Kada sam jednom prilkom prije, dosta godina bila upitana volim li sebe..

Nisam znala što bih rekla..

Bilo je to za mene iznenađujuće pitanje..

Nisam uopće znala što osjećam prema sebi. A onda sam stala pred ogledalo..

Ništa mi se nije sviđaloJ)

 Sve bih promjenila, jer bilo je ..premalo, preveliko, ružno..

Onda sam shvatila da ne volim sebe..što i nije baš ugodno saznanje..

A kako da se volim, kad toliko toga ne valja ..mislila sam..

Ne briniteJ)

Prije mjesec  i nešto dana, bila sam na seminaru gdje sam imala priliku glasno reći :Volim sebeJ)

Ne da sam rekla… vikala sam zajedno sa ostalima..J) Vooolim seeebeeeJ)

Volim sebe ,( barem većinu vremena) takvu kakva jesam..

Ništa se nije promjenilo u ogledalu..

I dalje bih možda nešto mijenjala( kad bi mogla)

Al to mi nije zapreka da volim sebe..

Zagrlim se , doslovno objema rukama i smijem se..

Voooolimmm  seeeebeeeee !!!!J))))))))))))))))))))))))