Covek se iznervira, uplasi, ponekad je pun strahova. Takve stvari se desavaju. To su nezgode zivota. Zivot je oblacno nebo. Pre nekoliko dana bilo je vedro i suncano, sada pada kisa; prohladno je i oblacno. Ove promene su sastavni deo neizbeznog procesa transformacije zivota. Napetost ili strahovi se iznenada pojave; razlozi pos- toje, skriveni ili polusvesni, i uz malo paznje moguce je otkriti ih. Najvaznije je da se tim dogadjajima ili zbiva- njima ne da vremena da puste bilo kakvo korenje, ni privremeno, niti trajno. Medjutim, mi im dozvoljavamo da pustaju korenje, kad pocnemo s poredjenjima, opravdavanjima, sudjenjem ili prihvatanjima. Znas, potrebno je unutar sebe neprestano stajati na prstima, bez napetosti. napetost nastaje kad se prizeljkuje odredjeni rezultat, a rezultat te zelje ponovo stvara napetost, koja mora da se prekine. Dopusti zivotu da tece. Covek se tako fatalno lako navikava na sve, na svaku neprijatnost, svaku frustraciju, svako produzeno zadovolj- stvo. Covek moze da se prilagodi svakakvim okolnostima, ludilu, podjednako kao i asketizmu. Volimo da zivimo utabanim stazama, funkcionisemo iz navika, i takav nacin nazivamo zivotom. Kad se ovo spozna, probijaju se ti sabloni i covek pokusava da vodi zivot koji nije ispunjen smislom, odbojnicima i utvrdjenim ciljevima. Cak i in- teresovanja mogu da prerastu u naviku, ukoliko covek nije dovoljno pazljiv. Sve ovo predstavlja mehanizam volje, volje da se bude, volje da se nesto postigne, da se postane neko i tome slicno. Volja je centar biraca i dokle god ona postoji, covek moze da funkcionise samo u okviru uobicajenih sablona - onih koje je sam odabrao, kao i onih, koji su nametnuti spolja. Sustinski problem je da se bude slobodan od volje. Moguce je primeniti razne trikove kako bi se oslobodili volje, centra tog "Ja", onog koji bira, ali se on uvek vraca, maskiran, pod drugim imenom, skriven iza neke druge maske. Kad zaista spoznamo sta znaci navika, sta znaci navici se na stvari, birati, imenovati, ici za nekakvim interesovanjem, kad je covek svestan svega ovoga, desava se ono pravo cudo; volja nestaje. Eksperimentisi sa ovim, osvesti sve ovo, iz trenutka u trenutak, bez zelje da stignes bilo gde. Juzno i severno nebo su potpuno razliciti. Ovde, u Londonu, za promenu nema nijednog oblacka na neznopla- vom nebu, a veliko drvece upravo pocinje da pusta prve mladice. Budi se prolece, ali je grad prljav i ljudi nisu toliko veseli i zivahni kao ljudi s juga. Miran, ali istovremeno veoma budan, svestan um, predstavlja blagoslov; on je kao i Zemlja, bogat, pun mogucnosti. Samo s takvim stavom svesti, koji ne poredjuje i ne osudjuje, mogu- ce je ucestvovati u ovom neizmernom bogatstvu. Kraj  petnaestog  pisma JIDDU KRISHNAMURTI

Do-nogu-ucitelja.pdf by stevaM7