Zamahnih na tebe Duat kao da

 zamahnih na sebe

 

 ti Zmijo Apep što hvataš se ukoštac s mojim

 pogledom

    ljuti kralju univerzuma

 Neposlušna djevica te odbija

 i ti ju nalažeš ukrasti iz ruku oca

 Boga Ona i iz koljevke Mora , stare namreškane

 utrobe sutona i zore

 

 O ti koja dolazi ,koja jesi  koja znaš i više od

 toga što jesi ; koja neznaš ništa i

 nemaš Imena

 Ti koja strujiš kroz vratnice

 Univerzuma; bosonoga Djevica začarana

 psima pakla

 

 O ja te ljubim o ljubljena

 mirisu zore

 skriveni tragu šume

 Majko plodnosti .

 

 I onda u jednom trenu bijahu uništene

 sve stvari ;i mač i bodež i pehar

 i disk sjajni u lutajućem

 hodu usamljenog jahača

 neomeđenog prostorom

 ni vremenom nit imenom , zazivom

 

O neponovljivi  , proviri svoju

 zlatnu kosu kroz ova vrata

 univerzuma

O prodirući pokloni svoje srebrne

 usne u poljubac zlatnom

 mjesecu .Ma gdje li je nestao ?

 Da li postoji ?!

 

Ustreptalo kamenje koje ruši

 i gradi svjetove vatrom sunčanom

 voljom Setovom uspravi se !

 Podigni štit, zid i oklop.

Pljuni tu riječ na zemlju

 da oblikujem napokon stvari

Pljuni u utrobu zemlje da

 stvaram čarobne rijeke i mora

 

O ludilo , o sljepilo koje vidiš više

 od viđenog , ti mi priđi kao

 Gospodar , kao Opsjenar i djevica

 Daj da probodem zlatnim kopljem

  tvoja bedra , tvoje bokove

 

O pri kraju sam zanosa, ovaj zanos ja

 nazivam pjev prokletih on nema

 jasnu svrhu ni cilj nit ima još

 uvijek onu pravu snagu.

 

 On je proklet , ogavan jer

 nema pravog nosioca .

 Ovaj nosioc je slab, brutalan , ljut

 ružan , bljutav , prekrasno lažljiv

 svadljiv kao kreketuša , grozan , siv

 čangrizav , pohlepan , proždrljiv

 bratoubojica , izdajnik sveg

 naroda , užasni orao koji se

 boji gavrana

 

 Ipak u svemu tome ja nazirem

 onu iskru srčanosti što se

 ljubavlju zove .

 Ljubav prema Gospodu ( svim stvarima )

 Maleno biće Adonai skriva se u

 mojim njedrima

    maleno biće Adonai

 moli da ga uzmem

 ;prigrlim sebi

 

On me treba .

 Ubit ću sebe da ne ubijem njega ,

 o nasmiješeno

 lice ljubavi , o ozarena glavo djeteta

 Ti si sagledao svijet u mojoj

 nutrini , svojoj nutrini i riješio da

 me uskladiš sa svojim naumom .

 

 O dijete moje utrobe , o dijete svoje

 utrobe ; ti si majka i otac

 mog Postojanja .

 

 I bacih se potom duboko u Bezdan i postanem

 Odvratna stara zmija Apep , zavodnik

 svog svijeta ,

 niz moja sluzava leđa kližu

 sve stvari  i putuju dalje Beskrajem

 na mom sjajnom

  tijelu ogledaju se  sve stvari

 i nalaze same sebe oči u oči

 licem u lice

  stari odvratni Kralj univerzuma

 stara zmija stari podlac

 uhvaćen u ruke Nove Bebe

 Novog Djeteta

 obasjan bljeskom srebrne zvijezde

 ovjenčan tajnom Njenog pečata.