10.11.2005. Pa ja vise ne znam da li je ovo normalno, o cemu se radi... Da li moze da se ovako nesto oseca prema nekome koga nikada nisi video, o kome ne znas zapravo nista, a ono sto o njemu osecas moze da bude potpuno pogresno.Jel to neka ludost, sta je? Da li ima covek pravo na takve ludosti? Obukao sam se ko za paradu, idem na neki ustogljeni prijem, pa na neku sluzbenu veceru, a bas briga me za to, sjurio sam se da vidim ima li pisma i ima... Lujka,pa da, vec sam navikao, nisam se ni navikavao u stvari, uvukla si mi se nekako pod kozu nemam pojma kako. Jesi li htela? Kako to sve ludacki juri, potpuno blesavo, kao da te znam vekovima,pa te nisam dugo video i uzeleo. Kako se covek uopste moze da uzeli nekoga sa kime nikada nije ni bio jedan jedini sekund? Tek, jedva cekam da dodjes...a ne mogu se razocarati ja, vec samo ti...jer ja te i zamisljam obicnu, bas sasvim obicnu, jer biti obican znaci biti najlepsi. Sada cu jos i da zakasnim,trebalo je da krenem pre 10 minuta... Ljubim te Lili 13.11.2005. Napisao sam "voli te M.".Osmelio sam se,osmelio sam se zbog toga sto ja to ne pisem prijateljima, nije mi to tek tako... Zato ti dugujem objasnjenje, usput objasnjavajuci sebi samom. Ne znam u stvari da li te volim. Napisao sam ti mislim da ja vise nisam siguran da to osecanje mogu da dozivim, bio sam uplasen da sam tu, valjda najvecu sposobnost koju neki covek moze da ima, negde, jureci kroz zivot izgubio. kao sto se izgubi licna karta, cigare...Nisam dugo voleo, nisam ni primetio koliko zbog toga procerdavam zivot, jebes sve ostalo. Bilo je tu svega, bio sam ozenjen, imao pred kraj braka mnoge veze...ali nisam voleo. Zato i ne znam da li volim ili prividjam. I kako da volim nekoga sa e-maila, sve ja to sebe pitam, ne verujem da je moguce, jer je nemoguce...Ali znam samo ovo. Kada sam imao 8 godina bio sam sa mojima na letovanju na Hvaru. Uvece matoraci na muziku, tada su to bile igranke po bastama, orkestric svira...Ja sednem na neku kamenu ogradu blizu muzike da gledam,slusam, kad... jedna devojcica... tako 6,7,8, godina... sedne pored mene, odmah uz mene. Prolazi vreme,cutimo, ne poznajemo se,slusamo muziku...i onda, posle mozda pola sata,mozda sat, uopste ne znam, ona me zagrli...poljubi u obraz, nekako bas polako, nezno i ode. Nikada je naravno nisam vise video, ne znam ni ko je, ni odakle je, ne znam ime...Ali je pamtim ceo zivot. To sto sam tada osetio i sto me ispunilo ovolike godine je najsnaznija emocija koju sam imao. Do danas. Da li je ono bila ljubav? Kako? A ovo sada? Da li je to ljubav? Opet kako? Nista ne razumem iako zadrzavam racionalnost. Eto, ti reci...Da li sam rec, za koju i ne pamtim kada sam poslednji put nekome rekao, izgovorio, upotrebio bez razloga? Ode ovo predaleko, mora nekako da se zastane. Hajde nekako da smirimo emocije.Dok ne dodjes... 16.12.2005. Blueeyes.lilly, ne znam da li bi mi bila u zagrljaju, ali bismo se upoznali na drugaciji nacin.Zagrljaj nema svrhe sam po sebi, on je samo sastavni deo, najlepsi deo, najnezniji deo neke veze izmedju ljudi zasnovane na iskrenim, stvarnim emocijama. (Naravno, ima i onih obicnih zagrljaja posle kojih se stidimo samih sebe), Ako je sudjeno da se zagrlimo - zagrlicemo se. O tome ne razmisljam vise uzurbano, nervozno...vec bas tako... ako je sudjeno- zagrlicemo se, pa sta bude. Zato je, objektivno, vaznije u ovom trenutku da sredis konacno za posao. A zagrljaji, da ne govorim o fotografijama, imaju vremena...sacekace. Uostalom i cvet, i svaki list, a tek reka, zivece i bez mene, oni su veciti i kada venu, ljudi su prolazni... Necu dolaziti za NG, ali ozbiljno razmisljam da svratim u januaru, od sredine pa na dalje: imacu tada gde da odsednem, ima avio karata po povoljnijoj ceni itd. Ako je sudjeno, doci cu. dosao je 06.01.2006......nismo morali.... ali smo ludo vodili ljubav... jedno celo popodne...bez prestanka..... ...bilo mu je tesko otici, bilo mi je tesko pustiti ga ...ali svako ima svoj put , a ja sam shvatila da je njegov posao njegova sudbina, umnogome razlicita od moje,... da su krugovi u kojima se on krece meni fuj, ... da smo ostali skupa... ne bi opstali pod pritiskom javnosti, jer ja sam to sto sam, a on je to sto je ... i dok je trajalo bilo je predivno.... uvek cu ga voleti na neki svoj cudan nacin M love Blueeyes Lilly