica. U plodu lubenice (bez kore) ima 5.5-10.6% šećera, koji se sastoji iz saharoze. glikoze i fruktoze. Nave­ deni šećeri povećavaju izlučivanje vode, jona natrijuma i hlora. ali pri  tom ne  nadražuju bubrege  i  mokraćn e kanale. V  lubenici  ima mnog o i  pektinskih  materija (boja).  Svi  zajedno uzeti faktori čine mokraću alkalnom i podstiču rast­ varanje soli i kamenja. S tim ciljem u sezoni lubenica treba dnevno jesti  2-2.5  kilograma  lubenica.

U narodnoj medicini primenjuju se  i  kore  od  lubenica kao jak o diuretično sredstvo: s oprane kore lubenice oštrim nožem odstraniti površinski sloj  (cedru),  osušiti  koru  i čuvati u kartonskoj kutiji. Upotrebljavati po 5 grama 3 puta dnevno  pre jela  uz  pijenje  medene  vode.

Broć (Rubia  tinclorum).  Lekoviti  značaj  imaju  podzem­ no stablo i korenje. Oni se koriste pri prisustvu oksalnog kamenja u bubrezima i mokraćnoj bešici, za izbacivanje nerastvorljivih fosfata kalcijuma zajedno s mokraćom, kod upale bubrežnih karlica  i  mokraćne bešike.

Za pripremanje čaja isitniti 10 grama korenja i ukuvati u čaši vode 10 minuta. Pili po jednu supenu kašiku 3-5 puta dnevno .

Pri lečenju broćom mokraća poprima crvenu boju. Doza broća smatra se normalnom ukoliko mokraća ima roze- crvenu boju. Bojenje počinje nakon 3-4 sata posle uzimanja i zadržava se. pri primeni srednjih doza. do jedno g dana .

Kura lečcnja je 20-30 dana. Kure ponavljati posle 4- 6 nedelja  pauze.

Crna ribizla (Ribes nigrum). Koristi se kao diurctik i sredstvo za preznojavanje. Uzeti 20 grama ploda na čašu ključale vode. kuvati 20-3 0 minuta  i  procediti.  Piti  po jed­ nu  supenu  kašiku  3-4  puta dnevno.

Ekstrakt od lišća posebno podstiče  oslobađanje  orga­ nizma od viška mokraćne kiseline, kamenja u bubrezima i mokraćnoj bešici. Preliti 25 grama isitnjenog lišća  sa  pola litra ključale vode . ostaviti da odstoji 4- 6 sati i piti po pola do jedn e  čaše  4-5  puta dnevno.

Mečje  grozde  {Arctostuphvlos   uva-ursi).   Raste   u   boro­ vim šumama , obično na peščanoj podlozi. Skuplja se sam o lišće mečjeg grožđa (ponekad sa cvetovima) za vreme cveta- nja i celo leto do septembra. U narodu se smatra, da se sva oboljenja bubrega i mokraćne bešike. posebno upala bubre­ ga, kamenje u bubrezima i mokraćnoj bešici, naročito kod krvave  mokraće,  ne  mogu  lečiti  bez  listova  mečjeg  grožđa.

Primena: Uzeti 5-15 do 30 grama na 150-250 do 500 grama vode, kuvati  15 minuta, ostaviti da odstoji  20 minuta i procediti. Piti po pola čaše 3 puta dnevn o ili po jedn u su­ penu  kašiku  svakog  sata.

Rastavić   (Equisetum   arvense).   To   je    veoma    popular­ na biljka u narodnoj medicini, koja se upotrebljava kod oboljenja bubrega i  mokraćne  bešike.  Međutim  uočeno je , da rastavić kao diurctik deluje oštrije na bubrege, razdražuje ih. pa je u tom smislu slabiji od listova mečjeg grožđa. Kod upale  bubrega  rastavić je  kontraindikovan!

Primenjuje se čaj od rastavića u količini 30 grama  suve biljke na čašu vode . kojim se pari ili se pije po 2-3 čaše dnevno.

Smatra se. da se upotrebom rastavića  odstranjuje  ka­ menje iz bubrega, smanjuje bol u predelu mokraćne bešike, povećava lučenje mokraće, smanjuju otoci i  tumori,  sma­ njuje količina belančevina u mokraći, čiste mokraćni  kanali od svake  šljake.

Borovnica. Plodovi borovnice u narodnoj medicini upotrebljavaju se  kod  kamenja  u  bubrezima.

Ekstrakt od suvih plodova (1:20) priprema se sa hladnom vodom (ostavlja da odstoji 8 sati). Pije se po jedn a čaša pre jela.

Šipak (divlja ruža). Koriste se plodovi« ubrani u periodu potpune zrelosti. Svetlonarandžasti plodovi su najkvalitet­ niji, dok braon boja ukazuje na uništavanje vitamina.

Skupljaju se plodovi na nekoliko dana pre njihove pot­ pune zrelosti, kada imaju jarko crvenu ili narandžastu boju, ali su jo š dovoljno tvrdi. Sušiti ih u pećima na temperaturi 70-80° C, ostatke čašice (krunice) odstraniti.

Hemijski sastav plodova  šipka  umnogo m  zadovoljava za drobljenje i resorpciju kamena. U plodovima se sadrži: šećer - 10%-ni, pektini — 4,5%-ni; organske kiseline: limun- ska - do 2%. jabučn a - do 1.8%. etarsko ulje, askorbinska kiselina - približno 10 puta više. nego u plodovima crne ribizlc i 50 puta više, nego u limunu! Plodovi šipka imaju fitoncidna i jak a baktericidna svojstva.

Plodovi šipka imaju diuretično dejstvo i sprečavaju stvaranje žuči. što nije propraćcno razdraživanjem  bub­ režnog  epitela.

Kod kamena u jetri i bubrezima koristi se  ekstrakt  od celih plodova šipka: 20 grama (1 supena kašika) plodova preliti čašom ključale vode. kuvati u zatvorenoj emajliranoj posudi 10 minuta, zatim ostaviti da odstoji 24 sata i pro­ cediti.

Pri pripremanju ekstrakta iz očišćenih plodova uzeti 20 grama plodova, preliti sa 2 čaše ključale vode, kuvati u za­ tvorenoj emajliranoj posudi 10  minuta,  ostaviti  da  odstoji 2-3  sata  i  procediti.

Piti po četvrtinu do pola čaše 2 puta dnevno. Radi poboljšanja  ukusa  može  se dodati  šećer,  med,  sirup  itd.

Za rastvaranje i drobljenje u zrna peska bilo kojeg ka­ menja  u  organizmu  primenjuje  se čaj  od  korenja  šipka.

Caj se priprema na sledeći način: uzeti 2 supene kašike jseckanog   korenja.   preliti   čašom   ključale   vode.    kuvati |5 minuta, ostaviti da se ohladi i procediti. Piti po jedn u trećinu čaše 3 puta dnevno u toplom stanju tokom 1-2 ne- delje. Odvar od plodova i korenja šipka treba da ima tamnu boju. što ukazuje na veliku količinu pigmenata u njemu.

Organske kiseline i lužine (baze) . Prisustvo ovih ma­ terija u rastvaraču podstiče  rastvaranje  sličnog  sličnim. Na primer, kiseline se mogu rastvoriti jo š jači m zakiselja- vanjem unutrašnje sredine organizma, a lužine - jo š jači m lužinama, kao i međusobnim dejstvom kiselina na lužine i obrnuto.

S tim ciljem najefikasnija je upotreba sveže iscedenih so­ kova biljaka, kao i njihovih smesa. Sokove treba upotreblja­ vati  odma h  posle  cedenja. je r oni  na vazduhu  brzo  oksidišu i  gube svoju aktivnost.

Za čišćenje bubrega i mokraćne bešike koriste se sledeći sokovi  i  njihove smese.