Ptičiji pev ujutru, zvuk motora kojim raznose jutarnju šatmpu, Sunce.....su ti po kojima se može otprilike odrediti vreme.

I krenuh tako danu u susret bez ure. 

To ne bih mogla, da sam imala neke vremenske obaveze. Taj luksuz se može priuštiti na dopustu, kada se tako odluči i kada se živi sam.

Obavljala sam sve što je bilo potrebno, bez razmišljanja o vremenu. U gradu me je crkveno zvono koje je počelo otkucavati, podsetilo da ne odbrojavam, već sam misli usmerila u nešto drugo. Nisam bila obremenjena vremenom, moje misli i opažanja su kao i većini bila tu i sada. Dok smo pili kavicu, malo sam svoju žensku radoznalost o modi usmerila ka mimohodajućim. Lepe letnje haljinice, sandale, torbice, modni dodatci i što je najvažnije raspoložena omladina. I ulični svirači iz ko zna odakle, su svojim sviranjem potvrđivali, da je leto.

Kada sam skuhala i ručala.. ne znam, a sudeći po tome da Sunce više nije obasjavalo moj balkon, biće da sam papala oko 14h :) 

Zaključila sam, da već dugo, vreme nije moj gosodar. Samo dva puta sam usmerila pogled na uru koja je bila okrenuta prema zidu...a nije me zanimalo...navika. Gledajući u nju ili ne uglavnom radim sve polako, pa kad stignem :)

Današnjim eksperimentom, da dan provedem "bezvremno", nisam ništa novo otkrila za sebe, gledajući u nju ili ne, ona nije ta koja utiče na moje dobro ili slabo raspoloženje.

Žao mi je bilo mojih ura :) da im ne poklonim moj pogled i vratila ih na svoje mesto. Kada sam pogledala, samo za 30 min.sam pogrešila :)

Ne tika-takaju, samo su kazaljke svedoci, da vreme prolazi u nepovrat.