Odigraj "Tarot DA/NE"
  1. Naslovnica
  2. Kolumna
  3. Maja Cvjetanović Laboš
  4. ZEN PRIČA - Vojnici čovječanstva
Postani autor na Magicusu! Klikni za brze upute.

Kalendar događanja
Član mlabos

Upisao:

mlabos

OBJAVLJENO:

PROČITANO

666

PUTA

ZEN PRIČA - Vojnici čovječanstva

ZEN PRIČA - Vojnici čovječanstva
Jednom prilikom je jedna divizija japanske armije učestvovala u manevrima. Neki od oficira nađoše za shodno da svoj štab smjeste u Gasanov hram.

Jednom prilikom je jedna divizija japanske armije učestvovala u manevrima.

Neki od oficira nađoše za shodno da svoj štab smjeste u Gasanov hram.

Gasan reče svom kuharu: "Oficirima spremaj istu hranu kao i nama."

Ovo naljuti oficire koji su navikli na sasvim drugačije ophođenje prema njima.

Jedan priđe Gasanu i reče: "Što misliš, tko smo mi?

Mi smo vojnici koji žrtvuju svoje živote za svoju otadžbinu.

Zašto sa nama ne postupaš shodno tome?"

Gasan ozbiljno odgovori: "Što ti misliš, tko smo mi?

Mi smo vojnici čovječanstva koji teže da spase sva osjećajna bića."

Rad s Osho tarot simbolima, jedna je od najučikovitijih metoda otkrivanja nesvjesnih (potisnutih) obrazaca, kroz 'razgovor' sa samim sobom...dokazano mojim dugogodišnjim radom kroz vlastito iskustvo i iskustvo ostalih sudionika!

 

  TEČAJ OSHO ZEN TAROTA!

Prijave i info:

Maja Cvjetanović Laboš

majalabos@gmail.com

 098/953 7245

Grupni i inividaulni tečaj OSHO ZEN TAROTA!

(za one izvan Zagreba, i one koji to žele, također i  putem skype-a!)

https://www.magicus.info/sadrzaj/naslovnica/tecaj-osho-zen-tarota-moja-prica-
 https://www.magicus.info/sadrzaj/naslovnica/nasi-novi-naslovi#.WPXuhV5ZbW8.facebook

KLIKALICE

🔝

KOMENTARI

  • 19.04.2019. 18:11h

    Član emilio-iiMerlin0

    *»Ali, to je nemoguće«, prasnula je. »U svemiru ne postoji ni budućnost ni prošlost. Postoji sam trenutak.«

    »Znam da se sve zbilo u prošlosti«, rekao sam.

    »Promisli za trenutak«, nije se dala smesti. »U svemiru postoji samo energija i to energija ovdje i sada, beskrajno i uvijek prisutno ovdje i sada.«*

    Sve što se dešava se dešava u jedinom trenutku koji postoji ili "u sadašnjem trenutku"!?

    Također postoji i samo ono što je prisutno u našoj svijesti a ako smo i dalje nesvijesni onda smo pa čak i svijesno redukovani!

    Ako pođemo od toga da bogati postaju još bogatiji onda če i "5G Tehnologija" iči na ruku onome "čovjekovo postojano držanje slike o sebi osigurano je njegovim beskrajnim neznanjem"........

    https://100posto.hr/zivot/ravnatelj-preko-kamera-nadzire-tko-se-s-kim-druzi-imamo-samo-jedno-vrijeme-kad-smijemo-na-wc-jer-nismo-djeca-da-ne-mozemo-trpjeti-a-uvrede-vise-ne-brojim

    Pa preko onoga "može sve ali i ništa kontra Tita i Partije" - https://100posto.hr/scena/bila-je-lice-moderne-socijalisticke-zene-ali-skrivali-su-da-je-oblace-burzujski-dizajneri-dior-je-imao-lutku-s-njezinim-dimenzijama-u-ateljeu

    Dolazimo i do "Stocholma" - https://www.youtube.com/watch?v=tVgOLWVYytM

    A onda i do psihoanalitičara koji šute o tome a možda im i lijepo miriše jer je i njihovo - *TELEVIZIJA
    Gledanje televizije predstavlja omiljenu slobodnu aktivnost ili, tačnije, neaktivnost miliona ljudi širom sveta. Prosečan Amerikanac do svoje šezdesete godine provede petnaest godina zureći u televizor. Slično je i u mnogim drugim zemljama. Mnogo ljudi gledanje televizije smatra „opuštajućim". Pažljivo posmatrajte sebe i shvatićete da što duže gledate u televizijski ekran, vaša razmišljanje se umanjuje. Uz to, tokom dužih
    30 Engleski izraz „spirit" znači jako alkoholno piće poput viskija ili brendija, ali i duh. - Prim. prev.
    vremenskih perioda dok gledate šou-programe, nagradne igre, sitkome ili reklame, vaš um je gotovo neaktivan. Ne samo da se ne možete setiti svojih problema nego se privremeno oslobađate i od sebe, a šta može biti više opuštajuće od toga? Da li onda gledanje televizije stvara unutrašnji prostor? Da li vam pomaže da budete prisutni? Nažalost, ne. Iako se dešava da duži period vremena vaš um ne generiše nikakve misli, ipak se povezuje s misaonom aktivnošću televizijskog programa. Vaš um je neaktivan samo u smislu da ne generiše misli. Međutim, on neprestano apsorbuje misli i slike koje se smenjuju na ekranu. To dovodi do pasivnog stanja uvećane podložnosti, nalik transu, slično hipnozi. Zato se ekran i koristi za manipulisanje „javnog mnjenja", kako od strane političara i grupa s posebnim interesovanjem tako i od strane reklamnih agencija, koje će platiti milione dolara kako bi vas uhvatile u tom stanju receptivne nesvesnosti. Oni žele da njihove misli postanu vaše misli, i to im obično polazi za rukom.*

    A kako se Zemlja bude zagrijavala - https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/najpoznatiji-istrazivac-naseg-planeta-smrtno-zabrinut-promjene-dolaze-bojim-se-da-nam-je-civilizacija-pred-kolapsom-ali-jos-mozemo-nesto-uciniti/8757605/

    I u nama če nešto kulminirati ili i "bangladeš" - https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/djevojku-18-zivu-spalili-samo-zato-sto-je-ravnatelja-skole-prijavila-za-seksualno-napastovanje-svjetina-je-odvela-na-krov-zgrade-i-polila-kerozinom/8756513/

    ***EGO I SADAŠNJI TRENUTAK
    Najvažnija i najstarija veza u vašem životu je ona sa Sadašnjim trenutkom ili, preciznije, sa svakim oblikom koji Sadašnji trenutak poprimi, tj. sa onim šta jeste ili šta se dešava. Ako je vaša veza sa Sadašnjim trenutkom disfunkcionalna, ta će se disfunkcionalnost odraziti na svaku vezu i svaku situaciju na koju naiđete. Ego se jednostavno može definisati sledećim rečima: disfunkcionalna veža sa Sadašnjim trenutkom. U ovom trenutku možete da odlučite kakvu vrstu veze želite da imate sa Sadašnjim trenutkom. Jednom kada dostignete određeni nivo svesti (a ako ovo čitate, onda svakako jeste), u mogućnosti ste da odlučite kakvu vrstu veze želite da imate sa Sadašnjim trenutkom. Da li želite da Sadašnji trenutak bude vaš prijatelj ili neprijatelj? Sadašnji trenutak je nerazdvojiv od života, te vi, zapravo, odlučujete kakvu vezu želite da imate sa životom. Onda kada odlučite da želite da vam Sadašnji trenutak bude prijatelj, na vama je da napravite prvi korak: budite prijateljski nastrojeni prema njemu, dočekajte ga s osmehom bez obzira na to u kom obliku dođe, i ubrzo ćete videti rezultate. Život postaje prijateljski nastrojen prema vama, ljudi takođe, a okolnosti vam idu na ruku. Jedna odluka menja celu vašu stvarnost. Ali tu odluku morate da donosite uvek iznova, sve dok ne postane sastavni deo vašeg života. Odluka da Sadašnji trenutak bude vaš prijatelj označava kraj ega. Ego nikada ne može biti u skladu sa Sadašnjim trenutkom, tj. sa životom, jer je u njegovoj prirodi da ignoriše
    Sadašnji trenutak, da mu se opire ili umanjuje njegovu vrednost. Ego živi od vremena. Što je ego jači, više vremena vas drži u svom stisku. Skoro svaka misao koju pomislite odnosi se na prošlost ili budućnost, a vaš doživljaj o sebi oslanja se na prošlost, u potrazi za identitetom i na budućnost, u potrazi za ispunjenjem. Strah, uznemirenost, očekivanja, žaljenje, krivica, bes predstavljaju disfunkcionalnosti stanja svesti, koje je zavisno od vremena. Postoje tri načina na koja se ego ophodi prema Sadašnjem trenutku; kao sredstvo za postizanje nečega, kao prepreka ili kao neprijatelj. Razmotrimo svaki posebno. Kada se jedan od njih pojavi kod vas, prepoznaćete ga i doneti odluku. Za ego, Sadašnji trenutak je, u najboljem slučaju, koristan onda kada služi kao sredstvo za postizanje nečega. Vodi vas u neki budući trenutak koji se smatra važnijim, mada se budućnost nikad ne pojavljuje osim u vidu Sadašnjeg trenutka i stoga je samo misao u vašoj glavi. Drugim rečima, nikada niste u potpunosti prisutni jer ste uvek zauzeti pokušajima da budete na nekom drugom mestu. Kada je ovaj obrazac izrazito očigledan, a to se često dešava, Sadašnji trenutak se vidi kao prepreka koja se mora savladati. Tada se pojavljuju nestrpljenje, frustracije i stres, i u našoj kulturi to predstavlja svakodnevicu, normalan život. Život koji se sastoji od Sadašnjeg trenutka smatra se „problemom" i vi živite u svetu problema koji se moraju rešiti kako biste bili srećni, ispunjeni ili počeli da živite stvarnim životom, ili bar vi tako mislite. Problem u vezi s tim je sledeći: iza svakog problema koji se reši, pojavi se novi. Sve dok se Sadašnji trenutak posmatra kao prepreka, nema kraja problemima. „Biću sve što želiš od mene", kaže Život ili Sadašnji trenutak. „Ophodiću se prema tebi isto kao što se ti ophodiš prema meni. Ako misliš da sam problem, i biću problem. Ako me vidiš kao prepreku, i biću prepreka." U najgorem slučaju, a to je često, Sadašnji trenutak se doživljava kao neprijatelj. Kada mrzite to što radite,, žalite se na svoje okruženje, proklinjete stvari koje se dešavaju ili su se desile, ili kada se vaš unutrašnji dijalog sastoji od „trebalo je i nije trebalo", optužbi i krivica, onda se nalazite u sukobu a onim
    što jeste, u sukobu s onim što je već onako kakvo je. Od Života pravite neprijatelja, a Život na to odgovara: „Rat je ono što želite, i rat ćete dobiti." Spoljašnja stvarnost, koja uvek predstavlja odraz vašeg unutrašnjeg stanja, doživljava se kao neprijateljska. Glavno pitanje koje sebi treba da postavite glasi: „Kakva je moja veza sa Sadašnjim trenutkom?" Onda pažljivo potražite odgovor. Da li Sadašnji trenutak vidim kao sredstvo za postizanje nečega? Ili kao prepreku? Da li od njega pravim neprijatelja? Pošto je Sadašnji trenutak sve što imate, a Život je nerazdvojiv od Sadašnjeg trenutka, ono što se stvarno traži je odgovor na pitanje: „Kakva je moja veza sa Životom?" Pitanje je odličan način razotkrivanja ega u vama i dovodi vas u stanje Prisutnosti. Iako pitanje ne predstavlja apsolutnu istinu (u krajnjem slučaju, „ja" i Sadašnji trenutak su jedno), dobar je pokazatelj pravog smera. Često sebi postavljajte to pitanje sve dok za to više ne bude bilo potrebe. Kako se izdižete iznad disfunkcionalne veze sa Sadašnjim trenutkom? Najvažnije je da ga uočite u sebi, u svojim mislima i delima. U trenutku sagledavanja, shvatanja da je vaša veza sa Sadašnjim trenutkom disfunkcionalna, vi ste prisutni. Sagledavanje predstavlja izdizanje Prisutnosti. Onog trenutka kada uvidite disfunkcionalnost, ona počinje da se poništava. Pojedini ljudi nasmeju se naglas kada uvide ovo. S uviđanjem dolazi i snaga izbora, izbora da kažete „da" Sadašnjem trenutku, i sprijateljite se s njim. ***

    I na kraju ako se po "koncu" poznajemo onda i večina onih koji nose "kravatu" niti su samosvijesni i niti imaju svoju volju???

    Ali to je onda i "globalna priča" u kojoj netko i na veeeeelikooooo uzima ono najbolje iz nas i one najbolje od nas...... a onda i kada jači kvači i popustljivi pametuju??

    Muguče je i da sve naše "sapunice" imaju isti ili i zajednički nazimnik zvan "mjehur percepcije" *To je mehur u kojismo smešteni u trenutku rođenja. U početku je tajmehur otvoren, ali zatim počinje da se zatvara svedok nas ne zapečati. Taj mehur je naša percepcija. Unjemu proživimo ceo svoj život. A ono što vidimo nanjegovim oblim stranama predstavlja naš sopstveniodraz.«Uvukao je glavu i pogledao me iskosa. Zakiko-tao se.»Ludiraš se«, reče on. »Očekujem od tebe da iz- vedeš zaključak.«Nasmejao sam se. Njegova upozorenja povodomobjašnjenja vračeva, a uz to i spoznaja zadivljujućegopsega njegove svesti konačno su počeli da naplaćuju svoj dug.»Kakav to zaključak očekuješ da izvedem?«
    upitah.
    »Ako bi ono što vidimo na njegovim stranama bio naš sopstveni odraz, onda bi ono što je odraženomoralo biti prava stvar«, *

    Oli ili:*Ali su zato bili uvereni da je čovek bio kompletno biće nekada u prošlosti. To svesno biće danas je samo predmet mitova i legendi. U jednom trenutku kao da sve nestaje. I od čoveka ne ostaje nista vise nego drogirano, uspavano biće... Naš protivnik nije za potcenjivanje. Vrlo je pametan i organizovan. Sprovodi kompleksan sistem da od nas napravi beskorisna bića… Čovek je imao sudbinu da postane magično biće svetlosti. Ali, te magije više nema. Trenutno smo samo običan komad mesa…"*?

  • 19.04.2019. 19:09h

    Član iridaMerlin40

    Emiliov prijedlog

  • 19.04.2019. 20:33h

    Član emilio-iiMerlin0

    Ovime je kao sve rečeno.....

    ......ali i opet kad dođe onaj čas mi "ništa" ne možemo da činimo!

    A kada se kaže da "sve je povezano" tada se misli na neke bezveznjake koji imaju veze i sa nama i sa njima pa nam se događa "babuška" ili "malo kolo" u Velikom medvjedu?!

    *PREKID IDENTIFIKOVANJA S TELOM-BOLI
    Osoba sa snažnim, aktivnim telom-boli ima posebno emitovanje energije, koje drugi ljudi opažaju kao veoma neprijatno. Kada se sretnu s takvom osobom, pojedini ljudi požele da se odmah udalje od nje ili da svedu kontakt na minimum. Osećaju
    odvratnost prema energetskom polju druge osobe. Drugi osete talas agresije prema toj osobi i budu grubi ili je napadnu verbalno, možda čak i fizički. To znači da u njima postoji nešto što odjekuje telom-boli druge osobe. Ono na šta reaguju tako snažno nalazi se i u njima. To je njihovo telo-boli. Ne iznenađuje to što se ljudi s teškim telom-boli često nađu u konfliktnim situacijama. Ponekad, naravno, oni ih sami izazovu. Ali često ne učine ništa. Negativnost koju emituju dovoljna je da privuče neprijateljstvo i stvori konflikt. Potreban je visok stepen Prisutnosti da bi se izbeglo reagovanje kada se suočite s nekim ko ima veoma aktivno telo-boli. Ako ste sposobni da ostanete prisutni, ponekad se dešava da vaše Prisustvo omogući drugoj osobi da prekine identifikaciju sa sopstvenim telom-boli i time iskusi čudo iznenadnog buđenja. Iako je buđenje možda kratkotrajno, proces buđenja će započeti. Jedno od prvih takvih buđenja kojima sam prisustvovao desilo se pre mnogo godina. Zvono na mojim vratima oglasilo se negde oko jedanaest sati uveče. Preko interfona se začuo uznemireni glas moje susetke Etel: „Moramo da porazgovaramo. Veoma je važno. Molim te, pusti me unutra." Etel je sredovečna žena, inteligentna i visoko obrazovana, ali i osoba s jakim egom i teškim telom-boli. U adolescenciji je uspela da pobegne iz nacističke Nemačke, dok su mnogi članovi njene porodice nestali u koncentracionim logorima. Etel je sela na kauč, potresena. Ruke su joj se tresle. Izvadila je pisma i dokumente iz fascikle koju je ponela sa sobom i rasula ih po kauču i podu. Imao sam čudan osećaj, kao da se prekidač u mom telu okrenuo na maksimum. Nije mi preostalo ništa drugo osim da ostanem otvoren, pažljiv, intenzivno prisutan, prisutan svakom ćelijom svoga tela. Gledao sam u nju bez ikakvih misli ili osuđivanja i slušao mimo, bez unutrašnjih komentara. Bujica reči je izletela iz njenih usta: „Danas su mi poslali još jedno preteće pismo. Svete mi se. Moraš mi pomoći. Moramo da im uzvratimo udarac. Njihovi podmukli advokati neće prezati ni od čega. Izgubiću svoj dom. Prete mi isterivanjem iz kuće..."
    Istina je bila da je odbila da plati račune za usluge jer oni koji su zaduženi za održavanje nisu izvršili pojedine popravke. Za uzvrat su joj zapretili da će je odvesti pred sud. Pričala je desetak minuta. Ja sam sedeo, gledao i slušao. Odjednom je prestala da priča, pogledala je u papire rasute oko sebe i kao da se probudila iz sna. Smirila se i raznežila. Celo njeno energetsko polje se promenilo. Zatim me je pogledala i rekla: „Ovo nije toliko važno, zar ne?" „Ne, nije", odgovorio sam. Sedela je mirno nekoliko minuta, pokupila svoje papire i otišla. Sledeće jutro me je zaustavila na ulici i pogledala nekako sumnjičavo. „Šta si mi uradio? Prošle noći sam prvi put u proteklih nekoliko godina mimo spavala. Zapravo, spavala sam kao beba." Bila je ubeđena da sam joj „nešto uradio", ali istina je da nisam. Umesto što me je pitala šta sam joj uradio, trebalo je da me pita šta joj nisam uradio. Nisam reagovao, nisam potvrdio stvarno postojanje njene priče, nisam hranio, njen um s još više misli i njeno telo-boli s još više emocija. Dozvolio sam joj da oseća to što je osećala u tom trenutku, a sposobnost za tako nešto leži u nereagovanju, nedelanju. Biti prisutan uvek je mnogo moćnije od svega što neko može da kaže ili uradi, mada ponekad i to stanje doprinosi stvaranju reči ili dela. Ono što se njoj desilo ne predstavlja trajnu promenu, nego ono što je moguće da se desi, delić onoga što se već nalazi u njoj. U učenjima zena, takva mogućnost se naziva satori. Satori je trenutak prisutnosti, kratko odstupanje od glasa u glavi, misaonih procesa i njihovog odraza u telu u vidu emocije. To je izdizanje unutrašnje prostranosti na mestu gde je pre postojalo zagušenje misli i bura emocija. Um koji misli ne može razumeti Prisutnost i često je pogrešno tumači. Kaže da niste pažljivi, da ste udaljeni, da nemate samilosti, da se ne vezujete. Istina je da se vi vezujete, ali na nivou koji je dublji od misli i emocija. Zapravo, na tom nivou dolazi do istinskog spajanja, istinskog povezivanja, koje je mnogo više od prostog vezivanja. U dubokom miru Prisutnosti možete osetiti bezobličnu suštinu i u sebi i u drugima kao nešto jedinstveno. Poznavanje sopstvene i jedinstvenosti drugih predstavlja istinsku ljubav, brigu, samilost.*

    *Otkrit ću ti jednu od najčudesnijih tajni. Opisat ću ti otkriće za koje im je
    trebalo tisuće godina da ga potvrde i učvrste.« Pogledao me je i zlurado se
    osmjehnuo. »Letačev um nestaje za­uvijek«, reče »ako se uspijemo dočepati vibracijske sile koja nas dr­ži na okupu kao konglomerat energetskih polja. Uspijemo li odr­žati taj pritisak dovoljno dugo, letačev će um doživjeti poraz i nesta­ti. A to je upravo ono što ćeš ti učiniti - zadržati energiju koja te drži na okupu.«*!?


    *

    “Poznajem ljude koji su sposobni da zaustave svoj unutrašnji dijalog, i oni više ne tumače, oni su čisto opažanje; oni nikada nisu razočarani ili žalosni zato što sve što čine započinje iz centra za odluke. Oni su naučili da posluju sa svojim razumom kao gospodari i žive u najizvornijem stanju slobode.” Nastavio je govoreći kako je tišina naše prirodno stanje.

    “Mi smo rođeni iz tišine i u nju će mo se vratiti. Ono što nas kvari su sve te sulude ideje koje prolaze kroz nas u skladu sa našim načinom grupnog življenja.”

    “Naši srodnici, primati, imaju veoma ukorenjene društvene običaje čiji je cilj da se umanji nivo napetosti unutar grupe. Na primer, oni posvećuju većinu svog vremena brinući se jedni o drugima, njušeći jedan drugog ili uzajamno trebeći vaške.”

    “Ti običaji su urođeni, i zato su trajni; oni su tu u nama, unutar tebe i unutar mene. Ljudska bića su samo naučila kako da ih zamene razmenjivanjem reči. Kad god nam se ukaže prilika, umirujemo jedni druge pričajući o nečemu. Nakon hiljada godina zajedničkog života mi smo se srodili sa tim prilikama do te tačke da, bez obzira spavamo li ili smo budni, naš um se nikad ne utišava, on uvek priča sam sa sobom.”

    “Don Huan je tvrdio da smo mi grabljive životinje koje su pomoću sile pripitomljavanja pretvorene u preživare. Mi provodimo svoj život
    - 48 -
    prežvakavajući beskrajni spisak mišljenja o skoro svemu. Misli nam stižu u obliku grozdova; svaka je povezana sa drugom sve dok celi svemir uma ne bude ispunjen. Ta buka nema upotrebnu vrednost zato što je njen praktični cilj da slavi veličinu ega.”

    “Zato što se protivi svemu što su nas učili kada smo bili deca, tišini treba pristupiti u duhu borbe. Tada stičete veliko preimućstvo: iskustvo prikradača. Savremeni čarobnjaci preporučuju da prođemo kroz svet bez posvećivanja ikakve pažnje, postupajući preme svemu jednako. Ratnik prikradač (tragač) postaje gospodar situacije – na dobro ili na loše, zato što postoji nešto užasno efikasno u delovanju bez korišćenja uma.”

    Zamoljen je da nam da neke praktične vežbe za postizanje tišine. Odgovorio je kako je to veoma lično pitanje, zato što se izvori unutrašnjeg dijaloga napajaju preko naše lične istorije.

    “Međutim, tokom milenijuma prakse, čarobnjaci su primetili kako smo, u suštini, veoma slični i da postoje situacije koje imaju efekat da utišavaju svakog od nas.”

    “Moj učitelj mi je dao različite tehnike kako bih zaustavio svoj um koje, ako se dobro razmotre, mogu biti svedene na jedno: namera. Tišina se namerava grubo: čineći napor. To je u vezi sa insistiranjem koje se stalno i iznova ponavlja. To ne znači nasilje nad našim mislima već sticanje znanja kako da ih kontrolišemo.”

    “Tišina započinje sa komandom, činom volje koji postaje Orlova komanda. Međutim, moramo imati na umu da dokle god sebi namećemo tišinu, mi nikada nećemo zaista biti u njoj već u prinudi. Potrebno je naučiti da pretvoritimo volju u nameru.”

    “Tišina je smirenost, ona vodi ka dobrobiti, tako da se možete pokrenuti. Ona stvara utisak izdvojenosti, slično onome što dete oseća kada iznenađeno bulji u vatru. Kako je divno upamtiti taj osećaj i znati da on može biti prizvan ponovo!”

    “Tišina je glavni uslov puta. Potrošio sam mnogo godina boreći se da je dosegnem, ali sve što sam učinio je da sam se upetljao u svojm vlastitim pokušajima. U skladu sa svojim uobičajenim razgovorima koje sam vodio u svom umu, počeo sam da optužujem sebe zbog nesposobnosti da razumem šta to don Huan očekuje od mene. Sve se promenilo jednog dana dok sam odsutno meditirao nad nekim drvećem; tišina je došla od njega obrušavajući se kao divlja zver, zaustavljajući moj svet i uvodeći me u paradoksalno stanje koje je bilo novo a u isto vreme dobro poznato.”

    “Tehnika posmatranja – to je to, razmatranje sveta bez unapred zamišljenih predstava – je veoma efikasna sa elementima. Na primer, sa plamenom, tekućom vodom, formacijama oblaka ili sa zalaskom sunca. Novi vidovnjaci su to nazvali ‘prevariti mašinu’ zato što to u osnovi počiva na učenju namere novog opisa.” (novog opisa sveta – prim. prev.)

    “Moramo se hrabro boriti kako bi je zgrabili, ali, pošto se to desi, novo stanje svesti je prirodno podržano. Zakoračili ste korak kroz vrata, vrata su još uvek otvorena i samo je potrebno skupiti dovoljno energije kako bi ste prešli na drugu stranu.”
    - 49 -

    “Važno je da naša namera bude promišljena. Napor koji preduzimamo kako bi postigli tišinu može biti uzaludan ako pre svega nismo stvorili uslove koji potpomažu da dođemo do nje. Radi toga, uz vežbanje u posmatranju elemenata, ratnik je prinuđen da radi nešto veoma jednostavno, ali veoma teško: uređivanje svog života.”

    “Svi mi živimo u okovima sile koju nazivamo ‘vreme’. Pošto ne možemo da vidimo njegov izvor, nikad ne prestajemo da mislimo o njegovom kraju.Dok smo mladi osećamo se večnim, a kada ostarimo, jedina stvar koja nam preostaje je da žalimo nad ‘straćenim vremenom’. Ali, to je iluzija, vreme nije straćeno, mi smo straćili sami sebe!”

    “Predstava da imamo vremena je zabluda koja čini da traćimo energiju na sve vrste vezivanja. Kada čovek dođe u dodir sa unutrašnjom tišinom, on daje novu vrednost svom vremenu. Radi toga, na drugačiji način se može objasnti da je tišina žestoka svesnost sadašnjeg trenutka.”

    “Pouzdan način da se dođe do tišine je ne-rad, aktivnost koju smo osmislili svojim umom, ali koja ima snagu da utiša naše misli onog trenutka kada je primenimo. Don Huan je nazvao tu vrstu prakse ‘ukloniti trn pomoću drugog trna.’ ”

    Kao primere ne – rada, spomenuo je osluškivanje u mraku, izmenu prioriteta naših čula i komande koja nas prisiljava da zaspimo čim sklopimo oči. Takođe tu spada razgovor sa biljkama, stoj na glavi, hodanje unatraške, posmatranje senki i razmaka ili prostora između listova drveća.

    “Sve te aktivnosti spadaju među najefikasnije za utišavanje našeg unutrašnjeg dijaloga ali one imaju nedostatak: ne možemo da ih dugo održimo. Posle nekog vremena, prisiljeni smo da se vratimo svojim rutinama. Ne – rad sa kojim se preteruje će automatski izgubiti svoju moć i postati rad.”

    “Ako želimo da sakupimo duboku tišinu sa dugotrajnim efektom, najbolji ne – rad je samoća. Zajedno sa čuvanjen energije i napuštanjem onih koji nas definišu kao ‘činjenice’, naučiti kako da se bude sam je treći praktični princip puta.”

    “Svet ratnika je najusamljenija stvar koja postoji. Čak i kada se nekoliko učenika udruže kako bi zajedno putovali stazom moći, svako od njih zna da je sam, da ne može očekivati ništa od drugih niti biti zavistan od bilo koga. Jedina stvar koju može da uradi je da podeli svoj put sa onima koji mu prave društvo.”

    “Potreban je veliki napor da bi se bilo u samoći, zato što nismo naučeni kako da prevaziđemo nasleđenu komandu socijalizacije. Na početku, učenik biva prisiljen od svog učitelja, pomoću zamki ako je potrebno. Ali posle nekog vremena on nauči kako da uživa u njoj. Normalno je da čarobnjaci traže tišinu u samoći planina ili u pustinji i da tamo žive sami tokom dugih perioda.”

    Neko je prokomentarisao da to “izgleda grozno”. Karlos je odvratio: “Grozno je provesti starost kao rasplakano dete!”***


    **Rekao je da su ljudska bića preuzela od dinosaurusa osobinu viđenja neba u plavoj boji. Sa druge strane, izjavio je da naši rođaci, primati, vide nebo u žutoj boji.

    Odgovarajući na nečije pitanje, opisao je svet u kome živimo kao “konglomerat jedinica tumačenja.”

    Shvatajući da je ta definicija jedna od nejasnih za njegove slušaoce, objasnio je:
    - 77 -

    “Čovek pripada grupi primata. Njegova velika sreća je da može postići jedinstve izražaje svesnosti zahvaljujući svojoj sposobnosti za pažnju i analizu. Međutim, čista percepcija je uvek pod uticajem načina na koji tumačimo. Radi toga, naša stvarnost oblikuje sebe u skladu sa našim opisima.”

    “Cilj čarobnjaka je da opažaju sve što je ljudima moguće. Pošto ne možemo da izbegnemo našu biološku uslovljenost, dajte da onda bar budemo plemeniti majmuni!”

    “Da bi smo usavršili svoje razumevanje”, dodao je, “put pažnje je sve što imamo.”

    Iste večeri mi se ukazala prilika da razgovaram sa njim pa sam ga zamolio da za mene razloži svoje izjave na manje delove. Rekao je da zbog naše biološke uslovljenosti, svi mi funkcionišemo kao opažajna jedinica. Zato nam je moguće da učinimo “čudo pažnje: Opažajno usklađivanje.”

    “Šta znači ‘opažajna jedinica’?” upitao sam.

    “To znači da, pošto smo autonomna bića, naše opažanje može takođe biti autonomno. Ali, nije tako, zato što kada se složimo sa našim bližnjima, svi opažamo istu stvar. Izvanredna sposobnost, koja počinje kao dobrovoljni pristanak usmeren ka opstanku, završava kao vezivanje za naše sopstvene opise.”

    Tvrdio je da je tok Orlovih ispoljavanja stalno nov i zbunjujući, ali ga mi ne vidimo jer živimo za tri koraka pomereni od stvarnog sveta: Naše urođene osećajnosti, našeg biološke interpretacije i naših socijalnih saglasnosti.

    Ovi koraci se ne događaju u isto vreme, ali njihova brzina je nadmoćna prema bilo čemu što možemo svesno odrediti; radi toga, mi uzimamo kao činjenicu svet koji opažamo.

    Zamolio sam ga da pruži neki primer.

    Odgovorio je:

    “Zamisli da u ovom trenutku posmatraš grupu Orlovih ispoljavanja. Automatski, ti ih pretvaraš u nešto senzorno, sa osobinama poput sjaja, zvuka, kretanja itd. Posle toga se umeša pamćenje koje ima obavezu da svemu da značenje i prepozna ih, na primer kao drugu osobu. Konačno, tvoj socijalni inventar ih klasifikuje upoređujući tu osobu sa onima koje poznaješ; ta klasifikacija ti omogućava da je prepoznaš. Tada si se već prilično udaljio od stvarnih činjenica, koje su neopisive, zato što su jedinstvene.”

    “Ista stvar se događa sa svime što posmatramo. Naše shvatanje je rezultat dugačkog procesa prečišćavanja ili ‘skidanja kajmaka’, kako ga je don Huan nazivao. Mi skidamo kajmak sa svega i na taj način prepravljamo svet koji nas okružuje u nešto toliko uopšteno tako da ostaje malo mesta za stvarnost. Iako nam te senzacije pomažu da živimo u boljim uslovima, to takođe koči našu kreativnost i čini nas predvidljivima.”

    - 78 -
    “Kada uskladimo naše skupne tačke, jedina stvar koju dopuštamo u vezi opažanja su one stvari koje se ne suprostavljaju našim unapred određenim predstavama o svetu. Mi smo poput konja koji, pošto su naučili put, više ne uživaju u svojoj slobodi; sve što čine je ponavljanje šeme. To usklađivanje je užasno, to je previše. Razmislite o ovome: Nešto tu nedostaje!”

    Tvrdio je da nas svaka unapred smišljena predstava, čak i nešto tako jednostavno kao što su nazivi koji dajemo stvarima, drži vezanim za razum, jer nas to prisiljava da stvorimo mašineriju suđenja.

    “Na primer, kada kažete: ‘Ja verujem u Boga’, u stvari vi kažete: ‘Oni su mi rekli izvesne ideje i ja sam odabrao da ih usvojim; a sada sam spreman i da ubijem zbog njih’. Tako da vi niste oni koji odlučuju! To rade drugi, to je usađeno rasuđivanje.”

    “Bilo bi savršeno kada bi ste ustanovili svoj život na temelju svog ličnog iskustva. Ako vaša verovanja zahtevaju nešto što je izvan vas, čuvajte se! Sve što vas ne čini slobodnim, zarobljava vas.”

    “Biti usredsređen na pojedinačni aspekt ljudskog popisa ima dva efekta: To stvara od nas stručnjake na tom polju, ali, u isto vreme, to će zamrznuti energetske kanale, kojima je jedini način da reaguju preko izvesnih nadražaja, zatrpavajući našu ličnost idejama i sudovima.”

    “Ratnik ne može sebi priuštiti luksuz da se bavi ljudskim učenjima, čak ni kao njihov protivnik, zato što njegova sloboda znači istraživanje sasvim drugačijih mogućnosti.**


    *Mi ne moramo da živimo u jednoj stvarnosti, zato što je univerzum sačinjen prema vrlo fluidnim principima koji mogu da uzmu skoro beskonačan broj oblika, proizvodeći neizbrojive nivoe percepcije.”
    “Krenuvši od ove činjenice, zaključili su da je ono što ljudska bića primaju spolja, u stvari mogućnost da učvrstimo našu pažnju u jednom od tih nivoa kako bi smo ga istražili i upoznali. Oblikujemo sebe prema njemu i učimo kako da ga opažamo kao nešto jedinstveno. Tako nastaje ideja da živimo u jedinom svetu, što kao posledicu stvara osećaj bića i individualnog ja.”

    “Nema sumnje da je opis koji smo primili dragocen posed, sličan čvrstom kolcu koji je privezan uz nežno i mlado stablo da bi ga ojačao i podupro. On nam omogućava da odrastemo kao normalni ljudi, unutar društva koje je oblikovano prema čvrstim pravilima. Da bi smo taj opis savladali, moramo naučiti kako da “skinemo kajmak” – tj. kako da napravimo selekciju među ogromnom količinom podataka koji stižu do naših čula. Kad su jednom ti odabrani podaci pretvoreni u “stvarnost”, čvrstina naše pažnje služi kao sidro i sprečava nas da postanemo svesni svojih neverovatnih mogućnosti.“ **

    *****“Dok su posmatrali smisalice samovažnosti i istovrsni način na koji inficira apsolutno svakoga, vidovnjaci su podelili ljudska bića na tri kategorije kojima je don Huan dao najotkačenija imena koja je mogao da smisli: popišanci, prdeži i bljuvotine. Svi spadamo u jednu od njih.”

    “Popišanci se prepoznaju po svojoj uslužnosti; oni su ulizice, lepljivi i prezasićeni. Oni su osobe koje uvek žele da vam učine uslugu, oni se brinu o vama, oni vas podržavaju, oni vam ugađaju; oni imaju toliko mnogo sažaljenja! Na taj način prikrivaju očajnu istinu: oni su nesposobni da preuzmu inicijativu i nikada ne mogu ništa da urade samostalno. Njima je potrebna naredba druge osobe kao bi osetili da nešto rade. Na njihovu nesreću, oni smatraju da su drugi ljudi isti kao i oni; radi toga su stalno uvređeni, razočarani i plačljivi.“

    “Sa druge strane, prdeži su suprotnost. Razdraženi, podmukli i puni sebe, oni stalno nameću sebe i u sve se mešaju. Kada se jednom uhvate za vas, neće vas ostaviti na miru. To su najneprijatnije osobe koje ste ikad sreli. Ako ste pasivni, prdež će nastupiti, pokrenuti vas i uvući u svoje igre i iskoristiti vas što je više moguće. Oni su prirodno nadareni da budu učitelji i vođe čovečanstva. Oni su vrsta koja ubija da bi ostala na vlasti.”

    “Bljuvotine se nalaze između ove dve kategorije. Kao neutralni, oni su više upadljivi nego što su lideri. Oni su samoreklameri, hvalisavci i egzibicionisti. Oni nam ostavljaju utisak da su nešto veličanstveno ali prema aktuelnim činjenicama, oni su ništa. Sve je to samo razmetljivost. Oni su karikature ljudi koji veoma veruju u sebe, ali ako ne obraćate nikakvu pažnju na njih, oni su izgubljeni u svojoj beznačajnosti.”

    Neko iz publike ga je upitao da li je pripadnost jednoj od ovih kategorija obavezna osobina, moglo bi se reći, urođeno stanje našeg sjaja.(Sjaja svesti, prim.prev.)

    Odgovorio je: “Niko se ne rađa kao takav, mi sami sebe činimo takvim! Mi se svrstavamo u jednu od tih kategorija zbog nekog sitnog incidenta koji nam se dogodio u detinjstvu, bilo da je to pritisak naših roditelja ili drugih manje važnih faktora. To tada započinje, i kako rastemo, postajemo toliko uvučeni u odbranu sebe da u jednom trenutku više ne možemo da se setimo dana kada smo prestali da budemo originalni i umesto toga postali glumci. Kada učenik uđe u svet čarobnjaka, njegova osnova ličnosti je već formirana i ništa ne može da je izbriše. Jedina mogućnost koja mu preostaje je da se svemu tome nasmeje.“

    “Ali, iako to nije naša urođena osobina, čarobnjaci mogu da primete, pomoću svog viđenja, kakvu vrstu važnosti dajemo sebi, zato što preoblikovanje naše prirode tokom godina proizvodi trajne deformacije u energetskom polju koje nas okružuje.”

    Karlos je počeo da objašnjava kako se samovažnost hrani istom vrstom energije koja nam omogućava da sanjamo. Prema tome, njeno uklanjanje je osnovni uslov nagualizma, zato što se tada oslobađa višak energije koji možemo koristiti; takođe i zato što bez te predostrožnosti put ratnika može da nas odvede u zastranjivanje.

    “To je ono što se dešava mnogim učenicima. Dobro započnu, čuvajući energiju i razvijajući svoj potencijal. Ali ne shvataju da kako povećavaju moć,

    oni takođe hrane i parazita koji se nalazi unutar njih. Ako smo krenuli da se prepuštamo pritiscima ega, preporučljivo je da to činimo kao obični ljudi, zato što je čarobnjak koji sebe smatra važnim najbednija stvar koja postoji.”

    “Imajte na umu da je samovažnost podmukla; ona može biti prikrivena iza fasade skoro savršene poniznosti zato što se njoj ne žuri. Nakon celog života truda, njoj je potrebna samo minimalna nepažnja, sitna greška – i, evo je opet, kao virus koji je sazrevao u tišini, ili poput onih žaba koje godinama čekaju ispod pustinjskog peska i sa prvim kapima kiše se bude iz svoje uspavanosti i razmnožavaju se.”***


    ****“Nesigurnost je prirodno stanje žrtve; s druge strane, pouzdanje i hrabrost su karakteristike predatora. Odluči šta si.” ***

    ***Eckhart Tolle: Svaka misao je oblik energije i određene misli može preuzeti ljudima na isti način na koji virus može razmnožiti i preuzeti tijelo. Na primjer, osoba koja čita članak na internetu o teoriji zavjere, a onda malo misao dospije u svom umu o tome. Odjednom je potrebno držati na umu i stvara drugih srodnih misli o zavjerama dok taj pojedinac je potpuno opsjednut skupine međusobno povezanih misli. Kao rezultat toga, on ili ona počinje gledati na stvarnost kroz zavjesu od tih zabluda. Ovo je način kako virusna infekcija događa na mentalnoj razini.

    SS: Biste li rekli to virusna infekcija uma što nam se događa češće?

    Eckhart: To se događa na milijune ljudi u većoj ili manjoj mjeri. To postaje ekstremna kada je cijela skupina ljudi, kolektivno, nacija ili religija dobiva preuzeo ovom mentalnom zaraze virusom. Na primjer, mislim da je to slučaj s ISIS gdje mnogi mladi ljudi žele da se pridruže. Ova mentalna virusom, misli da su neki od njih apsorbirati kad idu u vjerskim školama ili kad pogledate ekstremističkih poruka na internetu, se držati svojih umova i zaraziti ih kao virus zarazi tijelo. Kada se to dogodi oni postaju dio ludo jakom ego kolektivnom vrste. Oni gube dodir s vlastitom čovječnosti jer je njihova cijela identitet je preselio u um i misli struktura, nanoseći im izgubiti empatiju za druge ljude, jer oni ne mogu osjetiti vlastitu dubinu više. Osoba u stisku mentalnog virusa završi nanosi nasilje na pojedince i skupine ljudi koji oni vide kao "neprijatelja". Oni ni ne znaju što rade više.

    To ne znači da ne bi trebali biti kažnjeni. Ne kažem ti ljudi su nevini, iako, istina je ono što je Isus navodno rekao na križu kada je rekao: "Oprosti im, jer ne znaju što čine." To je vrlo duboka izjavu. Oni ne znaju što im je činiti znači ... oni ne mogu osjetiti svoju ljudskost više.***

    P.S:Kada kažemo "prijedlog" ili i predlagati/predložiti" to asocira na neku ustaljenu logiku i koristoljublje pa bi trebalo onad "verziju" shvačati kao "inverziju" iliti trn izbijati pomoču drugog trna ali i da nam Ruža procvijeta?

    Ili baš kao i kada Krišnamurti kada govori kaže i "ovdje nema govornika"...... a što je opet i moguči direktan izazov "onom kojeg nema" da se lično pojavi?

    I to bi nam također otvorilo Prostornu dimenziju jer ako zavapimo "Oče naš" to i ne mora biti samo tako ili i bez vraga?

    Ali ni Kraljevstvo nam neče doči da se vidi ako ne uđosmo bez grijeha..... a i djavolo če insistirati totalnom razduživanju koje po njemu naravno i nebi bilo moguče???

SADRŽAJ UPISAO

Član mlabosMerlin14 Dodaj ili oduzmi Merlina

Smatrate člana mlabos dobrim članom portala? Nagradite ga Merlinom.

IZDVOJENO

Vitamin C

🔝

IZDVOJENO

Najnoviji članci

🔝

Napiši nešto, ostavi trag

Napiši nešto, ostavi trag
Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

DUHOVNOST U TRAVNJU...

TRAVANJ...

ASTROLOGIJA, NUMEROLOGIJA I OSTALO

BRZI CHAT

  • Član bglavacbglavac

    dragi ljudi, nemojte zaboraviti ići na izbore. Lp

    17.04.2024. 08:21h
  • Član bglavacbglavac

    Dobro jutro dragi magicusi, kako je prošla pomrčina sunca?

    09.04.2024. 06:53h
  • Član bglavacbglavac

    Dragi magicusi, želim vam sretan i blagoslovljen Uskrs. Lp

    31.03.2024. 07:20h
  • Član edin.kecanovicedin.kecanovic

    "Tako mi smokve i masline, i Sinajske gore, i grada ovog sigurnog." Kur'an

    24.03.2024. 19:53h
  • Član bglavacbglavac

    Cvjetnica. Idemo posvetiti maslinovu grančicu. Lijep dan vam želim!

    24.03.2024. 06:34h
  • Član bglavacbglavac

    Dobro jutro dragi magicusi. Lp

    21.03.2024. 06:56h
  • Član bglavacbglavac

    Danas je i Dan očeva. Sretno!

    19.03.2024. 08:06h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karteLjubavne poruke

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

‹ZEN BUDIZAM - U rukama sudbine ZEN PRIČA - Vratnice raja›