Bar ja sam bio, valjda - do sada, baš jako orijentisan ka strogoj, preciznoj racionalnosti. Ima ta orijentisanost svoju funkciju. Tj. imala ju je u mnogo većoj meri nekada, mada, ta funkcija traje još uvek. Kao što sam rekao u prethodnom tekstu - naše funkcionisanje u postojećoj kolektivnoj svesti nezamislivo je bez te vrste racionalnosti. Mada... ona mi je uvek bila povezana sa oslanjanjem na intuiciju ili nekakvo unutrašnje čulo, ali, svejedno, jeste to u krajnjem ishodu - racionalno tumačenje, racionalno uobličavanje neke ideje, nekog iskustva.

Sada, sa zalaženjem ili sa slutnjom nekih drugih dimenzija u ovoj u kojoj smo, tj. koja se prožima sa ovom u kojoj smo, NEŠTO SE KOMEŠA U MOJOJ SVESTI, a, pretpostavljam, to jeste ili će biti isti tip previranja koji se dešava u svesti svakoga ko počne intenzivnije da se suočava sa jezikom slika i simbola, ALI NE U SMISLU PUKE ZABAVE, VEĆ U SMISLU NJIHOVOG VIĐENJA, SUOČAVANJA S NJIMA, U SVAKODNEVNOJ STVARNOSTI. Dakle, za mene to postaje više od zapisa koje pišem za „Magikus“. To su zapisi koje počinjem da uočavam u realnosti koja me okružuje. I, da nije „Magikusa“, gde je korist da se to iskustvo podeli sa drugima, ja bih te zapise pravio za sebe, kao što sam se, uostalom, godinama bavio samoanalizom, praveći zapise za sebe.

Dakle, kada ovakvo iskustvo pokušam(o) da jezički i racionalno, na uobičajen apstraktan način, uobličimo, suočavamo sa fenomenom koji sam zapisao u naslovu: i jeste i nije tako, i ovako je i onako je, tj. „okruglo, pa na ćoše“. Ja i počinjem da nazirem tu drugu stvarnost kako se prožima sa ovom fizičkom, a i ne nazirem je. To i jeste i nije onako kako opisujem. To je i moja namera da nešto vidim ispod i iza ove realnosti, a i namera te realnosti da prodre u moju svest, da mi se otkrije.

Zaista, jezik, naš svakodnevni, tu zaćuti.

Ja ovde samo racionalno pokušavam da opišem fenomen. NARAVNO, ZA PRAĆENJE PRODUKATA TOG FENOMENA UOPŠTE NAM NIJE POTREBNO RAZUMEVANJE FENOMENA U KLASIČNOM ILI U RACIONALNOM SMISLU. MI MOŽEMO DA URANJAMO U SLIKE I SIMBOLE KOJE ČITAMO, DA SE PREPUŠTAMO NEKOM NJIHOVOM SUPTILNOM ZNAČENJU, BEZ IKAKVOG RACIONALNOG ANGAŽOVANJA. I, kao što sam već zapisao u prethodnom tekstu - SUPTILNE EFEKTE SVAKAKO ĆEMO KAD-TAK U SEBI, NA SEBI UOČITI.