BUĐENJE
Sad kada gledam
na sve što se zbilo
vičem, vičem i pitam
zar je stvarno sve to bilo!?
Duša rastrgana
ozdravljenju vapi
a u mislima košmar
bez početka i kraja.
Ne dam se, ne dam, izlaze tražim
ne znam kuda da krenem
ostaje pakao vatrenih sila
što pale mi srce, razdiru dušu.
Zar se je život ugasiti morao
da se probudim
i rastrgam lance čarolije strašne
što život se zove.
Buđenje moje teško je breme
koliko sreće toliko i tuge.
Sad budna žurim
ne bih li stigla izgubljeno vrijeme.
Ne želim više čuti za ništa
što ostalo je iza mene.
bglavac
edin.kecanovic
