Negativna osećanja

Kad god osećate odbojnost u dodiru s nekim, živite u iluziji. Nešto je ozbiljno pogrešno u vama. Ne vidite stvarnost. Nešto se u vama mora promeniti. Međutim, šta uglavnom činimo u odnosu na  svoja negativna osećanja? Kažemo: "On je kriv. Mora se promeniti." Ne! Svet je takav kakav treba da bude. Vi ste taj koji treba da se promeni.

Pretpostavimo da prisustvujete ekstremnoj nepravdi, nečemu što je očigledno za svaku osudu. Odgovarajuća reakcija je da kažete kako takve stvari ne bi smele da se dešavaju,

zar ne? Na neki način, morali biste da osetite impuls da ispravite nepravednu situaciju. Na primer, neko nanosi bol detetu, a vi prisustvujete tom nasilju. Šta kažete za ovaj primer? Nadam se da ne mislite da ću vam

ci kako ne bi trebalo da se mešate. Ne, ali ako ste lišeni negativnih osećanja bićete mnogo pribraniji, mnogo pri-braniji- Jer, kada se u igru uključe negativna osećanja, oubi se glava. Na scenu ulazi ego, naše uslovljeno "ja", i sve se kvari. Tamo gde je bio jedan problem koji treba da se resi, sada su dva problema. Mnogi ljudi pogrešno misle da odsustvo negativnih osećanja, kao što su bes ili mržnja, znači da se onda ništa ne može učiniti da bi se resila neka situacija. O, ne, apsolutno nije tako! Nismo emotivno uključeni, ali zato odmah stupamo u akciju. Postajemo mnogo osetljiviji u odnosu na stvari i osobe koje nas okružuju.

Našu senzibilnost ubija baš to uslovljeno, lažno "ja" - kada se do te mere poistovetimo sa sobom, da višak našeg ega sprečava da vidimo stvari objektivno, sa distance. Kada se stupa u akciju, veoma je važna sposobnost da se stvari vide sa distance. Međutim, negativna osećanja sprečavaju nas da zauzmemo takav stav.

Kako da nazovemo, onda, to što aktivira ili usmerava energiju ka delanju koje se suprotstavlja objektivnom zlu? Šta god da je, to nije reakcija, već akcija.