g)  BORBA SA TAŠTINOM

1.  Taština je rasturaĉ truda, uništitelj znoja, kradljivac riznice, izrod neverstva, preteĉa gordosti, brodolom u luci, mrav na gumnu (koji, iako majušan, raznosi sav trud i plod).

2.  Svima bez razlike sija sunce, i svim dobrim delima veseli se taština. Na primer, sujetan sam kad postim; kada razrešavam sebi post, da ljudi ne saznaju za moje uzdrţanje, opet sam sujetan - jer smatram sebe mudrim. Sujeta me pobeĊuje kada se obuĉem u sjajnu odeću; ali i kad se odenem u dronje - i tada sam sujetan. Poraţen sam kad progovorim, a zaćutim li - opet me ona pobeĊuje. Kako god baciš na zemlju ovaj tribolum [troroţac], jedan vrh ostaje uperen gore.

3.  Sujetan ĉovek je Hrišćanin koji oboţava idole. On misli da oboţava Boga, a u stvari hoće da ugodi ljudima a ne Bogu.

4.  Sujetan je svaki ĉovek koji voli da se hvališe. Post sujetnog ĉoveka ostaje bez nagrade i njegova molitva bez ploda, jer i jedno i drugo ĉini radi pohvale ljudske.

5.  Slavoljubivi podviţnik sebi nanosi dvostruku štetu: prvo, što iznurava telo, a drugo, što ne prima nagradu.

6.  Gospod od oĉiju naših ĉesto skriva i one vrline koje smo stekli. A ĉovek koji nas hvali (bolje reći - kvari), svojom pohvalom otvara naše oĉi. No, ĉim se oĉi otvore - išĉezava iz nas bogatstvo naše.

7.  Laskavac je sluŽtelj demona, vodiĉ gordosti, istrebljivaĉ umilenja, rušilac vrlina, zavodnik. Oni koji vas hvale, obmanjuju vas, veli prorok (Is.3,12).

8. ViĊao sam kako su ljudi koji imaĊahu plaĉ, padali u jarost kad su ih hvalili, i tako kao na vašaru trampili jednu strast za drugu.

9.  Kad ĉuješ da je bliţnji tvoj ili prijatelj rekao o tebi nešto loše u tvome odsustvu, pokaŽ koliko ga voliš - i pohvali ga!

10.  Velika je stvar stresti sa sebe pohvalu ljudsku. Još veća je stvar, otresti se pohvale demonske.

11.  Smirenoumlje ne pokazuje onaj koji sam o sebi govori rĊavo (ko ne bi bio u stanju da podnese samoga sebe?), već onaj koji od drugoga ĉoveka podnosi uvredu tako da ne umanji svoju ljubav prema njemu.

12. Kad vidi izvesne ljude da su došli do nekog malog spokojstva, demon taštine ih smesta navodi da preĊu iz pustinje u svet, govoreći: "Idi da spaseš ljude koji propadaju".

13.  Sujeta pobuĊuje lakomislene monahe da oĉekuju posetu svetskih ljudi, te da izaĊu u susret onima koji dolaze; uĉi ih da padaju niĉice pred njihove noge, i da se, prepuni gordosti, odevaju u smirenost; podešava drţanje i glas.

14. Taština cenjene monahe ĉini gordima, a poniţavane zlopamtljivima.

15.  Ona vrlo lako ide sa prirodnim darovima, i njima ĉesto obara  svoje okajane

sluge.

16. Videh jednog demona kako vreĊa i proganja svog brata. Kada se, tako, jednom

prilikom  brat  naljutio,  naiĊoše  neki  svetski  ljudi.  I  bednik  taj  od  gneva  preĊe  na slavoljublje, jer ne mogaše robovati u isto vreme i jednoj i drugoj strasti.

17. Monah koji je postao rob sujete, vodi dvostruki Žvot: spolja - monaški, a u duši i mislima - svetski.

18.  Ako se usrdno trudimo da ugodimo Bogu, svakako ćemo i od nebeske slave okusiti. A onaj koji oseti tu slavu, preziraće svaku zemaljsku slavu. Ĉudio bih se, naime, kada bi neko prezreo drugu pre nego što okusi prvu.

19.  Vićao sam ljude koji su iz taštine poĉinjali duhovni podvig. I premda im je poĉetak bio poroĉan, kraj ispade pohvalan, zbog toga što se duh u njima izmenio.

20.  Ko se hvali prirodnim darovima (npr. oštroumljem, bistrinom, [naklonošću za] ĉitanje, reĉitošću, i svim sliĉnim što dobismo bez truda), nikada neće dobiti natprirodna dobra. Jer, ko je u malome neveran, i u mnogome je neveran i tašt (up. Lk.16,10).

21. Ko traŽ darove za svoj trud, polaţe opasan temelj, a ko sebe smatra duţnikom, primiće neoĉekivano i nenadano bogatstvo.

22.  Nemoj slušati ovog vejaĉa, koji ti savetuje da objaviš svoje vrline radi koristi slušalaca. Kakva je korist ĉoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi (Mt.16,26)? Ništa tako nije u stanju da pouĉi one koji gledaju, kao smireno i iskreno ponašanje i reĉ. Jer, to će i drugima posluŽti kao primer kako se niĉim ne treba ponositi. A šta moţe biti korisnije od toga?

23.  Pohvale uznose i nadimaju dušu. A kada se duša ponese, tada je obuzima gordost, koja uznosi do neba i nizvodi do ada.

24. Ta prljava taština uĉi nas da glumimo vrlinu koju nemamo, navodeći nam reĉi:

Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela (Mt.5,16).

25.  Ne skrivaj svoju bruku, pod izgovorom da ne izazivaš sablazan. (Uostalom, moţda ovaj lek treba upotrebljavati prema tome o kakvoj se sramoti radi).

26.  Kada hvalitelji (bolje reći kvaritelji) poĉnu da nas hvale, odmah treba da se setimo mnoštva svojih bezakonja, pa ćemo videti da smo nedostojni onoga što se govori o nama ili ĉini za nas.

27. Prostodušniji ljudi obiĉno nisu mnogo podloţni dejstvu ovog otrova. Jer, sujeta iskljuĉuje prostodušnost i pretpostavlja licemeran Žvot.

28.  Ĉesto se dešava da crv, dostignuvši odreĊeni uzrast, dobija krila i uzleće u visinu. Tako i taština, kada se potpuno razvije, raĊa gordost, taj poĉetak i kraj svih zala.

29.    Poĉetak neslavoljublja je ćutanje i rado primanje uvreda; sredina - odstranjivanje svih misli koje su proţete slavoljubljem; a kraj (ako taj okean uopšte ima kraja) - trud da pred ljudima ĉiniš bez ustruĉavanja ono što nam nanosi štetu, a da te pri tome nije ni najmanje stid.

30.  Ne govori o svome plemstvu, ako si bio plemić, i ne hvali se svojim ugledom, da ne bio jedan na reĉima a drugi na delu.

31. Video sam neiskusnog uĉenika kako se pred nekim ljudima hvali vrlinama svoga uĉitelja. Misleći da tuĊom slavom postane i sam slavan, izloŽo se sramoti kada mu svi rekoše: "Pa, kako da jedno tako plodno drvo ima na sebi jednu tako jalovu granu".

32.  Mnogogovorljivost je presto taštine, na kome se ona rado pojavljuje u svom blesku svome.

33.  Posle duge borbe najzad isteran iz našeg srca, pretuĉen kamenjem posta i maĉem smirenja, bedni demon, drug našega glinenog tela, poput nekog crva koji se uvukao u njega, nastoji da nas isprlja, draţeći nas izvesnim neoĉekivanim i nezgodnim kretnjama. Tome su najviše podloţni ljudi koji se pokoravaju demonu slavoljublja. Jer, oni se ispunjavaju taštinom ĉim primete da u njihovom srcu više nema bludnih misli. A da to što kaţemo nije neistina, oni se mogu i sami uveriti ako paţljivo ispitaju sebe, pošto već dostignu izvestan stupanj bezmolvija. Neizostavno će pronaći u dubini svog srca jednu pomisao, koja se u njemu krije kao zmija u Ċubretu, a koja im našaptava da ĉistotu srca, postignutu u izvesnoj meri, pripišu svome trudu i revnosti, i da i ne pomisle, jadnici, na one reĉi: Šta li imaš ljudi i njihove molitve.

34.  Ćutanje i bezmolvije su neprijatelji taštine: no, ako Žviš u zajednici, koristi poniţenje.

35.  Ako je vrhunac taštine, da se ĉovek ponaša sujetno i onda kada nema nikoga ko bi ga pohvalio, onda je bez sumnje znak savršenog neslavoljublja kada se i prilikom posete stranih ljudi nikad ne potkrade ni najmanja sujetna pomisao.