Poštovani gospodine Gavrilović, vi pripremate jednu seriju predavanja o australskoj filozofiji i australskim filozofima. Kako mislite da je ta tema interesantna za publiku Srpskoga radija ovde u Adelaideu?

Istina je, da se nadam da postoji interesovanje prema pitanjima australske filozofije i kod srpskih slušaoca i ne samo prema pitanjima filozofije, nego i onim drugim pitanjima koji sa njom stoje u bliskoj vezi kao što su pitanja australske politike i zakonodavstva, britanskog prava koji se značajno razlikuje od našeg rimskog i uopšte prema pitanjima vezanim za australsku zajednicu. Tim više što mi kao nova migracija pak kao stara dolazimo u Australiju iz jednog sasvim drugačijeg kraja, a sada nam je Australija nova otadžbina u kojoj se osećamo kako tko, neko bolje, a neko lošije. Međutim, bez obzira na to, mi dobrim delom delimo istu ili sličnu sudbinu sa većinom australskih ljudi pa onda nije čudno da se pojavljuju među nama pisci koji imaju i ovakve ambicije, da prikažu razvoj australske filozofije.

Ja sam lično jednom bio potaknut stanovištem jednog hrvatskog pisca gospodina Borisa Golića koji me jednostavno pitao: „Šta je to australska filozofija, jer on o njoj pojma nema?“ i mislim da je istina da većina naših ljudi čak i onih kojima je filozofija profesija i koji zbog toga primaju platu ne znaju šta je to australska filozofija, koji su najvažniji australski filozofi ili filozofkinje i uopšte karakter australske duhovne situacije i tendencija razvoja. Razlozi su u tome brojni, ali mislim da je jedan presudan. Naime, naša stara migracija, a tu mislim na onu koja je ovde prispela krajem Drugog svetskog rata, dobrim je delom dolazila u Australiju iz političkih razloga, dakle, može se slobodno reći da je bilo reči o političkoj migraciji u najvećem broju slučajeva i za njih je bilo važno da su preživeli burna vremena na Balkanu i oko njega pa su bili zadovoljni time da mogu slobodno živeti i raditi.

Nova migracija je imala drugačije iskustvo. Ona je dolazila uglavnom kao ekonomska migracija koja je bila orijentisana na zaradu i na lako stečenu imovinu, jer je Australija bila shvatana zemljom meda i mleka - šta nikako nije bila istina. Bilo je bolje, istina, u odnosu na otadžbinu koju smo napustili, ali smo ovde došli do uviđaja, da nije lako uspeti ni zgrnuti velike pare bez velikog truda i napora. Tako su pitanja filozofije bila zanemarena i uopšte duhovne prilike ovog kontinenta su mnogima ostale nepoznate.

Istina, bilo je sasvim dovoljno naših ljudi koji su se bavili filozofijom i ovde u novoj otadžbini ili na primer politikom ili političkim teorijama, ali su oni uglavnom bili duboko asimilovani u australsko društvo na način da su sasvim izgubili veze s otadžbinom porekla. Ima i nas koji smo još uvek na dve strane raspeti između otadžbine porekla i nove države, otadžbine koja nas je izgnala i države koja nas još uvek nije primila kao svoje. To je moje iskustvo, naravno.

Ja sam, dakle, odlučio pripremiti jednu seriju predavanja o australskoj filozofiji u nameri da približim ovu temu pre svega srpskim slušaocima, iako su i drugi dobrodošli i takođe da tim predavanjima dadnem jedan mali doprinos i srpskoj zajednici u Južnoj Australiji na način moje lične simpatije prema srpskim izbeglicama koji su ovde došli, naravno, ne iz svoje volje, nego zbog ratnih prilika u otadžbini i teškog života koji je time bio praćen. Mnogi su uspeli stvoriti i početi sa novim životom u novim prilikama, a mnogi su ostali zarobljeni otadžbinom i sadašnjim prilikama ili neprilikama u njoj i toj grupi ljudi najvećim delom su i posvećena ova moja predavanja.

Da li se može govoriti da ta predavanja predstavljaju jednu istoriju australske filozofije i da li ona predstavljaju ocenu te filozofije?

Ova predavanja ne predstavljaju istoriju australske filozofije, jer je za to potrebno imati neko filozofsko mesto ili potpunu ideju o tom razvoju otkud bi se mogla izvršiti interpretacija dotične filozofije. Dakle, ovde nije nikako reč o interpretaciji australske filozofije možda imajući na umu način na koji je to Hegel radio u svojoj „Istoriji filozofije“. Ovde je više reč o pristupu koji je karakterističan za britansku filozofiju, a to je da se izlažu neki fundamentalni problemi filozofije, neke teme ili pitanja oko kojih se onda trudi razjasniti čitava stvar. Tako sam ja zamislio da ona budu izlaganje nekih tema ili problema koji su karakteristični za australsko duhovno podneblje. Odatle i jedno moje mišljenje da australska filozofija nije jednostavno kopiranje britanske, nego da je specifično vlastita i samosvojna.

Ova prva karakteristika potekla je od istine da su prvi australski filozofi bili izvanredno bliski sa britanskim univerzitetskim centrima pre svega sa Cambridgeom i Oxfordom i da je ta tendencija prisutna i danas. Samosvojnost ove filozofije proističe iz specifičnog mesta australske filozofije u odnosu na druge pa prema tome i u odnosu na britansku filozofiju i to po temama, dakle, po svom sadržaju, po svojim karakteristikama i metodama istraživanja. Ona nema tako dugu tradiciju kao britanska filozofija na primer koja se razvija vekovima, nego se razvija od vremena utemeljenja prvih univerzitetskih centara u Sidneyu iz 1880., dakle, od vremena kraja devetnaestog veka, a to je svega nekih 140 godina. Ona je, dakle, najvećim delom vezana za univerzitetske centre Sidneya, Melbournea i Adelaidea i njihove univerzitete gde se predavala filozofija zajedno s etikom ili logikom i retorikom i to su bili mali univerziteti. Univerzitet na kojemu je John Anderson bio predavač na primer 1927. u Lent Term bio je sasvim mali, prilično konzervativan, a studentsko telo brojalo je negde oko 3000 studenata, dok je akademskog osoblja bilo svega 120. Umetnost i Medicina bili su najveći univerziteti, a onda su usledili Nauka, Pravo i Ekonomija. Danas, sa druge strane, postoji u Australiji više od 100 univerziteta na kojima se izučavaju filozofske discipline. Postoji preko 40 Univerziteta i preko 150 colleges sa nebrojenim brojem studenata. Mnogi od njih imaju filozofiju za svoj predmet. Znači, situacija se drastično promenila u odnosu na ranija vremena, ali ova predavanja ne pokušavaju ni dati neku ocenu australske filozofije niti je pokušavaju uporediti sa drugim filozofijama ili školama. Za to je potreban veliki sveobuhvat, a ja ne verujem da sam trenutno sposoban imati takav celovit pogled na stanje stvari.

U glavnim crtama kako vi vidite razvoj filozofije u Australiji poslednjih stotinjak godina?

Pa australska filozofija je počela kao idealistička filozofija. Razlog tome su da se i na britanskim univerzitetima predavao idealizam pored istine da je čitava teologija idealistička po svom osnovnom opredelenju, a onda su usledili otpori prema tom uticajnom idealizmu koji su bili potaknuti naglim razvojem nemačke materijalističke filozofije, kritikama Hegela na primer i razvojem istoricističkih škola. Onda, tu je postojao i jako uticajni darvinizam koji je kritikovao idealističke filozofije.

Sav je taj razvoj kontinentalne filozofije i anglosaksonske kulture značajno doprineo da se australska duhovna situacija tokom 20. veka razvija u jednoj dijalektici sukoba ova dva radikalno suprotstavljena učenja. Posebnu notu tom razvoju u 20. veku davala je činjenica egzistencije socijalističkih poredaka na istoku Evrope.

Mislim da je tu Popper bio jako uticajan posebno nakon objavljivanja „Otvorenog društva“ i njegovih neprijatelja. Od onda postoji jedan napor da se denuncira socijalizam i socijalistički pokret kao totalitarni pokret koji guši individualnu slobodu za koju se najviše zalaže zapadna liberalna demokracija.

Kao što je poznato Popper je počeo sa kritkovanjem Platona za kojega je smatrao da je otpočeo sa totalitarnim pogledima na uređenje države i zaista kad razmišljam o njegovoj organizaciji idealne države, onda ne mogu, a da nemam na umu i svoja entomološka iskustva sa mravima i mravljom organizacijom pa mi se nekako čini da je Platon došao do svojih ideja posmatrajući mrave na nekakvm šumskom panju i tu postoji stroga hijerarhija staleža kao u mravljoj organizaciji. Mi nismo nikakvi mravi na svu sreću i možda je Dioniz iz Sirakuze dobro napravio kad je Platona izagnao iz države rečima: „A šta da ovo menjam kad je to sama providnost uredila.“, jer je navodno Dionizova država bila, prema Platonovim zapisima iz Sedmog pisma, Sodoma i Gomora antičkog sveta.

U drugoj knjizi svog velikog „Otvorenog društva“ Popper raspravlja o filozofijama Hegela i Marxa za koje drži da su svojom teleologijom istorijskog razvoja zapravo dovršili istoriju u totalitarnom poretku u kojem nema individualne slobode, nema napretka, nema sukoba individua ni konkurencije među njima, nema učešća u odlučivanju društvom i njegovom produkcijom, nema dakle odlučivanja ili participiranja u tom odlučivanju. Isto vredi i za aktualne socijalističke poretke na Istoku gde je društvo dovršeno kao jedan veliki savršeni mravinjak i mnogi su sledili u Australiji ovu kritiku.

Danas je situacija znatno drugačija, jer su svojevremeno na dnevnom redu bile velike teme filozofije kao šta su to sloboda, pravo, moral i ljubav, klase i njihova borba u društvu, šta je to dobro, šta je to istina, a sad više tih pitanja nema ili ih ima sve manje i manje i ono šta se činilo starijoj generaciji osnovnim osobinama velike filozofije, danas je napušteno u ime trivijalnih i beznačajnih tema, jer ja na primer ne mogu da razumem da postoji filozofija borilačkih veština, a da se nema pogled na ukupnost zen filozofije i šta ona predstavlja ili može predstavljati savremenom australskom čoveku ili filozofija živih bića i prava na život svih živih stvorova uključujući i kokoške, a da se smetne s uma da smo mi osuđeni na ovakvu organizaciju ne samo što ne znamo za bolje, nego i zato, jer trebamo preživeti kao vrsta.

Znači ima dosta lutanja, ima dosta spoticanja, ima dosta nerealnih sagledavanja, rekao bih ima dosta fikcionalizma, iluzija, a zapravo čovek današnjice vapi za jednim realnim sagledavanjem socijalnih prilika i tendencija socijalnog razvoja.

Kakav uticaj mogu ova predavanja da imaju na našu publiku koja svakako znatiželjno očekuje novosti vezane za našu novu otadžbinu?

Naša publika može dobiti jedan posredan pregled najosnovnijih filozofskih pitanja vezanih za australsku duhovnu situaciju. Ne verujem da bi taj uticaj bio presudan, ali bi svakako doprineo tome da se malo pobliže pogleda i razume australska situacija i ona filozofska i ona politička, a to je svakako dobro u našem svakodnevnom snalaženju u australskom društvu.

Ne verujem da je intencija ovih predavanja radikalno kritikovanje postojećeg stanja. Mene zapravo aktualno stanje ne interesuje toliko da bih pravio dramu od filozofije ili od države, nego mi je stalo do konstruktivnog napredovanja u svim područjima ljudskog delovanja pa prema tome i u području kulture, ali mislim da se možemo složiti da bi ta predavanja mogla imati jedno ograničenje posebno ukoliko imamo u vidu srpsku zajednicu u Adelaideu koja je uglavnom religiozno orijentisana. Zašto? Pa zato, jer su ova moja razmišljanja o australskoj filozofiji gotovo isključivo sekularna. Ona istina ne isključuje teološku problematiku, ali nju uklapa u opšte životne i istorijske tokove razvoja australskog društva imajući na umu i njegov multilateralni karakter. Stvar je tolerancije i kućnog vaspitanja kako će se odgovoriti na pitanja koja nas tište. Drugim rečima, dozvoliti da postoje i drugačija mišljenja koja se možda dijametralno razlikuju od našeg. Na žalost, mi smo dugo vremena na Balkanu bili svedoci jedne takve velike netrpeljivosti i netolerancije različitih stanovišta i pogleda, a da ne govorim politika ili nacionalnih političkih praksi, ali moramo naučiti živeti sa razlikama, inače smo taj rat izgubili.

Kako mislite da bi mogla da reaguje javnost drugih nacionalnih zajednica?

A šta se drugih nacionalnih zajednica tiče – meni bi bilo drago da ovaj radio i među njima nađe zainteresovanih slušalaca koji možda nešto novog dožive u ovim kratkim predavanjima koja nisu opasna po nikoga, koja ne siju mržnju, koja nikome ne podilaze, koja nikoga nemaju za cilj, nego koja pokušavaju kritično da sagledaju duhovni razvoj na ovom velikom kontinentu imajući pre svega na umu da je izvorno stanovište filozofije ljubav prema mudrosti – sasvim drugačije od mišljenja da se filozofija dobro plaća i da se od nje dobivaju visoke kamate. Meni se nekad čini da je stanje stvari sasvim drugačije - da se filozofija razvija u prostoru neopterećenom materijalnim probicima i novcem.

https://blog.dnevnik.hr/prokleta-od-daljina/2021/02/1632321603/australski-realizam-ena-radio-stanica-u-adelaideu-srpski-program.html