Dolazim k tebi, voljena,

  zagrljena tobom odavno,

  još dok svitanja nisu znala

   za boju noći,

  dok su eoni bili stopljeni

   u purpurni poljubac

   kojim su naše duše

   dodirivale drhtaj

    Ljubljenog u nama..

    Dolazim,iz plavetnog sna

    u plavetni san tvoj..

    Osjećaš li koliko dugo

     je naše čekanje

     koračalo ulicama

   proživljenih života?

   Toliko sam te željela naći,

    da sam se izgubila

    u velegradu uzburkanih nadanja

    i ugasnulih emocija?

    I onda se javi val

    i drhtaj tvoj meni tako poznat..

    Znam da me čekaš..

    Nebo vraća Odiseja

    u zagrljaj ljubljene..

    Hoću li u tvojim očima

    i dalje vidjeti iskru ljubavi

    koju sam toliko voljela

     gledati?

     Sve smo bili,

    i sve prošli..

    Ti si bila ja

     Ja sam bila ti..

     Sve proživljeno više

     nema postojanja...

     Samo ti i samo ja

     čekamo  nebo, i slobodu...