O bezuslovnoj pozitivizaciji sam pisao u smislu pozitivnih misli kojima ne želimo da postignemo neke konkretne, „korisne“ efekte u fizičkoj ravni. Jednostavno, primenjujemo je samo zato da bismo svest izdigli na najviši mogući nivo, u datom negativnom okruženju.

Uslovna pozitivizacija je model kojim, uglavnom kroz vizualizaciju, želimo da postignemo konkretne efekte u fizičkoj realnosti. Vizualizovanjem dobijanja novca, napredovanja u karijeri, itd. Šira objašnjenja mogu se naći, najpristupačnije opisana, u knjizi Dž. Marfija „Moć podsvesti“.

U više navrata pokušavao sam da primenjujem ove Marfijeve principe. Nije, onako kako se to u knjizi opisuje, polazilo za rukom. Prva prepreka mi je bila sama vizualizacija. Preporuka da što življe sebe zamislimo u poziciji već ostvarene želje (kako vozimo novi automobil, radimo na nekom novom radnom mestu, itd.). Iako sam prilično uporan, sa vizualizacijom mi nikako nije išlo. Zaključio sam da sam ja, jednostavno, takve psihološke „građe“.

Slika mi postaje znatno jasnija sa ovim zalaženjem u ideje o jeziku slika i simbola.

Jezik slika i simbola, videće se, je jezik koji je sa istom „uvrnutom„ logikom kao i naši snovi. Dakle, kada govorimo o jeziku slika i simbola, mi kao da govorimo o jeziku snova.

Dalje objašnjavam sa napomenom da govorim o sopstvenom iskustvu, ne znam da li se to i u kojoj meri, podudara sa iskustvima drugih.

U sagledavanju svih tzv. aspekata povezao sam FUNKCIONISANJEM PAMĆENJA u vezi sa snovima i sa nekim situacijama u kojima sam, igrom slučaja, konstruisao neke „sličice“ jezikom slika i simbola. NEVEROVATNA MI JE USIDRENOST U PAMĆENJU OBA VIDA SADRŽAJA, I POSLE DUŽEG VREMENA. Snove retko zadržim pri buđenju. Ali, veliki je deo snova koji mi je i posle više godina ostao u sećanju. Možda ne baš sa svim detaljima, ali - glavna nit i atmosfera ostali su mi. (Uostalom, i tekst o faraonu, zasniva se na nekim „isečcima“ iz sna koji sam sanjao pre nekoliko meseci.) Takođe, neke sličice nastale u nekim ranijim eksperimentima sa jezikom slika i simbola - ostale su mi i danas u sećanju, iako je prošlo... možda i godinu dana.

A OVDE JE VAŽNA NAPOMENA: JA „OBIČNE“ IDEJE ZABORAVLJAM MALTENE ODMAH POŠTO IH IZGOVORIM ILI ZAPIŠEM.

Bar za mene, ova razlika je više nego očigledna. Ne znam kako je kod drugih. TJ. DRUGI ĆE TO MOĆI DA PROVERE KADA BUDEM NAPISAO NEKE OD TAKVIH TEKSTOVA.

Dakle, zaključujem: vizualizacija na način kako je opisuje Marfi (pretpostvaljam, i ostali koji su se bavili vizualizacijom kao načinom unošenja poboljšanja u sopstveni život), nikako mi nije polazila za rukom. Na drugoj strani, vizije, sklopljene jezikom snova i simbola, snovidnom logikom - dugo mi ostaju u pamćenju, čak iako ih nisam podvrgavao stalnom „obnavljanju“, kao što preporučuje Marfi.

Zašto povezujem ove ideje?

Ja sam od vizualizacije, kao vida pozitivizacije, odustao zato što mi je, na način koji je opisan u literaturi, „traljavo“ išlo.

AKO BI SE VIZIJA FORMIRALA KORIŠĆENJEM JEZIKA SLIKA I SIMBOLA I SNOVIDNOM LOGIKOM, MOŽDA BI TADA NA JEDAN MISTIČAN NAČIN TAKVA VIZUALIZACIJA BILA I PRIMENLJIVIJA I EFEKTIVNIJA.