Ka berekin igra se vitar

Bjankarijon ča na žici visi

 

Sidin i gledan

 

Ni volje za maknit ni prst na ruki

Ništo me teško ka matun stišće

Ne znan reč ča je

Al sto kila ima

Najlipje za me je da me nima

 

Svaki me reful od zid rebati

Ča san ja kriva da mi je znati

Da baca me tako ka prazni potić

Neće me više lipo ću otić

Da otić

A nisan se makla već dobre tri ure

Ka da me teška debuleca vata

Neće me maknit nevere ni bure

Davno san ja zatvorila vrata

 

Vitar mi dođe divertiment veli

U ovon mistu  beštima i buža

Ajde se makni viče mi ćaća

Pariš mi tu ka nika maća

 

E neću