Šta je prava ljubav?

Zaljubljeno srce ostaje meko i osetljivo. Ali, kada po svaku cenu hoćemo da pribavimo neku određenu stvar, postajemo nemilosrdni, tvrdi, bezosećajni. Kako se mogu voleti drugi ljudi, kada su nam potrebni? Mogu samo biti iskorišćeni. Ako si mi potreban da bih bio srećan, moram da te koristim, da manipulišem tobom, da pronađem načine i sisteme da te osvojim. Ne mogu te ostaviti slobodnim. Možemo stvarno voleti druge tek pošto smo se oslobodili zavisnosti od njih. Kada se potreba za drugima ugasi, čovek se nađe usred pustinje. U početku doživljavate užasno osećanje napuštenosti, ali ako to istrpite neko vreme, iznenada ćete otkriti da to u suštini nije napuštenost. To je samo usamljenost. Sami smo, i pustinja počinje da cveta. I tako, najzad, otkrićete šta je ljubav, šta je Bog, šta je stvarnost.

Međutim, odricanje od droge može u početku biti teško, osim ukoliko smo obdareni velikom sposobnošću razumevanja, ili ako smo dovoljno patili. Patnja je odlična stvar - samo u ovom slučaju patnja nam može pomoći. Patnja se može upotrebiti da bismo prestali da patimo. Većina ljudi, međutim, jednostavno nastavlja da pati. To

objašnjava sukob koji ponekad proživljavam, između uloge duhovnog učitelja i uloge psihoterapeuta.

Terapeut kaže: "Pokušaćemo da ublažimo patnju." Duhovni učitelj kaže: "Pustimo da ova žena pati - u određenom trenutku dojadiće joj takav odnos sa drugim ljudima i na kraju će resiti da izađe iz svog zatvora, iz emotivne zavisnosti od drugih." Da li je bolje ponuditi palijativ ili odstraniti rak? Nije lako odlučiti.

Neko s odvratnošću baca knjigu na sto. Neka ga, neka je baca. Nemojte uzeti knjigu

umesto njega, govoreći mu da je sve dobro. Duhovno prosvetljenje je samo svesnost, svesnost, svesnost. Kada se vaša majka ljutila na vas, nije govorila da s njom nešto nije u redu, već da s vama nešto nije u redu, inače se ne bi naljutila. E pa lepo, otkrio sam nešto. Ako si ti besna, mama, nešto nije u redu s tobom. Zato je bolje da se suočiš sa svojim besom. Zadrži ga i suoči se sa njim. Nije moj. Ako nešto nije u redu sa mnom, ili manje od toga, proceniću to neiavisno do tvog besa. On neće uticati na mene.

Kada mi pođe za rukom da postupam na ovaj način, onda, začudo, uspevam da budem prilično objektivan i u sukobima sa samim sobom.

Samo veoma svesna osoba uspeva da odbije preuzimanje osećanja krivice i gneva, i da kaže: "Dobio si napad besa. Šteta. Ne osećam ni najmanju želju da te ponovo spašavam, i odbijam da se osećam krivim."

Ne nameravam da mrzim sebe  zbog nečega što sam učinio. Osećanje krivice je baš to. Ne želim da se osećam loše, niti da se prekorevam za nešto što sam učinio, bilo da je ispravno ili pogrešno. Spreman sam da to analiziram, da to posmatram i kažem: "Dobro, loše sam postupio, uradio sam to nesvesno."

Eto zašto teolozi kažu da Isus nikome nije mogao naneti zlo. To mi se čini sasvim razumljivo, jer pros-vetljena osoba ne može naneti zlo. Ona je slobodna. Isus

je bio slobodan, i samim tim nije mogao da nanese nikakvo zlo. Ali, pošto vi možete da nanesete zlo, niste slobodni.