Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
485
OD 14.01.2018.PUTA
San
Sanjam da je kod mene u firmi nekakav sajam hrane,i to najviše mesa,u svim oblicima i vrstama.To se ne održava u prostorima firme,već u nekoj staroj zgradi,kao atelje nekog dvorca,podsjeća me na neki starinski sajam.Ja sam jako gladna i stajem kod jedne kolegice na štandu koja prodaje ćevape.Uzimam ih sa roštilja i jedem,jako su ukusni;međutim vidim da ćevapi nisu u svom uobičajenom obliku,već u obliku malih majmunčića.iamju napravljene i oči,nos i usta.To me čudi,ali mi kolegica govori da je to normalno i da se sad takvi prave.Ja ih svejedno nisam pojela.Nakon toga sam u svom selu,prolazim kraj kuće svoje prve bivše ljubavi,a ispred kuće sjedi moja sestrična iz Nizozemske sa mužem,njene zelene oči se zrcale;dugo se nismo vidjele i drago nam je da se vidimo i grlimo se.Zove me rukom da idemo na sladoled,sjedamo u neki kafić.Odjednom ugledam svoje prijateljice koje dugo nisam vidjela;jedna je iz srednje škole,kratke plave kose,druga iz osnovne škole,duge crne kose i obje prekrasno izgledaju,zrače iznutra.Kad smo se ugledale,zagrlile smo se,plava prijateljica me je stisnula uz sebe i ljubila po očima.Ja im govorim da izgledaju prekrasno,i pokazujem na crnokosu prijateljicu da izgleda odlično,iako je rodila 2 djece i pokazujem ju svojoj sestrični;koja na to komentira da ipak ima mali trbuščić.Ja joj govorim da to nije bitno,da ona jednostavno izgleda savršeno.Nakon toga me zove moj najmlađi brat na mobitel i zove da dođem kod njih u sobu u studentskom domu u kojem sam ja bila.Vidim da on ima rasječenu usnicu,krvi po sebi i vidim da je po stepenicama ostavljao krvave tragove iza sebe,i to dosta krvi.Pitam ga što je to,on mi odgovovara da nije ništa strašno.Nakon toga začujem urlike starijeg brata,koji je upravo dobio epileptični napad,trčim,upadam u tu sobu,on leži potrbuške i 5 jakih muškaraca ga jedva svladavaju.Ja ga uzimam rukama za glavu,podignem ju i njegov pogled usmjerim ravno u svoj.Iako pod napadom,u očima vidim da je prisutan,tu negdje.Snažno mu držim glavu,odlučnim pogledom kao da želim ga vratiti natrag,što i uspijem.U jednom trenu osjetim veliki nalet energije i topline,iz srca se nasmijem,moj brat kao da me prepoznao,nasmije mi se i o dragosti čvrsto zagrlimo jedno drugo.
vanessa
bglavac
irida
