Pa evo, kako o tome razmišljam. A bolje je o nečemu razmišljati nego o ničemu :)

Razočarenje (razočaranje !? kak je pravilno) pre bih rekla žalost. Od malena...zašto nemamo lutku koja može da spava kao što ima dugarica, zašto slaba ocena na kontrolnom, zašto se je bilo malo ambiciozno, zašto nas ne vole jer smo Kršćani, Muslimani, Srbi, Hrvati, Bosanci, Kinezi, zašto tolika razlika da neko ima previše, a neko nema kap vode... zašto, zašto...

Žalostan (razočaran) se bude i zbog prijatelja, kolega...Sve te žalosti (razočarenja) se događaju uglavnom u mladosti, i probaju popravljati i popravljaju se. Polako kako se sazreva dolazi se do saznanja, da je taj osećaj baš kod svakoga. Pogotovo ako se je toliko svestan pogledati i poći od sebe. Žalostili (razočarali) su se roditelji u decu, prijatelji u prijatelje, kolege..partnera..deca jer su bila zlostavljana...nisu dobila što žele...

Žalost (razočarenje) je skoro svakodnevno i  na banalnim stvarima... radost ne može trajati 24h

Život je jednostavan a i težak. I lep. Kada dođe do žalosti (razočarenja) na svakom osobno je kako će dalje. Ako ne može lepo, odmisliti to! Okrenuti se drugim stvarima, ambicijama, prijateljima, a posledice većeg razočarenja, zaključati u ladicu...jer onaj ko je žalostio (razočarao) nekoga, nije "namerno" a kad tad upaliće mu se žarulja. Bilo kako bilo, kakav god da se je, trun u oku boli više kod onoga kod koga je upao, nego ako je kod drugoga. Ne prašiti, jer kajanje više boli, od onoga ko je nas žalostio (razočarao) A na žalost i njega će jednoga dana boleti. Takav je život.  

Žalost (razočarenje) je stvar prošlosti, i nema smisla o tome mixati... svesti na minimum sećanja na ono što je bilo. Dođe li do novog, isto tako.... Sutra je novi dan, novo rođenje i nove prilike.