Nalazim se na nekoj manifestaciji u ogromnoj dvorani i sjedim u nekim redovima jako jako visoko, toliko visoko da jako pažljivo ustajem i krećem se i ljude na podiju (parteru)vidim dosta udaljeno. Sjedala su presvučena finom crvenom tkaninom, nalik plišu.

U daljini vidim svojeg partnera, u žutoj košulji kako nešto radi. U tom trenu niz stepenice silaze dvije djevojke, blizanke, plave duge kose koje su potpuno identične i svi ih uočavamo, jer plijene svojom pojavom. Uočavam d a ih i moj partner vidi. Ja cijelo vrijeme pokušavam javiti svom partneru da sam i ja na toj manifestaciji, jer on ne zna da sam ja tu, pokušavam mu napisati poruku ali nikako da je otipkam, kao da su mi ruke smrznute ili mi slova bježe.

@starstella, a kako da te tvoj partner vidi kad si tako visoko...možda da malo prizemljiš, mislim u stvarnosti, možda da čuješ na pravi način svog partnera i ponešto naučiš od njega (žuta košulja)....spustiti se sa zamišljenih visina u stvarne i objektivne situacije....svijet nije onakav kakav mi mislimo da treba biti, nego točno takav kakav jest, sviđalo se to nama ili ne....mislim da ovaj tvoj san pokušava korigirati tebe i tvoje poglede na stvarnost...