DOPUSTI DA SE MOJA SVETA PRISUTNOST OČITUJE U TEBI

 

 

 

        

- Gospodine Isuse, Bože moj, ljubim Te.

 

 

 

Mir tebi! Sva Ljubav Moga Srca s tobom je.

 

 

- Gospodine Isuse, hoćeš li mi reći za Jozefinu?

 

 

 

Da, dušo. Preko Jozefinine Duše, preko njenog srca Moja Božanska snaga, Milost, Ljubav i Mir pretače se u sve druge Duše koje hoće i žele primiti Mene, Boga, u svoje srce.

 

Kroz Milost koju sam joj darovao, Moja se Sveta Prisutnost očituje na više načina, samo što to mnogi od vas ne vide.

Trešnja ruku, to jest Milost tresenja ruku je Moja vidljiva stalna nazočnost (Prisut­nost) u toj Duši.

 

Ja, Bog, sam sa svima svojima. U svakome srcu Ja želim biti i kraljevati. Samo što Me premnoga srca ne žele i tjeraju Me.

 

Malo je Duša kao što je Jozefina koja Mi je vrata svoga srca širom otvorila. Ja, Bog, klikćem od radosti neizrecive kad Me Duša tako prima kao što Me Moja ljubljena kćerka Jozefina prima. U njezinoj Duši i kroz njezino srce Ja, Bog, se proslavljam onako kako Ja to želim i hoću.

 

Ja ne volim kad Mi Duše postavljaju zapreke i ograničenja u vezi Moga djelovanja. Na ovaj način, kako sam Prisutan u Duši Jozefine, Ja, Bog, imam neograničenu moć djelovanja zato jer Me ona svojom voljom ne sputava, ne opire se Mojoj volji i Mome svetom naumu.

 

Ja, Bog, na taj način izgrađujem njezinu Dušu, oblikujem je, uređujem i liječim je. Istovremeno u punoj snazi i moći svoje Božanske Milosti Ja, Bog, kroz nju činim, te druge Duše ozdravljaju, obraćaju se, liječim i njih.

 

Dakle, Moja sveta snaga, Moj dar koji sam joj (Jozefini) darovao, u punom je pro­cvatu djelovanja.

Sve ljudske slabosti i nemoći Ja dopuštam da ostanu, to je tako potrebno - jer opet, snaga se u slabosti usavršuje. Kroz tu ljudsku slabost Jozefina spoznaje svoju ništavost i svoju bijedu. Radi poniznosti djeteta Božjega Ja, Bog, to sve dopuštam.

 

 

 

- Gospodine Isuse, to je sve?

 

 

 

Da, dušo, o Jozefini to je sve.

 

 

 

- Gospodine Isuse, može li ovo ići u knjigu?

 

 

 

Ja želim da to ide u knjigu.

        

 

 

- Gospodine Bože, a ime... ?

 

 

Neka bude, ne treba ga mijenjati!

 

 

 

- Hvala Ti, ljubljeni Bože, na ovim riječima. Gospodine Isuse, Ti mi želiš još nešto reći ?

 

 

 

Da, dušo, tebi želim reći. Dopusti da se Moja Sveta Prisutnost nesmetano očituje u tebi, u tvome srcu, u tvojoj Duši i u tvome tijelu.

 

 Ja, Bog, sam s tobom u savršenoj punini svoga Božanskoga žića, svoje Božanske Osobe.

Dakle, dijete, vjeruj Mi u potpu­nosti, u savršenoj nepokolebljivosti, bez imalo dvoumljenja.

 

 Đavao u ovome poslanju nema ništa. On može samo bjesniti i urlikati - i to je sve što ću mu dopustiti.

 

Dijete ljubljeno, s tobom sam bez prestanka, a to što dopuštam tvoju prokušanost - evo čitaš Jakovljevu poslanicu, i sve ti je jasno. Prokušana moraš biti. Preko tebe, u tebi i kroz tebe, Ja, Bog, izlijevat ću bujice svoga milosrđa na ove posljednje izdanke ljudskoga roda u ovoj eri.

 

 

 

- Gospodine Isuse, ja uistinu želim svom svojom Dušom, svo­jom snagom i voljom, pameću i srcem svojim služiti Tebi. Ali neki puta sam toliko slaba, nemoćna Duhom, mlaka i malodušna. Oprosti mi! Ja uistinu ne želim biti takva. Mijenjaj me, Bože ljubljeni, oblikuj me, brusi me i uređuj da Ti mogu služiti!

 

 

 

Mirna budi u srcu i u Duši! Ja znam sve što ti možeš i sve ono što ne možeš. Zapamti jedno: da bez Mene, Boga, ništa, baš NIŠTA ne možeš.

Otvori Mi svoje srce, daj Mi svoju rasplamsalu Ljubav, daruj Mi svoje misli da se Ja, Bog, u njima nastanim, i bit će dosta. Ostalo ću sve Ja, Bog, preko tebe činiti.

 

 

Moj Mir, Ljubav i Blagoslov bio s tobom!

Radi sa Mnom!

 

                  

5.3.1998.