- Tek kao saznavaoci duhovnog sveta mi možemo biti pravi poštovaoci prirodno-naučnih istraživača i dostignuća.

- Vredne su sve spoznaje fizičkog sveta koje su dali naučnici.

- Preko postojećih nauka mi upoznajemo, na primer,  čovekovu građu, kako se čovek razvija od embriona, itd.

- Kada upoznajemo, na primer, čoveka, kao ličnost, kao telo od organa, sistema žlezda, sistema cirkulacije... šta upoznajemo? Upoznajemo svet u koji ulazimo pri rođenju, a napuštamo ga sa smrću. Ništa drugo.

- "A čovek oseća u dubini svoga bića da to nije njegova poslednja granica. (...) I on mora iz dubine svog bića da kaže: 'Sve ti to opažaš samo između rođenja i smrti. Šta si ti u svome pravom biću?"

- Kako postaviti most između sveta Velike iluzije, maje, i "Upoznaj samoga sebe".

- U nekim davnim vremenima duhovno je čoveku bilo bliže, materijalno dalje. Pogledajmo i danas tzv. primitivne narode, koji u celoj prirodi vide njene duhove, razgovaraju sa njima. Na drugoj strani, njima su strane materijalne spoznaje kojima se danas ovladava u početnim razredima osnovne škole (o građi i fizičkom funkcionisanju čoveka, o Zemlji u kosmosu, itd.).

- "Mi stojimo sada otprilike u spoljnjem svetu u onom razdoblju kada se duhovno prezire, kao što su u stara vremena materijalno prezirali oni, kojima je duhovno bilo samo po sebi razumljivo. Moramo se uživeti u vreme kada ćemo ponovo moći da, pored onoga što uče astronomi, astrofizičari, zoolozi i biolozi, primimo ono što daje sadržinu duhovnog saznanja o duhovnim bićima."

- "U staro vreme blistala je duhovnost među ljudima, a prezirano je ono materijalno. Zatim je došlo doba kada je čovek primio materijalno saznanje, koje je od tada postalo veliko, i koje je potisnulo duhovnost. Dakle, kao što je u staro vreme čovek hteo da živi, u zabludi, samo sa duhovnim, prezirući spoljni svet, i kao što je u doba kada je cenio materijalno, pogrešno prezirao duhovnost, tako sada mora doći vreme kada od obimnog i divnog saznanja spoljneg sveta ponovo mora doći do jednog novog misterijskog."

- Moramo doći do novog duhovnog znanja koje zalazi u čovekovu suštinu. Kroz ponovno izgrađivanje misterija preko kojih se i nekada zalazilo u duhovno, "pred kojima ćemo onda stajati kao pred nečim što nam može doneti saznanje o celokupnosti suštine sveta i čovekovog delovanja za spas čovečanstva u smislu sveukupnosti, a ne samo jednostrane materijalne stvarnosti".