Ispiranje mozga je dobro, kako za onoga koji se aktivno bavi ispiranjem, tako i za onoga kome se ispire. Bez obzira na metode i bez obzira na sadrzaj sredstva za pranje.

Sadrzaj moze biti agresivan, grub, tezak i opterecujuci. Moze biti blag, njezan, olaksavajuci. Ovisno o dozivljaju. Najcesca metoda je ponavljanje jednog te istog. Ljudi ne vole slusati ponavljanje onog sto opterecuje, a ipak nerijetko slusaju. Volimo slusati ono sto opusta, olaksava i svojim sadrzajem pere opterecenja stvorena metodom opterecenja. Um treba sve to. O egu da ne govorim.

Svatko slusa i uzima za bitno, onoliko koliko odabere. Tada najcesce nije ni svjestan da sam bira. Dok jednom potpuno ne prestane sa slusanjem, ili odluci cuti nesto sasvim drugo. Ili bas nista.

Sve ovisi nakon koliko ponavljanja shvati da sve vec i sam zna sto bi trebao da zna. I da onaj koji ponavlja iste rijeci i fraze kao navijen, prvenstveno govori za sebe i samome sebi. Pogotovo kad ni on sam sebe ne razumije, pa objasnjava u nedogled, razradjujuci jedno te isto. Onda covjek postane naporan sam sebi (drugima je mozda vec odavno dosadio, ali to nije bitno). 

I, bez obzira koju metodu je koristio, na kraju krajeva sve to nestaje, sve one isperu se same od sebe svojim osobnim iskustvom. To i jest smisao ispiranja o kome govorim. Jer svatko je samo za sebe pametan.