Bila sam a i još uvek sam oduševljena vašim druženjem, vašim znanjem, vašim pogledom na razne probleme i vašim nesebičnim davanjem.i shvatila da ču se tu puno toga naučiti.

Medjutim u zadnje vreme opažam neke insinuacije na mladost, na starost, na pamet, na tajne veze na lažna obečanja itd.

Neko je napisao u tom smislu kao da bi stariji ljudi koji žele obožavanje trebali nabaviti psa, pogotovo oni depresivni, jer bi imali osečaj da nekome pripadaju i da su nekome potrebni.

Taj ko je to napisao nije ni svestan koliku je istinu napisao, ali naravno istina nekada jako boli i to jako, a isto tako mora biti svestan da to nikoga ne mimoidje i jedan dva i on če biti u toj situaciji.

Naravno da se ovo može pogledati i iz druge perspektive, ali znam dobro čitati izmedju redova.

Ja sam jako vesela kada vidim da se mladi dopisuju, da se šale i razmenjuju male iskrice.

I treba i to je dobro, bolje nego da šmrkaju iz papirne vreče lepak za nekim uglom.

Isto tako i malo starijima i starima odgovara druženje i hvala g-dji Iridi, da se je setila i da je sakupila takvu grupu ljudi i da nam na neki način pomaže, jer koliko vidim dosta nas traži pažnju pozornost zbog usamljenosti, možda nerazumevanja u kuči itd.

Bilo kako bilo svi smo tu iz nekoga razloga i lepo nam je pa možda i poneka iskrica prsne.

Od vrtiča, škole, fakulteta, službe, družbe, uvek je postojala simpatija medju ljudima, prema jednima više, prema jednima manje, ali sam sigurna da naša odgovornost i razum ne prelaze granice.

Naravno da volim kada pročitam neku lepu misao, ili kada mi g-dja Dinaja ili neko drugi da kompliment za članak (verovatno i vama prija) ali to ne znači da zbog toga treba aludirati na nešto što drugima raspihuje maštu i pri tome učestvuje u daljem raspravljanju.

Svakako da imamo pravo na izražavanje svoga mišljenja, ali je ovo samo moje razmišljanje i tako ga molim vas i uzmite.

Zato što se u vašem društvu osečam dobro i što vas svakim danom sve više i više smatram svojim "jatom", i dalje ču iz mog dnevnika kojega vodim več 45 g. ponekada napisati kakvu "crticu", da bi eto tako zamišljam, ostalo zabeleženo u večnosti, jer če možda jednog dana neko ko bude pospravljao zamnom to baciti u kontejner, a to je bio deo života jedne, kako vi kažete zasijane zvezde.

I dalje ču ujutru, pošto rano ustajem kuvati vam kafu, jer mi to pričinjava zadovoljstvo.

Stavljam na vašu čudovitu inteligenciju, sa uverenjem da ovo nečete pogrešno razumeti.

Pozdrav Srce