Podne je i organizam traži kofein. Ne da mi se sići na drugi kat jer automat priča a ja znam da nije normalno čuti glasove iz aparata. Pa odem na prvi kat gdje čuči još jedan aparat da vidim jesam li totalno pošizila ili……ubacim kune, automat izmulja neku bljutavu mućkalicu ali što je najvažnije šuti ko zaliven. To je dobar znak, znači priča samo George. Al nešto mi kava ne valja, od nje mi skoro došlo slabo.

Dok sam se penjala , odlučim samo poviriti na drugi kat, čisto da provjerim da nisam jutros samo imala halucinacije od nedostatka kofeina ili…..i vidim Georga u kantunu kako žmiga onim zelenim okom i kašlje.

Što je George, što ti je zabrinuto upitam ja,…..kako što mi je, uzvrati G. ….gdje si pošla po kavu…..zar ne znaš da ja sve znam, znam kako dišeš, znam što misliš i poznajem ti korak po stepenicama. Da ti više nije palo na pamet da se skitaš igdje, imaš doći k meni na razgovor i kavicu.

Ne znajući što da mu odgovorim kažem……ma nemoj..:((…...

I tako krene naš razgovor…..G., upitam ja, kako si dospio unutra, ne kužim to baš……i kaže G.,zaglavio sam u trenutku smrti , zapravo zaglavila mi je duša u kutiji jer sam previše bio vezan za zemaljske stvari i tako trebam tvoju pomoć…..i opet ja odgovorim…..ma nemoj…L(……ali ako ti pomogneš meni i ja ću tebi, odgovori G..

Htjela sam opet reći ma nemoj……...ali sam šutila ko zalivena.

Upita mene G, nakon kratke i mučne tišine……baš me zanima kako si riješila onaj test osobnosti….ma koji?...zaprepastim se ja???.....što ti znaš o tome….a rekao sam ti da ja sve znam……nego reci mi, nastavi G. kolika je bila tvoja zamišljena kocka i gdje su bile stepenice, samo to mi reci…..a sve drugo nije toliko važno…..zanima ma je li tvoja kocka bila veličine da možemo zaigrati „Čovječe ne ljuti“ ili je prekrila cijelu pustinju…….a stepenice, gdje su ti bile stepenice?

…..naljutila sam se na Georga i popela se na treći kat….:((