RECENZIJA

Danas je još uvek dominantna naučna paradig­ma koju, s obzirom na njene korene i sadržaj, možemo zvati industrijskom. To je, zapravo, paradigma dihotomija. Njena osnova su, između ostalog, »živo/neživo«, »ovde/tamo«, »pre/posle«, »duh/materija«, »zdra­vo/bolesno«, a uz još niz drugih podvajan ja čini se da je naročito naglašeno »ja/to«. Ovo, moglo bi se reći sveopšte podvajanje, ni­pošto nije slučajno. Svrha mu je, pre svega, uspostavljanje kontrole. Za tu svrhu, međutim, samo dihotomiziranje još uvek nije dovoljno. Kontrola se uspostavlja tek »debalansiranjem« dihotomteiranih suprotnosti. A to znači izdva­janjem i naglašavanjem onog dela dihotomije koji je moguće tehnološki obvladati. Tako i živimo u svetu u kome je veoma snažna ten­dencija šveopšteg svođenja na »neživo«, na »ovde«, na »pre«, na »materiju«, na »bolesno«, na »to«, dok se u isto vreme zapostavljaju, pa i potpuno zanemaruju »živo«, »tamo«, »posle«, »duh«,   »zdravo«   i   »ja«.

Ovakva generalna orijentacija donela je sobom veliku probojnost. Zahvaljujući toj probojnos-

međutim, pre svega zbog toga što nas dominan­tna naučna paradigma u mnogo čemu sputava. U svetlu neke druge paradigme, pak, slično »stavljanju drugih naočara«, mnoga dotadaš­nja čudesa i nemogućnosti mogu postati oveštale  istine.

Jedan u dugom nizu tipičnih takvih primera upravo je pred nama u knjizi W. E. Butler-a »Kako  se  čita  aura«.

W. E. Butler nam tu, iscrpno i na dosta pristu­pačan način, objašnjava strukturu aure, dina­miku njenih promena, kao i razna istočnjačka i zapadnjačka shvatanja u vezi sa aurom, sve do uputa za razvoj sposobnosti njenog opa­žanja.

Međutim, iako se pojmovanje aure iz umetničkih predstava i mitova već dobrano preselilo ne samo u naučne laboratorije, nego i u naj­širu javnost, poruka autora će nam ostati .da­leka ukoliko joj priđemo držeći se čvrsto sta­novišta industrijske paradigme. U industrij­skoj paradigmi, naime, nema mesta za stavove poput onoga iz prvih redaka knjige gde se, u samoj definiciji aure, implicitno kaže kako je sve na neki način živo te da je neživo tek jedna u nizu naših apstrakcija. Nema mesta ni za razumevanje dobrobiti koja može proisteći iz us­postavljanja veze sa nekim predstavnicima bilj­noga sveta.

Poruka knjige »Kako se čita aura« zasnovana je, velikim delom, na holografskoj realnosti. Otuda joj je potrebno pristupiti otvoreno, os­tavljajući po strani ustaljene aksiome i obras­ce mišljenja.

Otvorenost je potrebna i zbog toga što poruke iz domena holografske realnosti — pa i ova Butlerova o auri — nisu uvek dorečene. Za­govornici i istraživači ovoga domena, naime, ni­su još našli način da razviju jezik kojim bi se do kraja izrazili.

Učinjeni napor, međutim, može da bude nagra­đen nagoveštajem nekog novog smisla. Možda čak i u domenu svakodnevnih doživljavanja. Odatle, pak, pa do izazova drugačijeg poimanja sebe i sopstvenog sveta samo je par koraka.

 VUK STAMBOLOVIĆ

 

 

BILJEŠKA O PISCU:

W. E. BUTLER je poznati i priznati majstor magije XX vijeka čiji je praktični i teoretski rad u ovoj oblasti omogućio brz napredak mno­gih ljudi koji su se opredijelili za istraživanje. Okultno obrazovanje je stekao u Društvu unu­trašnje svjetlosti pod rukovodstvom Dione Fortune. Umro je 1978. godine, a njegove knji­ge se još uvijek prodaju zbog aktualnosti tema koje obrađuju.

Njegove najpoznatije knjige su:

MAGIJA I KABALA,

KAKO SE RAZVIJA VIDOVITOST,

KA­KO SE ČITA AURA,

KAKO SE RAZVIJA PSIHOMETRIJA,

ŠEGRT U MAGIJI,

UVOD U TE­LEPATIJU,

MAG: OBUČAVANJE I RAD,

MA­GIJA: RITUALI, SNAGA I SVRHA.

 

The End