PREPODOBNI NIL SINAJSKI
ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG III
POUĈNA POGLAVLjA
1. Imaj strah BoŽji i ljubav prema Bogu i sa svima postupaj sa ĉistim svedoĉanstvom savesti.
2. Veruj da sam Bog stoji pred tobom pri svim delima koje svakodnevno preduzimaš.
3. Bež od pohvala, ali se stidi i prekora.
4. Raduj se kada ĉiniš vrlinu, ali se ne prevaznosi da ne bi doŽveo brodolom u pristaništu.
5. Što više uspevaš u delima zakona, to se smatraj udaljenijim od savršenstva.
6. Kraj svakog dela ispituj pre njegovog poĉetka.
7. Noću i danju gledaj na svoj zadnji dan, pa te nikakva ljubav prema sadašnjem Žvotu neće privezati za zemlju.
8. Nemoj se vezivati za onoga koga se, kako vidiš, gnušaju dobri.
9. Bilo šta da radiš, ili govoriš, ili razmišljaš, staraj se da nikome ne budeš od štete.
10. Nemoj se veseliti cveću Žvota. Jer, to je cvet trave: ĉim ga se dotakneš - vene.
11. U nevoljama blagodari, pa će breme tvojih grehova postati lakše.
12. U iskušenjima budi tvrd. Jer, oni su mnoge velike izobliĉili (u mekoći i nepaţnji).
13. Nemoj odricati BoŽje dugotrpljenje, budući da je ono opšte lekarstvo.
14. Omrzi nered Žvota (ljudskog), ali ne okrivljuj Boga zbog njega.
15. Pazimo na sebe, pa nećemo osuĊivati druge. Jer, i u nama samima je mnogo toga zbog ĉega osuĊujemo druge.
16. Molitveni Psalam neka uvek bude u tvojim ustima. Jer, i samo proiznošenje imena BoŽjeg progoni demone.
17. Neka naša molitva bude trezvena kako od Boga ne bismo traŽli ono što mu nije ugodno.
18. Svagda se sećaj Boga, pa će tvoj um postati nebo.
19. Obuzdavaj oko. Jer, ukoliko ne paziš na njega, ono će lutati tamo-amo.
20. Ĉuvaj jezik jer on ĉesto iznosi nadolje ono što je bolje da se sakrije.
21. Oplemenjuj um pouĉavanjem u zakonu. Jer, neprestano pouĉavanje u njemu iskorenjuje rĊave pomisli.
22. Sakrivaj vrline, ali se potrudi da imaš mnoge svedoke svog Žvota.
23. Omrzi nasladu tela zato što ona zajedno sa telom prlja i dušu.
24. Pruţaj telu samo ono što mu je potrebno, a ne ono što ono ţeli iz pohote.
25. Nemoj voleti da Žviš u zadovoljstvima. Jer, to priziva na sadašnji Žvot, što stvara neprijateljstvo prema Bogu.
26. Udaljuj se od Žtejskih radosti zato što se zbog njih spotiĉu i padaju oni koji hode (putem Žvota).
27. Ako imaš bogatstvo - deli ga, a ako nemaš - nemoj ga ni sticati.
28. Post smatraj oruţjem, molitve ogradom, a suze - kupelju.
29. Ma u ĉemu da si sagrešio, o svemu se prisećaj sa stenjanjem. Jer, od toga u dušu dolazi postojano umilenje.
30. Teši siromašne jer oni ĉine da je Sudija milostiv prema nama.
31. Postani sauĉesnik nevolja svetih, jer se preko njih opšti sa Bogom.
32. U crkvu ulazi kao na nebo. U njoj nemoj govoriti niti pomišljati ni o ĉemu zemaljskom.
33. Smatraj neophodnim da se ima dovoljno onoga što je potrebno za Žvot. MeĊutim, brigu o tome prepusti Bogu.
34. Iznuravaj telo dobrim trudovima, ali se postaraj da ne padne potpuno.
35. Vino pij što manje. Ono postaje utoliko blagotvornije, ukoliko se manje pije.
36. Ukroćuj gnev zato što, izlazeći iz mere, on postaje otac besnila.
37. U bolestima se, pre lekara i lekarstava, koristi molitvom.
38. Poštuj sve sveštenike, a pritiĉi ka dobrim.
39. Ljubi domove BoŽje, ali i sebe pripremaj za dom BoŽji.
40. Idi ĉešće u crkvu. Ona nas izbavlja od bura i spoljašnjih uznemirenja.
41. Na zemlji je sve privremeno. Nemoj da se ţališ ako nešto takvo bude oduzeto od tebe.
42. Kada na tebe naiĊe pomisao sladostrašća, suprotstavi joj stid od ljudi i oţalošćenje Boga.
43. OgraĊuj sluh i oĉi zato što kroz njih ulaze sve strele neprijateljske.
44. Kada se moliš, misao uzvodi ka Bogu. I ako se ona, rasejavši se, spusti dole, ti je ponovo podigni.
45. Um ne prestaje da raĊa pomisli. Ti, pak, izgoni rĊave, a neguj dobre.
46. Raduj se smirenju zato što je visina koja se raĊa iz njega velika i ne moţe da
padne.
47. Podvizavaj se koliko je potrebno da bi podavio telesne pokrete. A ako
iznemogneš, popusti telu ne radi naslade, nego radi zdravlja.
48. RĊave pomisli odgoni drugim - dobrim.
49. Pomišljaj o lepoti nebeskih dobara i u tebe neće ući nikakva pristrasnost prema zemlji i zemaljskim nasladama.
50. Veruj da su rĊave pomisli Ċavolje seme. Zbog toga će se one prekratiti, a sejaĉ posramiti.
51. Najviše pazi na sluh jer on dušu ĉini rasejanom i nemarnom. Nemarna, pak, duša lako sa sebe svrgava uzdu zakona.
52. Dušu treba podeliti na dela i molitvu (tj. da bude ĉas zaposlena, ĉas na molitvi). Tada Ċavo neće naći mnogo prilaza ka nama.
53. Ako pruŽš ruku na posao, neka ti jezik peva, a um se moli. Jer, Bog oĉekuje da ga se svagda sećamo.
54. Molitvom osenjuj svako svoje delo, a naroĉito ono u vezi sa kojim tvoja pomisao susreće sumnju.
55. Ako hoćeš da dela tvojih ruku budu Boţanstvena, a ne zemljana, neka ono što stekneš sa njima bude dostupno potrebitima.
56. Raduj se poseti svetih jer se preko njih javlja Bog.
57. Istinski svete raspoznaj po delima, zato što se svako delo poznaje po plodovima.
58. Postaraj se da uvek stekneš neku korist kad vidiš svete. Posmatraj njihov pogled i drţanje zato što ćeš i od toga steći korist.
59. Podvizavaj se da u srcu imaš nezlobivost, a u telu ĉistotu, jer će i jedno i drugo od tebe naĉiniti hram BoŽji.
60. Ĉuvaj svoj hram kao hram Onoga koji te je sazdao, koji će ti suditi i koji sve ustrojava da ti, koji si Njegov obraz, budeš ĉist.
61. Razgovori sa svetskim ljudima odvajaju misao od Boga. Stoga sam nemoj razgovarati sa njima, pa i druge udaljuj od toga.
62. Kada te prekorevaju, gledaj da nisi uĉinio nešto što je dostojno prekora. Ako nisi uĉinio tako nešto, smatraj da je prekor dim koji brzo išĉezava.
63. Bez skrušenog srca nije moguće da se oslobodimo strasti. Srce se privodi skrušenosti trojakim uzdrţanjem: od sna, od hrane i od telesnog pokoja.
64. Ako si uvreĊen, pribegni trpljenju, pa će šteta preći na uvredioca.
65. Kada vidiš bogatstvo, ili slavu, ili svetsku vlast pomisli na nestalnost, te ćeš izbeći mamac.
66. Trpi nevolje zato što se u njima, kao ruţe u trnju, raĊaju i sazrevaju vrline.
67. Nemoj ništa smatrati ravnim po dostojanstvu sa vrlinom, zato što je ona lik BoŽji. Stoga je ona nepromenjiva, kao i On.
68. Plaĉi zbog grešnika kome je sve potaman zato što maĉ pravosuĊa visi nad njim.
69. Lenjost smatraj majkom zla. Jer, ona rastura dobra koja imaš, i ne dozvoljava da stekneš ona koja nemaš.
70. Kada se onaj ko ĉini zlo ne stidi, rana postaje duboka i pad stremi ka oĉajanju.
71. Svaki put kada te uhvati malodušnost pomisli na dobra koja su pripremljena vernima, te će te duhovni plod (veselost) brzo posetiti.
72. Svako treba da se pred svima smirava. Jer, smiravati se samo pred nekima znaĉi imati laţno smirenje.
73. Ništa ne pretpostavljaj ljubavi prema bliţnjem, izuzev kad se zbog nje prezire ljubav prema Bogu.
74. Ne vezuj se ni za koga, niti imaj pristrasnost prema bilo kome mimo zakona BoŽjeg. Jer, ko bilo koga pretpostavi Bogu, ĉini da je Bog manje dostojan od njega.
75. Nemoj štititi zle zato što bi ih time podsticao na zlo i sebe oskrnavio, sauĉestvujući u njihovim delima.
76. Urazumi onoga koji greši i ne osuĊuj onoga koji pada. Jer, drugo delo priliĉi zloreĉivom, a prvo onome koji ţeli da ispravi.
77. Staraj se da uvek slušaš i govoriš o delima svetih. Jer, to pobuĊuje dušu na dobru revnost.
78. Srce svakog od nas je domaća crkva. Stoga u njoj treba da vršimo i crkvene
sluţbe.
79. Ako se u crkvi vrši sluţba, idi na nju, a ako se ne vrši, proĉitaj apostolsku
blagovest i idi (na svoj posao).
80. O slavi vrline sudi na osnovu svetih, zato što njihova slava i po smrti ostaje besmrtna.
81. Zlo ćeš omrzeti kada se ubediš da se radi o demonskom maĉu koji seva na nas.
82. Ukoliko urazumljuješ paloga, svoje reĉi rastvaraj saosećanjem. Tada će se i njegove uši smekšati i srce prosvetiti.
83. Govoreći sa svetima, raspituj se o duhovnom. A kada ne govoriš sa svetima, ne govori o tome.
84. Svagda se ţuri da vršiš dobra dela da ne bi, ostavivši ih, odavde otišao sa nezavršenim [poslom].
85. Tako tgrĉite da... dobijete (1.Kor.9,24), tj. bez zaustavljanja. Jer, za vrlinom treba da trĉimo sve dok ne siĊemo sa poprišta Žvota.
86. Nemoj biti slabo briţljiv za vršenje zapovesti zato što se kod takvih uzalud trud dodaje na trud.
87. Veţbaj se u trpljenju i pre nego što zatreba kako bi u vreme nevolje imao spremno oruţje.
88. Bori se sa zlim pomislima i govori im ono što se govori u zakonu (tj. u Reĉi BoŽjoj).
89. Sa velikim staranjem odvajaj oko od ovoga Žvota, zato što njegov zli dim ĉini da se duša smuti.
90. Ako je tobom ovladala neka rĊava navika, odsecaj je po malo, pa ćeš to trnje iz duše išĉupati bez većeg truda.
91. Ĉistog Boga ljubi ĉisto. Sve smatraj niŽm od Njega koji je nad svime.
92. Ako ţeliš da budeš hram BoŽji, prinosi Bogu neprestanu molitvu kao trajnu
ţrtvu.
93. Onoga ko Žvi nemarno nemoj uzimati za savetnika. Jer, voleći rĊavo, on ne
moţe savetovati dobro koje ne voli.
94. Uzdrţavaj se od svega truleţnog i svaki dan se priĉešćuj tajanstvenom veĉerom. Na taj naĉin će Hristovo telo biti naše.
95. Nemoj roptati ako te bilo ĉime Bog kaţnjava. Jer, On kaţnjava kao Otac. Osim toga, Njemu smo, kao Dobrotvoru, duţni zahvalnost.
96. Raduj se kada pretrpiš bešĉašće. Jer, imaćeš veliku nagradu ako je ono neopravdano. Ako je, pak, opravdano ti ćeš se, zbog ucelomudrenja njime izbaviti od biĉa kazne.
97. Žvotne nevolje i radosti su sliĉne senci i toĉku. Jer, one nemaju postojanost, sliĉno senci, i okreću se, kao toĉak.
98. Staraj se da svagda napreduješ po Bogu. Jer, onaj ko dodaje malo na malo, za kratko vreme će sabrati dobro bogatstvo koje svi ištu.
99. Ako ţeliš da izbegneš bolno muĉenje nemoj nikoga zlosloviti, budući da se time ogorĉuje Boţanstvo.
100. Ako ţeliš da od svoga doma udaljiš svaki biĉ kazne, nemoj zlosloviti ĉoveka koji ima istu prirodu sa tobom. Jer, Onaj ko ga je sazdao se pravedno zbog toga ljuti.
101. Ako hoćeš da budeš iznad svakog greha nemoj se raspitivati o tuĊim gresima. Jer, i u tebi je mnogo toga zbog ĉega okrivljuješ drugog.
102. Ĉoveĉe, beŽ od gordosti ĉak i ako si bogat, da ne bi imao Boga za protivnika.
103. Zavoli smirenoumlje ĉak i ako si veliki, da bi bio uznesen u Dan suda.
104. Nemoj se podsmevati ĉoveku pa ĉitavog Žvota nećeš pretrpeti podsmeh.
105. Kada si u crkvi, nemoj lutati umom. Jer, oni koji su pred Carem ne predaju se smehu niti se rasejavaju.
106. Vrlo dobro zapamti što ti je reĉeno i to će te uĉiniti slavnim po Žvotu.
107. Revnuj za ĉasni Žvot da bi imao smelosti da ispravljaš one koji greše.
108. Obuzdavaj drskost i nikog ne omalovaţavaj da ne bi bio osuĊen kao visokouman.
109. Nemoj se smejati padu drugoga da ne bi bio ismejan od koga ne ţeliš.
110. Saĉuvaj ove pouke pa ćeš steći venac slave.
111. Ispunjavaj te zapovesti i one će te uĉiniti slavnim pred ljudima i milim Bogu. Jer, time se ugaĊa Bogu i takvim napretkom mu se istinski sluŽ.
112. Staraj se da uvek napreduješ u dobrim delima.
113. Vojnik se neće proslaviti ukoliko najpre ne bude obuĉen dugotrajnim veţbama, ispitan u trudu i bitkama, i ukoliko na opitu ne pokaţe da odnosi pobedu nad neprijateljima.
114. Utoliko pre se niko neće udostojiti da od nebeskog istinskog Cara primi nebeske darove Svetoga Duha ukoliko se prethodno ne bude veţbao u izuĉavanju svetih
zapovesti, ĉime tek prima nebesko oruĊe same blagodati kojim stupa u borbu sa duhovima zlobe.
115. Koliko [ĉovek] uspeva u duhovnom podvigu, toliko ushodi na visinu tajni Duha i sakrivenih riznica premudrosti.
116. Koliko se [ĉovek] bogati blagodaću, toliko, uz pomoć Vladike, napreduje u poznanju zamisli zlobe. Njemu slava i moć u vekove! Amin.
1. Poĉetak spasenja je - osuĊivanje samog sebe.
2. Bolje je baciti kamen na [ĉoveka], negoli reĉ.
3. Budi prema svima onakav kakvima bi ţeleo druge prema sebi.
4. Pravdu pre projavljuj delom, negoli reĉju.
5. Blagoĉastiv nije onaj koji je mnogima ukazao milost, nego onaj koji nikoga nije uvredio.
6. Bolje je spavati na zemlji na lišću od drveća sa smelošću (tj. spokojnom savešću), negoli bez nje na zlatnoj postelji.
7. Sladak je onaj prijatelj koji hrani dušu.
8. Pevaj Bogu reĉima, a poklonjenje mu uznosi delima. Mišlju, pak, i srcem budi pred Njim poboţan.
9. Jereja ĉine razumnost, dobar Žvot i blagorodstvo.
10. Najgore delo je ulagivati se svemu sramnom.
11. Reĉima uĉi vrlinu, a propovedaj o njoj delom.
12. Nemoj smatrati da je prekrasno delo posedovanje vrline, već - njeno posedovanje na pravi naĉin.
13. Poštujući zakon ti ćeš i Žveti po zakonu.
14. Stranac je onaj kome je tuĊe sve svetsko.
15. Bogatom ne laskaj, ali ga nemoj ni razdraŽvati.
16. Telo ukrepljuje vino, a dušu - Reĉ BoŽja.
17. Upotrebljavaj zdrava, a ne slatka jela.
18. Ţeleći da ugodiš gomili, postaćeš kao gomila.
19. Iznad svega umrtvljuj svoje telo.
20. Trudoljubiv je onaj ko nema suvišnog vremena.
21. Hulu na Boga izvrţe neoprostivi greh.
22. Od ušiju i jezika [dolazi] velika nevolja.
bglavac
irida
