Tako mi nedostaješ..

    U trenucima

     kada noć, umorna od borbe,

     za još koji trenutak sna

     doziva smiraj jutra...

     Tako mi nedostaješ...

     Na oknu vlažnom

     srebrne kapi klize

      svaka svojom stazom

      u jedan ocean,

     u svoj zaborav,

    ne znajući

    da su jednom nebo doticale

    i da će opet

    u naručju oblaka

    biti sve...

     Tako mi nedostaješ...

     Dok tvoje dlanove

     prepune čežnje

     druge usne ljube

     ja svojih dlanova nemam

    ni očiju,

     ni srca...

     Sve mi sa tobom ostade

     kad smo zaustavljali smrtnost

     zagrljajima besmrtnim...

    Tako mi nedostaješ...

    Sad sam kip od soli

     a ti,

     suza vjerna...

     Rastoči me svojim plačem

     neostvarenog našeg svitanja...

     Tako mi nedostaješ...

     Dok se naše duše

     sa drugim tijelima ljube,

     mi sanjamo-

     nas...