Šta je Duhovnost?

To je raščinjavanje onoga što ste od davnina radili. Vi uvijek razmišljate o sebičnim motivima jedenja, očuvanja svoga života i revnosnom staranju o svim svojim potrebama. Svih ovih života ste stvorili naviku da se starate o sebi, ako i najmanja stvar nije u skladu sa vašim navikama, uznemirite se. Sad, da biste raščinili sva ova sebična sputavanja, morate činiti ono što niste činili, ili ne činiti ono što ste činili. Ono što ste uvek činili je da ste mislili o sebi, stoga sada ne smijete misliti o sebi već mislite o drugima. To je ono što se naziva ljubav. Ali potreban je karakter, sabranost (eng. poise), istrajnost. SABRANOST – šta je to sabranost. To je stanje uma gdje vas ništa ne uzbuđuje, ništa vas ne uznemirava; samo tada možete pomoći drugima, samo tada možete druge učiniti sretnima. To je značenje LJUBAVI. Kada mislite ali NE O SEBI VEĆ O DRUGIMA.

Ako ste u Sahari i niste pili vodu četiri dana i iznenada se pojavi boca vode, kako ćete reagirati? Ako imate sabranost. Daćete svom saputniku da pije i nećete mariti što ćete vi umrijeti da bi ona živjela. Ali, ako se borite i otimate za bocu, manjka vam sabranost i duhovnost. Ova sabranost je ono što vas navodi da se žrtvujete i činite druge sretnima. Na primer, uvijek kažem: ISKORISTITE sve najbolje što možete. Ovde imate hranu, možete da plivate, jedrite. Iskoristite to najbolje što možete i radujte se. Nemojte govoriti da duhovnost nije uživanje u nedužnim zadovoljstvima. Ali kada putujemo , tu je prašina i gladni smo, žedni i osećamo se bolesno, osećajte se isto tako sretni kao i sada. to je sabranost. Ako niste (sada) sretni, neće biti lako tada biti sretan (pod tim okolnostima); vi niste duhovni uživajući u plivanju, jedrenju itd; je li to jasno? Ne mislim na to da trebate da pravite predstavu od svoje sreće, već da se zbilja OSEĆATE SRETNIM.