Bila sam u svom životnom vijeku član nekoliko udruga, neke sam i sama stvorila ili pomogla stvoriti i nemam dobra iskustva iz te vrste udruživanja...

Jedino što sam naučila da je narodna izreka "uzdaj se u se i u svoje kljuse", doista niknula iz iskustva i zato je tako mudra i istinita.

Ovdje izuzima humanitarne udruge koje su jako potrebne svakom civiliziranom društvu, ali ne znam ništa o instrumentima kontrole njihovog rada, pa znam da i u njima ima velikih zloupotreba.

Primitivna društva nemaju humanitarnih udrugu, oni znaju da svaki član treba štititi i pomagati ostale suplemenike, jer tako štite samo život i opstanak svog svijeta..

Mislim da općenito ne postoje instrumenti nadzora i kontrole nad radom udruga raznih vrsta...

Možda sam ja preveliki individualac i sama kriva za ta loša iskustva, a možda samo ne podnosim laži, muljanja i manipulacije...

Isto tako ne podnosim pasivnost, pa ako jedan vuče za sve, to nije udruga jednakih...

Sve se svodi na to da....ako zakon dopušta da u njegovim okvirima pojedinac može urediti svoje djelovanje, onda je to za mene najbolji način....