U KONAČNICI

      Venut ću u nekoj ubožnici

      za siromašne duhom...

      previše snova

     u ovom svijetu klaunova

     teška sam socijala...

     Svoje komadiće zlata

     na buvljaku izlažem

    no, u modi je umjetno zlato

    i lažni sjaj...

    Pa stanem uz cestu

     i gledam:

     Prolaze autići

    veliki i maleni

    koje čudno voze

    odsutni i skroz naskroz

    budni ljudi...

    (bitno je imati)

    Odlazim pred teatar

     gdje bi snovi trebali proći,

    no,

    zatvaram oči,

   jer me zasljepljuju blještave

    večernje toalete

    i tako bitne

    etikete...

   Prikazuje se "Krabuljni ples"...

     Maske i maskice

    pomade i kremice...

    Venecijanski ustajalo more

    miriši na trule obzire...

    Gondolijeri nemaju posla...

    Romantičari izumiru...

    Bitno je biti...

    A to ne paše

    u moje sheme

   i moje dileme...

   Uspinjem se na snježni vrh

    tražeći samoću,

   no,ni tu ne nalazim

    što hoću...

    Zaprašiše me snijegom

    ski frajeri i damice

    punih želudaca

    tople sarmice...

    Bitno je biti in,

     na vrhu nekog svijeta,

     a ja tražim

    posljednji mrazovac snova

    što negdje skriven cvjeta...

    I još nešto tražim:

     Iglu sa toliko velikom ušicom

    da kroz nju

    deva može proći...

    Svi kažu-"Ne sanjaj,

    to ne može.."

    A ja tiho šapnem:

   "Pronađi ti, ako ja ne uspijem,

    dobri Bože..."