Draga Irida ,molim te, protumači mi ovaj san.

Vozim se autobusom ja i grupa ljudi,mojih prijatelja,kolega s posla.Vozač nije zaustavio na stanici na  kojoj je trebao.Nastavlja voziti dalje.Nama se žuri,pauza na poslu nam je gotova ,završava u jedanaest sati i ne želimo zakasniti.Mislim si vozač vozi dalje okolnim putem ,zaokrenut će i tako nas dovesti na posao.Bunim se,pitam zašto nas vozi okolo naokolo ,da ćemo zato zakasniti na posao.

Ali on i dalje vozi svojim putem.Nekoliko nas našlo se van autobusa.Tada sam našla prsten sa okom.Dižem ga s poda skriveči i stavljam u džep.Čini mi se da mi je prevelik.

Vidim da vozač samo izađe iz autobusa,a autobus nastavlja dalje sam voziti.Pitam ga zašto je sišao iz autobusa i tako doveo putnike u opasnost.Odgovara ,pomalo plačnim glasom ,da je bolestan .Kažem mu ako je bolestan neka ide na bolovanje i neka se liječi.

A sad o meni.Žena sam srednjih godina,udana,bez djece,radim.Na neki način mogu reći da tražim sebe,dio koji nedostaje, nastojim se oslobodit  nekih ograničenja koja su me sputavala.