Dugujem ti radosti, živote

I kad su mi suze gorke kvasile lice

I kad mi je tuga bolno stezala srce

Sada kad gledam probuđena, znam

Da bile su to, uglavnom, sitnice...

Dugujem ti radosti, živote

Tekao si uvijek po svojoj volji

Obećao nikad nisi da ćeš biti bolji

Nisi čuo moje želje i moja htijenja

Među nama nije bilo pravog pomirenja...

Dugujem ti radosti, živote

Odreću se zato svojih htijenja i svojih želja

S tobom ću ići zagrljena kroz radosti i veselja

I sada kad mi se čini da najgorču čašu pijem

Umjesto da plačem, ja ću da se smijem...

Dugujem ti radosti, živote

A ti tečeš neumitnom i poznatom kraju svom

Po zakonu nekom čudnom i tajanstvenom

A onda, samo Nebo zna, ponovo u Raju

Srešćemo se u radosnom i vječnom zagrljaju...