Postoji bezbroj izvora sa kojih crpimo vodu saznanja..Neki izvori su sasvim obični, jednostavni izvori vode, koji su svakom dobronamjernom putniku spremni pokloniti spasonosni gutljaj da se ugasi žeđ..

Neki izvori su vrlo dragocjeni i čuvaju se, čisto radi održavanja ravnoteže..Da bude dovoljno za sve žedne usne koje naiđu..Ti izvori nisu okovani lancima i katancima, postoji jedan stari čuvar koji ih nadzire, ali baš takve izvore kradljivci često žele prisvojiti..Da bi dobili sposobnost manipuliranja drugima, ili njima vladali..

Na sreću, čuvar je imao samo par vrlo čudnih slučajeva krađe, ali su bili toliko neobični, da ih je morao staviti u ovu priču..Prvo je naišla gospođa žaba, onako molećivo molivši čuvara, da je pusti da se napije..Čuvar, ne vidjevši ništa loše u tome, pusti žabu..Ona se prvo ogledala u izvoru, a onda rekla:" Ma vidi..to sam ja..moja slika se zrcali, i izvor će biti samo moj..Tada je skočila u njega, i halapljivo pila i pila dok se nije toliko nadula da je pukla..To baš i nije bi lijep prizor..No, sudbina pohlepnih sitnokradljivaca obično ovako i završi..Ali još neobičnija priča zbila se blizu jednog zdenca, koji je dugo zjapio prazan..Magarac je razmišljao poput žabe, ne pogledavši u zdenac..Na pameti mu je bilo samo kako će, ako ukrade izvor, sakriti nedostatak svoje pameti..Imat će moć, i to je dovoljno..Nagnuvši se nad zdenac, upao je un unutra..

I sav očajan, pozvao pomoć..

Kad je bio izvučen, dobio je dobru porciju batina..Prvo, radi samog pokušaja krađe, a drugo, radi svoje magareće pameti..

Naravoučenije: Krađa se nikad ne isplati.. Posebno ako je u pitanju izvor, koji je svima namijenjen...