PREDAVANJE od 24.09.1924 godine

 

Vi sedite danas ovde premda nemate ništa od tela koje ste imali pre nekih osam godina. A ipak ste tu, sedite ovde. Stvorili ste sebi novo telo. Duša, gospodo, sedi tu. Tu sedi duh i duša. Duh i duša rade na telu, stalno ga gradeći. Ako hodate i naiđete negde na veliku gomilu kamenja, znate da će se graditi kuća; sigurno nećete pretpostaviti da je kamenje konačno dobilo noge i samo će se smestiti jedno iznad drugog i samo od sebe izgraditi kuću ! Dakle, isto toliko malo rade i nakupljene susptance da bi se formirale u telo.

 

Naše prvo telo primamo od majke i oca; ali to telo je potpuno izbačeno i posle sedam ili osam godina imamo novo. Ovo nismo dobili od roditelja; sami smo ga izgradili. Odakle je došlo? Telo koje smo imali u prvim godinama života došlo je od naših roditelja; bez njih ne bismo mogli imati telo. Ali ono što gradi drugo telo dolazi iz duhovnog sveta. Ne mislim na supstancu, već na aktivan princip, esencijalno biće, to je ono što dolazi iz duhovnog sveta. Dakle, možemo reći: kada je ljudsko biće rođeno, telo koje ima u prvih sedam ili osam godina svog života dolazi od njegovog oca ili majke, ali duša i duhovni entitet dolazi iz duhovnog sveta. I svakih sedam ili osam godina ljudsko biće menja svoje telo ali zadržava sve od sebe što je duhovno. Posle određenog vremena telo je potrošeno i ono što je ranije došlo u njega kao duh i duša se sada vraća u duhovni svet. Čovek dolazi iz duhovnog sveta i vraća se u duhovni svet.

 

Vidite, to je takođe nešto što je potpuno zaboravljeno – jednostavno jer su ljudi danas postali nepromišljeni i ne prodiru u realnost stvari. Jednom kada biste videli kako se telo stalno obnavlja, shvatili biste da je sila koja dovodi do obnove duševna sila koja deluje unutar tela.

 

A sada, gospodo, šta jedete? Razmotrimo različite namirnice koje čovek jede. Najjednostavnija od svih supstanci je protein, belančevina. Ne samo u jajima već i u raznim drugim namirnicama, u biljkama takođe, postoji protein. Zatim čovek jede masti; jede ono što se zove ugljeni hidrati – u krompirima, na primer i jede minerale. Sve ostale supstance su složene (kompozitne) supstance.; čovek ih jede; uzima u sebe. One dolaze od Zemlje; one potpuno zavise od Zemlje. Ali mi ne uzimamo stvari samo kroz usta; takođe udišemo i preko disanja uzimamo supstance iz vazduha. Obično se ovaj proces jednostavno opisuje, govoreći: čovek udiše kiseonik i izdiše ugljen-dioksid – kao da ne radi ništa osim udiše, izdiše, udiše, izdiše ! Ali to nije cela priča. Vrlo fine, razređene supstance su sadržane u vazduhu kojeg dišemo. I mi živimo ne samo na onom što jedemo već i na hranjivim supstancama iz vazduha. Ako bismo samo jeli, morali bismo vrlo često da menjamo naše telo, jer ono što jedemo se vrlo brzo preobrazi u telu. Samo pomislite kako je mučno za nekoga kada se ne reši onoga što je trebalo izlučiti unutar otprilike dvasetčetiri sata. Hrana koja je pojedena i zatim izlučena prolazi kroz brz proces. Da živimo samo na onome što jedemo, sigurno nam ne bi bilo potrebno sedam ili osam godina za zamenu našeg tela. Zato što uzimamo vrlo delikatnu, razređenu ishranu preko vazduha, što je spor proces, zamena traje sedam ili osam godina.

 

Vrlo je važno znati da čovek prima ishranu preko vazduha. Hrana koju jede koristi se, na primer, za stalnu obnovu glave. Ali hrana koja mu je potrebna da bi, recimo, imao nokte ne dolazi od onoga što jede već od supstanci koje crpi iz vazduha. I tako se hranimo jelom i disanjem.

 

Ali sada je stvarno važna činjenica da kada uzimamo ishranu iz kosmosa preko disanja, uzimamo ne samo supstance, već u isto vreme uzimamo element duše. Supstanca je u tako finom, razređenom stanju da u njoj duša može svuda da živi. Tako možemo reći: čovek uzima telesne supstance kroz hranu; kroz disanje živi u duševnom elementu. Ali to nije tako da mi svakim udisanjem uzmemo u sebe delić duše i zatim svakim izdisanjem ponovno izdahnemo delić duše. U tom slučaju bismo uvek odbacivali dušu. Ne – to je ovako; s prvim udahom mi primamo dušu u nas i to je, dakle, duša koja nam donosi disanje. Našim poslednjim dahom mi dušu oslobađamo tako da može da se vrati u duhovni svet.

 

 

tekst pripremo

Mr Đorđe Savić, Pančevo, 2016