Ključne reči su već definisale ključni problem. Koji je u realnom životu preda mnom.

 U Srbiji je „golf-2“ prirodna pojava. Kao i 200 evra registracije za njega. A još je prirodnija pojava da kućni budžet jedva istrajava za hranu i dažbine. Pri čemu je država neverovatno visprena i kreativna da ih smisli (jedan rođak mi u zabitom selu plaća nadoknadu za gradsko osvetljenje, iako jedva da i struju ima, a dvadesetak kilometara je od grada).

 Sada, u nemogućoj situaciji treba namaknuti 200 evra za registraciju. Jer, u ovim vremenima auto je daleko od luksuza. Bar „golf-2“ ne lični na luksuz. Čini mi se.

 Kao iskusni duhovnjak, ja u realnom životu razmotrim sve opcije, nove pozajmice, novi minusi i slične izdašne varijante... A, da...! Prethodno moram da zamenim doboše na zadnjim točkovima, pojeli ih paknovi.

 Dakle, ja napravim plan, šta i kako, uopšte, mogu da uradim.

 Kada imamo opisanu ili sličnu situaciju - nekako refleksno reagovanje nam je: ZABRINUTOST. Neko stezanje u umu, u svesti, možda čak u grudima. Ovo, sa registracijom auta, i nije baš neka panična situacija, ali - ima toliko situacija u kojima razna dešavanja izazivaju egzistencijalnu jezu, paniku.

 PRITOM NAM SE MISAO STALNO I STALNO SPONTANO VRAĆA ISKRSLOM PROBLEMU. MI GA IZNOVA PROMIŠLJAMO, TRAGAMO ZA NEKIM NOVIM REŠENJIMA... DAKLE, MI GA IZNOVA NEGATIVNO EMOCIONALNO OBNAVLJAMO. I SVOJOM ENERGIJOM POTHRANJUJEMO.

 A OBIČNO UVEK IMAMO PARADOKS - TO STALNO NOVO I NOVO VRAĆANJE PROBLEMU, PROBLEM NE REŠAVA, jer se često radi o nečemu što nikako ne možemo ni rešiti, tj. ono što preduzimamo ne daje nikakve rezultate.

 E, sad... da se malo na trenutak ipak pripomognemo poluteorijom...

 Svest koja je ispunjena pozitivnim sadržajima - ima povišene frekvencije.

 Svest koja je ispunjena negativnim sadržajima - ima snižene frekvencije.

 Znam da postoje i neka istraživanja u vezi sa tim, ali - da ne tragam po umu i po internetu za njima, ovde su nebitni, jer su samo pomoćne teze. (Koliko se sećam, čak su u vezi sa tim rađena neka istraživanja u epigenetici, pri čemu je utvrđeno da tip misli-emocija utiče na promene u genetskoj strukturi.) U stvari, i sami imamo neke osećaje, neka iskustva koji potvrđuju navedene principe: kada smo dobro raspoloženi, mi kao da smo lagani, poletni, kada nas brige more - kao da nosimo neki teret.

 Da se vratim na registraciju u minusima do guše, koja me čeka u februaru.

 JA NE BEŽIM OD TE REALNOSTI, JA SAM NAPRAVIO NEKAKAV SVOJ PLAN, i preduzimaću korake da ga realizujem. (Mada su mnoge stavke tog plana pod znakom pitanja...) Dakle, ja nisam pred problemom zavukao glavu u pesak!

 ALI, JA NE ŽELIM DA MI SE MISAO STALNO VRAĆA TIM UZNEMIRUJUĆIM SADRŽAJIMA, I DA MI ONA SVEST ISPUNJAVA ZABRINUTOŠĆU ZBOG TOGA ŠTO MI PREDSTOJI.

 ZATO SAM FORMULISAO SLIKU-MISAO KOJA JE NEGATIV POSTOJEĆEM STANJU!

 Za nekoga to može biti misao-slika novca koji pristiže sa svih strana, zašto da ne - u nekoj poetskoj vizij to može biti i novac koji pada sa neba, pa - osećaj rasterećenosti, poleta koji mu ta pojava donosi.

 Za mene je to: slika društva koje funksioniše bez novca, na osnovu potreba.

 Formulisanje ovakve misli ili vizije je klasični postupak klasične afirmacije, vizualizacije, pozitivizacije...

 U OKVIRU BEZULOVNE POZITIVIZACIJE JA NE OKREĆEM SVOJU MISAO KA NEGATIVU POSTOJEĆEG STANJA - ZATO ŠTO ŽELIM, OČEKUJEM DA MI SE ZAMIŠLJENE SLIKE OSTVARE. VEĆ ZATO - ŠTO ŽELIM DA SVOJU SVEST IZVUČEM IZ BLATA NEGATIVNOSTI, IZ OPSEDNUTOSTI NEGATIVNIM MISLIMA I EMOCIJAMA KOJE TE MISLI POKREĆU,  DA NE DOZVOLIM DA JE PROBLEMI I NEGATIVNOSTI STALNO UVLAČE U SEBE, DA JE OPSEDAJU..

 U BEZUSLOVNOJ POZITIVIZACIJI IDEMO I KORAK DALJE - TO UOPŠTE NE MORA DA BUDE NEGATIV TOG PROBLEMA! TO MOŽE BITI BILO KOJI, BILO KAKAV POZITIVNI, NADAHNJUJUĆI, SVETLOSNI SADRŽAJ. To mogu biti pesme i priče sa „Magikusa“.

 Da, tačno je da ima mnogo situacija u kojima nam to ne može uopšte ili ne može lako da pođe za rukom. Povezano je to i sa mnogim faktorima, sa stanjem naše svesti, u čemu se mi individualno možemo dosta razlikovati, sa našim iskustvima u svemu ovome, sa time da li optimizam sam po sebi preovlađuje u našoj prirodi ili ne... Ali, KAO I SVE ŽIVO POD OVOM KAPOM NEBESKOM, I OVO SE MOŽE UVEŽBAVATI. UKOLIKO NAM JE STALO DO TOGA...

 Nije nemoguće da vremenom sam život počne postupno da nam se pozitivizuje. Ali, nama to nije cilj u bezuslovnoj pozitivizaciji. Ako se to i desi, to nam je samo: NUSEFEKAT.

 KONKRETNA PREPORUKA ZA VEŽBANJE.

 NEKA SVAKO POKUŠA DA SMISLI I ZAPIŠE, JER JE TAKO NAJLAKŠE, NEGATIV ONOGA ŠTO MU ISKRSAVA KAO OPTEREĆUJUĆI PROBLEM. NEKA POKUŠA DA U TOKU DANA NA SVAKI NALET ONOGA ŠTO DELUJE UZNEMIRUJUĆE - REAGUJE SMIŠLJANJEM, KREIRANJEM, ZAPISIVANJEM NEGATIVA. NEKA SE POVREMENO VRATI TOM ZAPISU.

Kao što je već naglašeno: taj postupak ne znači i bežanje od problema, ako su oni rešivi i zavise od našeg angažovanja- prethodno treba problem proanalizirati i napraviti plan delovanja.

 NIJE NAM POTREBNO NIKAKVO VEROVANJE U VIZIJU KOJU SMO ZAPISALI. VEROVANJE NAM TU UOPŠTE NIJE POTREBNO! KAO ŠTO NAM NIJE POTREBNO VEROVANJE U POETSKI SVET U KOJI ČITANJEM PESAMA ZALAZIMO. I, KAO ŠTO U POETSKI SVET ZALAZIMO ZATO DA BISMO OSETILI NEŠTO LEPO, DA BISMO SVEST ISPUNILI NEČIM LEPIM, NE OČEKUJUĆI OD TOGA NEKE KONKRETNE DOBITKE U ŽIVOTU, UPRAVO SA ISTOM NAMEROM TREBA DA KREIRAMO SLIKU ILI  MISAO-NEGATIV ONOGA ŠTO NAM JE ISKRSLO KAO PROBLEM U ŽIVOTU, I DA SE TOM NEGATIVU, TJ. POZITIVIZACIJI, VRAĆAMO KAD POŽELIMO ILI KAD MOŽEMO. (ZA ONE KOJI SU SKLONI PISANJU PESAMA, SPOJ PESNIČKE LOGIKE I FORMULISANJA NEGATIVA PROBLEMA JOŠ JE BOLJI.)

 I DA IMAMO U VIDU DA TIME MI PODIŽEMO FREKVENCIJU SVOJE SVESTI NA VIŠI NIVO. Isplivavamo, makar privremeno i povremeno, kroz mutnu vodu, na površinu, da udahnemo malo čisteog vazduha i da vidimo svetlost dana. (Naravno, ta frekvencija varira u toku dana, zavisno i od polariteta naših misli, ali i od toga kakvim kolektivnim uticajima smo izloženi.)