Po onom sistemu da su Tonal i Nagual nespojivi....biti razuman bi značilo da je Um u potpunosti anulirao svog suparnika.On ga negira!

Po mom nekom nekadašnjem izračunu ja sam trebao izletiti van/pljuc/ jer čim se dokopam razuma automatski sve ovo odbacujem kao nerazumno. Ono što slijedi je teža opcija da ja moram nešto odbaciti/ispljunuti.

Draže bi mi bilo obrnuto jer bih imao valjda jednu malu iluziju da oni koji govore o oprostu mogu i oprostiti...oni koji govore o skakanju mogu skočiti i to kvantnim skokom.Ovako ispada da se i nema šta očekivati od nekoga jer svako tjera svoje.Malo je onih koji bi pustili jer i nemaju šta pustiti ako se ništa nije primilo.

Volimo riječi a to govori da smo zaglibljeni u Obliku jer one jedino o njemu i govore.......i to na sto načina još od Babilona.

Dakle toliko riječi da bi se reklo da se i nema što reči...ali svi govore pa onda ajde.....iiii ispada da sam cijelo vrijeme imao pred nosom riješenje.Glasanje,glasovanje ili kako bi rekao Letica da su se Atamani birali u mraku tako da onaj ko najjače viče postaje Ataman.

Drugi kažu da male životinje ispuštaju krikove da zavaraju protivnika jer su navodno velike.

Neki kažu da je Ego miš koji izigrava slona...aaaa za nešto takvo zaista treba imati dobro pojačalo?

Nema veze...teorija je kao pas koji laje jer onaj koji grize može eventualno samo režati.

Razumno bi bilo vratiti se razumu?