Kada se karma završava?

Karma se završava onda kada lekcija više nije potrebna.
Ne kada prođe vreme, ne kada neko ode iz tvog života, ne kada ti misliš da si "dovoljno patio".
Već onda kada više ne reaguješ iz bola, povrede i očekivanja.

Konkretan primer:
Cela mladost te prati isti obrazac:
Zaljubljuješ se u osobe koje te na kraju iznevere, izdaju, ostave.
I uvek boli. I uvek ista priča.
Jednom je prevara. Drugi put emotivna hladnoća. Treći put jednostavno nestane.

I pitaš se:
Zašto uvek ja?
Zar nisam dao/dala sve?
Da li sam proklet/a?

Nisi. Samo imaš karmu koju nisi razumeo/la.
Ta karma nije kazna. Ona je ogledalo.

Kada se završava?

Onda kada sledeći put osetiš poznati bol – i ne pobegneš od njega, već mu pogledaš u oči.
Ne tražiš krivca. Ne tražiš opravdanje. Ne pokušavaš da popraviš drugu osobu.

Već kažeš sebi:
„Dosta. Zaslužujem ljubav koja ne traži da se dokazujem kroz patnju.“
I pustiš. Bez gorčine. Bez želje za osvetom.
Bez potrebe da ti dokaže da te voli.
Bez potrebe da ikada više dođe.

Tada se karma završila.
Jer ti više nisi isti čovek koji ju je privlačio.
Prestao si da vibriraš iz rane.
Počeo si da živiš iz celovitosti.

I znaš šta se tada dogodi?

Ništa.
Tišina. Mir. Sloboda.

A onda, sasvim tiho…
Stigne ljubav koja ne traži da platiš cenu svog postojanja.
Jer si već platio – saznanjem.

Zorica Topalovic Teofilovic

Ivica Ciri