Oseća se neka praznina. Visi u vazduhu nad lap-topom. Uvek kada mi se otvori „Magikus“. Pogledam tekstove drugih autora. Već sam avatar mami da se tekst pročita. A tek kada treba oceniti tekst...! Čak i da nemam povoljno mišljenje o tekstu, opet - smeši mi se lep avatar, neka mačkica, neko lepo lice... Krenem da negativno ocenim tekst, a avatar kao da kaže: „Nemoj mene, nemoj danas, čuj...!“ I - ruka zadrhti, tastatura na lap-topu takođe, zažmurim i tipnem palac na gore. Eh da mi je...! ... Da i ja nabacim neki avatar, makar polovni...! Ne usuđujem se da probam, deluje mi to mnogo komplikovano... Jer, plašim se komplikacija u životu. ...A niko da se ponudi da mi pomogne.