1.

Danas, kod rođaka, u brdovitom voćarskom kraju (fotografije su odatle).

Imaju dvadesetak hektara voćnjaka, veliku hladnjaču, rade od jutra do mraka, ulažu se desetine hiljada evra u proizvodnju, o zaradi ne pričaju, ali se ona više nego jasno vidi na svakom koraku...

Pa onda, kod njih danas - posebna gužva, dosta gostiju, dve snahe se nedavno porodile, malo komplikovaniji odnosi između njih, a petanestak je ukućana...

Od sutra kreće kampanja nove faze prskanja voća, brinu, hoće li moći da se izvede, padala je kiša, blatnjavo je...

2.

U suštini, da bi imali sasvim solidne i normalne prihode - dovoljno je da se radi "laganica", sa dosta dnevnog odmaranja, a ne od jutra do mraka, bez dana predaha...

U redu, problemi njihovih međusobnih odnosa su nešto drugo, to jednostavnom svojom odlukom ne mogu izmeniti, kao što bi mogli ono prvo...

3.

Otišao sam u jedan njihov voćnjak, seo na neku klupicu, proveo tu čitav sat. Da se malo odmorim od gužve, od galame, od praznih priča, od njihovih "veštačkih", nepotrebnih briga...

Sedeo sam, neke ptičice u blizini su uporno cvrkutale.

U pauzi, između njihovog cvrkuta, prijatno je šuštala tišina.

Osetiti taj mir i tišinu prirode - to je lek za dušu. Samo prepuštanje tome - kao da dušu uzdiže. Bez ikakvih duhovnih tehnika.

Dakle, pedesetak koraka od njihovog pakla  postoji raj, za koji samo treba znati, kojem se treba prepustiti.

No, oni imaju svoj drugačiji izbor: prijatniji im je bogati pakao...