O Govoru Anđela sa čovekom

241.  Anđeli koji govore sa ćovekom ne govore svojim jezikom nego ćovekovim. Govore i drugim jezicima koje ćovek zna, ne, dakle, onima koji su ćoveku nepoznati. Tome je uzrok to, što se Anđeo, kada govori sa ćovekom, okreće k njemu i povezuje se s njim, što ćini da su obojica u slićnoj misli. Pošto je ćovekova misao vezana za  sećanje, a iz njega proistiće govor, to su obojica u jednom jeziku. Kad Anđeo ili Duh dođe ćoveku, okrećući se k njemu i povezujući se s njim, on ulazi u celo njegovo sećanje, i to u toj meri da zna sve što i ćovek, te prema tome i jezike. 0 tome sam s Anđelima razgovarao. Rekao sam im da oni verovatno veruju da govore sa mnom na mom prirodnom jeziku, jer mi je tako izgledalo. Međutim, ja sam govorio, a ne oni. Dokaz je tome to, što Anđeli ne mogu da izgovore ni jednu jedinu reć ljudskog jezika (br. 237). Osim toga, ljudski jezik je prirodan dok su oni duhovni, a

duhovna bića ne mogu izgovoriti ništa prirodno.49 Na to su mi odgovorili da znaju da njihova veza sa ćovekom sa

48   Razne vrste govora pominju se ćesto u Duhovnom dnevniku a i u tzv. “Memorabilia” koja prate mnoga teološka dela Svedenborgova. lako se reći mogu razaznati, govor se ćuje prema unutarnjoj kakvoći onih osećanja i misli koji se izražavaju. Ponekad su kao roktanje svinja.

49   Na ovome mestu valja spomenuti ono što Svedenborg iznosi o ćovekovom unutarnjem ili duhovnom pamćenju, i

njegovom spoIjašnjem ili prirodnom pamćenju. U duhovnom svetu, ćovek postupno »izlazi« iz onog pamćenja kojim se služio na svetu, a to je prirodno pamćenje, i “ulazi” u unutarnje, to jest duhovno pamćenje. Po volji