Glasnik sreće

mala je

Buba mara.

A nije znala

niti osjećala

da mene

sreća neće.

Jednostavno je došla

na dlan se spustila

crvena krila sklopila

i udomaćila se

na mome dlanu.

Drugi bi se oduševili

ali ja nisam bio sretan

nisu me usrećili

Buba marini pokreti

niti njezina krila

no ona se udobno smjestila

i nije pokazala namjeru

da odleti.

Hodao sam ulicom

sa otvorenim dlanom

i Buba-maricom

u njemu

i bio sam sve ljući

dok nisam sreo frenda

koji je poskakivao

radujući se bubamari

i novopridošloj sreći.

Lagano je pružio dlan

da Buba mara njemu dođe

donese mu sreću

i uljepša dan.

Pitao me je da li ju

zadržati želim?

Ja sam otresito rekao: „Neću“

i tako mi je prijatelj ukrao moju„Sreću!“