Božansko Gospodnje ćini Nebo

3.  Uzeti zajedno, Anđeli se nazivaju Nebo, zato što ga oni saćinjavaju; pa ipak, ono što ćini Nebo u celini i u pojedinostima, to je Božansko koje proistiće od Gospoda (Divinum procedens a Domino), utiće kod Anđela i biva primljeno od njih. Božansko koje proistiće od Gospoda jeste dobro ljubavi i istinito vere; u onoj meri u kojoj Anđeli primaju istinito i dobro od Gospoda, u toj su oni meri Anđeli i u toj su meri Nebo.

4.  Na Nebu svak zna i veruje, pa to i ćulima oseća, da ne može hteti ni ćiniti sam od sebe ništa dobro i da ne može misliti ništa istinito osim po božanskom, tj. po Gospodu; međutim, dobro i istinito koje dolazi od samih Anđela nije ni dobro ni istinito, zato što u njima samima nema božanskog. Anđeli Najunutarnjijeg Neba vide jasno taj uticaj (influxum), ćak ga i osećaju: u meri u kojoj ga primaju, u toj meri i osećaju da su u Nebu; jer u kojoj su meri u ljubavi i veri i u svetlosti uma i mudrosti, u toj su meri i u nebeskoj radosti. Pošto sve to potiće od Gospoda i pošto baš po tome Anđeli imaju Nebo, jasno je da Božansko Gospodnje saćinjava Nebo, a ne Anđeli nećim što bi bilo njihovo. Otuda dolazi da je Nebo u Reći nazvano Dom Gospodnji i Prestolje Gospodnje, i da se za one koji su u Nebu kaže da su u Gospodu. Što se tiće naćina na koji Božansko proizlazi od Gospoda i ispunjava Nebo, o tome će biti govora kasnije.

5.  Anđeli u svojoj mudrosti idu dalje i kažu da od Gospoda dolazi ne samo sve dobro i sve istinito, već i sve ono što

pripada životu. Oni to potvrđuju time što kažu da ništa ne može postojati samo po sebi, već samo po nećemu što mu prethodi; te da tako sve postoji po jednom Prvom, koje oni nazivaju Biće (Esse) života svih stvari, po kome sve opstaje (subsistit), jer je opstajanje neprekidno postojanje (subsistere est perpetuo existere), tako da ono što nije u stalnoj vezi preko posrednog s Prvim, pada odmah i raspada se. Osim toga, kažu da postoji jedan jedini Izvor života, a ljudski život je njegov potok koji bi se, ako ne bi stalno opstajao po svom izvoru, razlio; kažu da od toga Jedinog

8  Ovo je suština onoga što se o govoru u Nebu piše u br. 200212, i u br. 234245. Međutim, u paklu može da se govori i prirodan govor (kao što se opisuje u Duhovnom Dnevniku br. 5403)

9  Socinius Faustus, nećak Sociniusa Lealiusa. Sledeći ućenja svoga strica, osnovao sektu “Poljska braća”, nazivanu ponekad Stari unitarianizam. Sicinijanci inaće poriću Trojstvo.