e)  O TUZI

1. Oţalošćeni monah ne zna za duhovnu sladost. Tuga je uvenulost duše i javlja se kao posledica gnevnih pomisli. Jer, gnev ište osvetu, a neuspeh u osveti raĊa tugu.

2. Tuga je lavlja strast koja lako guta oţalošćenoga.

3. Tuga je crv u srcu koji izjeda majku koja ga je rodila.

4.  Majka se muĉi kada raĊa dete, ali se oslobaĊa muke kada ga rodi. Tuga, meĊutim, i za vreme raĊanja izaziva veliki bol, i po roĊenju muĉi ne manjim bolom.

5.  Oţalošćeni monah ne zna za duhovnu radost, kao što onaj ko pati od velike groznice ne oseća ukus meda.

6. Oţalošćeni monah svoj um neće podići ka sagledavanju i nikada neće uzdići ĉistu molitvu, budući da tuga ometa svako dobro.

7. Uze na nogama ometaju brzi hod, a tuga je smetnja sagledavanju.

8. Onaj koga zarobe varvari biva zakovan u gvoţĊe, a zarobljen strastima se vezuje

tugom.

9.  Tuga nema silu ako nema drugih strasti, kao što ni uze ne veţu ukoliko nema

svezanih.

10. Svezani tugom je pobeĊen strastima i kao izobliĉenje svog poraza nosi uze. Jer, tuga je posledica nezadovoljene samoljubive ţelje, a ţelja je povezana sa svim strastima.

11.  Ko je savladao ţelje, savladao je strasti, a ko je pobedio strasti,  izbegao je

tugu.

12.  Uzdrţljivi se ne ţalosti zbog toga što nije došao do hrane, celomudreni se ne

ţalosti zbog toga što nije upao u sramnu nepriliĉnost, negnevljivi - što mu nije uspelo da se  osveti,  smirenoumni  -  što  je  lišen  ljudske  poĉasti,  negramţljivi  -  što  je  pretrpeo

neuspeh. Oni su potpuno u sebi pogasili sve takve ţelje i stoga ne osećaju takvu tugu. Jer,

bestrasnog ne ranjava tuga, kao što odevenog u oklop ne probija strela.

13.  Štit vojniku pruţa zaštitu, a gradu - zidine. MeĊutim, monahu najveću zaštitu pruţa bestrašće. Jer, štit ĉesto probija strela koja leti, i zid ruši mnoštvo vojnika. Bestrašće, meĊutim, tuga ne moţe savladati.

14.  Ko je savladao strasti, nadvladao je tugu. Onaj, pak, ko je savladan strasnom slašću, neće izbeći njene uze.

15.  Ko se ĉesto rastuţuje, a sebi pripisuje bestrašće, liĉi na bolesnika koji se pretvara da je zdrav. Jer, kao što bolesnika otkriva boja lica, tako strasnoga izobliĉava tuga.

briga.

16. Ko voli svet imaće veliku tugu, a ko prezire sve što je u svetu - uvek je veseo.

17. Kada gramţljivi pretrpi gubitak, gorko tuguje, a onaj koji prezire imanje - nema

18.   Slavoljubivi  se  ţalosti  kada  trpi  bešĉašće,  a  smirenoumni  ga  prima  kao

prijatelja.

19. Topionica ĉisti neĉisto srebro, a tuga po Bogu - srce u gresima.

20. Ĉesto pretapanje umanjuje olovo, i svetske ţalosti slabe um.

21. Mrak umanjuje energiju oĉiju, a tuga pritupljuje sagledavanje uma.

22.  Sunĉeva svetlost ne dopire u dubinu vodenu, i srce u tuzi ne ozaruje svetlo sagledavanje uma.

23. Sunĉev izlazak je mio svakom ĉoveku. MeĊutim, ţalosna duša se ne naslaĊuje

njime.

24. Bolest ţeluca preseca dejstvo ukusa, i tuga oduzima osećanje duše.

25. Onaj ko prezire svetska zadovoljstva neće biti smućen pomislima tuge.

26. Kada u sebi savezom mira budeš sjedinio trojicu (tj. duh, dušu i telo) ti ćeš, kao

onaj ko se objedinio po zapovesti Boţanstvene Trojice, ĉuti: Blaţeni mirotvorci, jer će se sinovi BoŽji nazvati (Mt.5,9).

27.  Veliki je taj savez mira zato što se sa njim sjedinjuje i radost koja prosvećuje misleno oko za sagledavanje viših dobara.

28.   Ukoliko steknemo mirotvornu radost u teškim okolnostima, lako ćemo sa blagodarnošću odbijati ţalost i demona tuge koji riĉe i ište da proguta dušu, najviše je napadajući u skorbi, i koji priprema mesto i duhu uninija kako bi zajedno silnije pomraĉili dušu i upropastili njen trud.

29.  Neka radost mira za nas bude zakon koji je napisan u srcu. Neka ona progoni tugu, gasi gnev, odbija mrţnju, uništava osvetoljubivost, rasejava uninije i skorb pretvara u veselje.

30.  Skrivajući se u mirnoj blagodušnosti, ta radostje more vrlina koje krstom potapa Ċavolsku vojsku.

31.  MeĊutim, treba da razumeš da postoji i suprotna radost - smućujuća. Pazi da se ne prevariš senkom i da umesto jedne ne primiš drugu. Jer, demoni se sakrivaju i ispod [navodnih] duhovnih darova kako bi prizrakom uveli um u zabludu i doveli ga do besnila. Duhovna radost prilazi bez ikakvog spoljašnjeg razloga, nalazeći premudrog vodiĉa u tuzi po Bogu.

32. Tuga po Bogu suzama obnavlja dušu, veseli briţljivo staranje o smrti i sudu koji se pribliţavaju, i malo po malo uĉi da se oni oĉekuju sa ţeljom.

33. Neispunjene ţelje raĊaju tugu, a molitve i blagodarenje ih isušuju.

34.  MeĊu gnevljivcima se kreće tuga koja posreduje. Ukoliko se neko od njih otrezni i drugom pruŽ ruku sa izvinjenjem, prognaće gorku tugu.

35. Tuga postaje bolest duše i tela. Dušu ona porobljava, a telo isušuje.

36.  Tuga se raĊa od onoga što je protivno (od bede, skorbi, ogorĉenja). Od tuge proizilazi mraĉno raspoloţenje duha (kao što se kaţe: "On nije u duhu"). Od njih zajedno se raĊa besmislena svadljivost (gunĊanje na sve).

37. Ako hoćeš da savladaš tugu sa mraĉnim raspoloţenjem duha, zagrli blagodušnu ljubav i obuci se u nezlobivu radost.

38.  U skorbi iznad svega budi blagodaran. Kroz njih se, naime, jasnije oseća blagodat zastupništva. Blagodarenjem proganjajući tugu od skorbi koje su te postigle ti nećeš pomraĉiti blistavu krasotu hrabre blagodušnosti.

b) O UNINIJU

1.  Uninije je iznemoglost duše. Iznemogla duša, pak, nemajući ono što joj je svojstveno po prirodi, gubi hrabru istrajnost pred iskušenjima.

2. Ono što je hrana za zdravo telo, to je iskušenje za hrabru dušu.

3. Severni vetar hrani rastinje, a iskušenja krepe trpeljivost duše.

4. Bezvodni oblak nosi vetar, a um koji nema trpljenje - duh uninija.

5. Prolećna rosa potpomaţe rast rastinju u polju, a duhovna reĉ uzvišuje ustrojstvo

duše.

6.  Duh uninija monaha izgoni iz njegovog staništa, a ko ima trpljenje -  svagda

prebiva u bezmolviju.

7.   [Monah] koga je uhvatilo uninije kao razlog za napuštanje [kelije] navodi posećivanje bolesnih, premda, u stvari, ima svoj cilj.

8.  Monah je u uniniju brz za sluţenje, smatrajući ga zapovešću kojom zadovoljava svoju ţelju.

9. Lagani vetar savija slabo rastinje, a misao o tuĊinovanju lako obuzima [monaha] sa uninijem.

10.  Drvo koje se dobro ukorenilo ne pomeraju vetrovi, kao što ni uninije ne savlaĊuje krepke duše.

11.  Monah koji luta je kao osušena pustinjska grana. On će za kratko posedeti u keliji, da bi se opet uputio bilo gde.

12. Drvo koje se presaĊuje sa mesta na mesto neće doneti ploda, i monah koji luta neće doneti plod vrline.

13.  Bolesnik se ne zadovoljava jedino sa hranom, i monah u uniniju - jedino sa poslom.

14.  Slastoljubivome nije dovoljna jedna ţena, i monahu u uniniju nije dovoljna jedna kelija.

15.  Pogled onoga koji je u uniniju neprestano se okreće prema vratima i njegova misao mašta o posetiocima. Ĉim škripnu vrata on skaĉe, ĉim se ĉuje glas on pogleda na prozor i ne odlazi od njega dok mu ne dosadi.

16. Onaj koga je [napalo] uninije ĉesto zeva dok ĉita knjigu. Dok ga obuzima san, on otire lice, proteţe se, podiţe ruke i odvaja oĉi od knjige, uporno gledajući u zid. Okrenuvši se opet knjizi, on ĉita kratko vreme, obrće listove, zanima se za kraj teksta, broji stranice, prebraja cele listove, oštećuje rukopis i ukrase. Najzad, sklopivši knjigu i stavivši je pod glavu, on pada u lagan san, budući da i glad već poĉinje da uznemirava njegovu dušu, primoravajući ga da se pobrine o njoj.

17. Monah u uninijuje lenjiv za molitvu i nikada ne izgovara molitvene reĉi.

18. Kao što bolesnik ne podnosi teško breme, tako ni onaj ko je [obuzet] uninijem nije u stanju da marljivo ispuni dela BoŽja. Jer, kod prvog su telesne snage rastrojene, a drugom nedostaju duševne sile.

19.    Od uninija leĉi trpeljivost i istrajnost na svom delu, sa svakim samoprinuĊivanjem iz straha BoŽjeg.

20.  Na svakom delu opredeli sebi meru i ne ostavljaj ga sve dok je ne ispuniš. TakoĊe, moli se razumno i uporno, pa će duh uninija pobeći od tebe.

21.  Svim tvojim naporima neka prethodi hrabro trpljenje. Jer, protiv tebe će se sa svom zlobom podići uninije. Ono prati tvoje napore i ispituje ih sve. I ukoliko naĊe da neki od njih nije ukrepljen trpljenjem, ono ga ĉini nepodnošljivo teškim.

22.   Duh uninija koji napada za vreme sluţbe BoŽje našaptava duši da je psalmopojanje vrlo zamorno, istiĉući lenjost kao protivnicu usrdnosti. On nagovara da se ubrza psalmopojanje kako bi se telu dao odmor, budući da je, navodno, iz nekog razloga vrlo umorno.

23.  Na noćnom bdenju, za vreme sluţbe, nemojmo sedeti sa uninijem, budući da će odmah prići demoni, sabrati plevu pomisli, i posejati je u naše srce.

24.   Probudivši se pre sluţbe, ispunimo srce svetlim pomislima kako bismo, pripremivši se njima, sa bodrom mišlju mogli da zatim stojimo na psalmopojanju.

25.  Kao što naš spoljašnji ĉovek radi svojim rukama kako ne bi druge obremenio, tako neka i naš unutrašnji ĉovek radi (na svom poslu) kako ne bi dopustio da mu se um obremeni pomislima. Jer, pomisli zadaju svoj posao duši ukoliko je naĊu slobodnom od pomisli po Bogu.

26. Trudi se oko rukodelja iz ĉovekoljublja i oko mislene sile iz mudroljublja: prvim da bi posluŽo ishranjivanju stranaca i radi uništenja ili savršenog prognanja lenjosti, a drugim da bi imao putevoditelja ka sagledavanju i savršenom oĉišćenju uma od pomisli.

27. Nemojmo se seliti sa mesta na mesto, već bolje potrpimo u bezmolviju i trudu. Jer, zbog lenjosti pomisli nas nadjaĉavaju.

28.  Pomisli nas najpre oraspoloţavaju da zavolimo odreĊeno mesto i da preĊemo na njega, da bi nas, zatim, podsticale da se raskajemo zbog toga kako bi nas u svemu uĉinile nepostojanim i besplodnim.

29. Promena mesta neka bude uslovljena duhovnijim, a ne spokojnijim Žvotom.

30.   Trpljenje, blagodušnost i ljubav su blagodarni i u nevoljama, a uninije, lagodnost i samoljublje se raduju spokojnom Žvotu.