Tralaaa la la la laaa ... odjekuje vesela melodija.

Tko si ti?

Ljudsko biće.

Ma nemoj mi reći. Kako se usuđuješ to izreći. Pogledaj mene pa se divi, pogledaj tu veličanstvenost, jedinstvenost. Misliš da si nešto, misliš da se možeš mjeriti samnom. Ja sam uzvišeno biće, nema nikog kao ja. Moje znanje i moć je naj, naj,  sve drugo je ništa, nula.  Tutanj! .... Slušaš li ti spodobo?

Ljudsko biće začuđeno odgovori:

Ja samo pjevam, što me briga za tebe.

 Tralalalalalaaaaa.....

Ušuti već jednom! Nisi, ni ne možeš biti iznad mene. Ja sam naj, naj, naj. Shvati to već jednom!

Ljudsko biće sluša sakrivene izljeve ljutnje, pri tome nehajno pjevušeći, odgovori:

Ja sam jedinka za sebe. Ne pokušavam se izdizati iznad tebe, iznad nikog. Neznam tko si niti me briga. Neznam što se toliko uzrujavaš ako si naj, naj kako govoriš. Ti to želiš biti, ali sudeći po tvojim riječima izgleda da to nisi. Ne shvačam zašto  misliš kako jedino ti znaš voljeti, kako jedino ti vrijediš. Zar je tvoje znanje,tvoja istina  i ljubav jedina ispravna, neupitna, a sve drugo je šljam. Da je stvarno tako, da je kod tebe prisutno to o čemu pričaš, nebi bilo potrebe obazirati se na nekog beznačajnog.

Ljudsko biće ode pjevušeći....

Ne mogu vjerovati!

tralalalalaaalaaaa......