S.S.Doliwa

 

24.10.

 

Ne požuruj samoga sebe.

Ja sam ustanovio Izreku: Haste makes waste. Waste makes worry.

Žurba stvara rasipanje. Rasipanje stvara brige.

Ne požuruj se, već radi sve u svoje vrijeme. Tko sebe požuruje, pogrešno je raspodijelio vrijeme.

Ja nikada ne žurim, i napravim sve što sam htio.

U određenom pogledu, Ja bih mogao stvoriti još više. Ali s efektivne strane gledano, bilo bi to mnogo manje.

Ja time mislim da pri mnogim stvarima mnogo čekam, sve dok vrijeme ne sazrije i tek tada djelujem.

Tako postižem mnogo više s mnogo manje zalaganja.

Tko se požuruje, nestrpljiv je. Tko je nestrpljiv, ne može izdržati mir.

Mir ga plaši. On zato sebi život toliko opterećuje da tek s „isplaženim jezikom“ uspijeva sve dovršiti – i sa sigurnošću ne dolazi do mira.

Tko tako živi, rasipa beskrajno mnogo vremena i energije, a prije svega nema nikakve šanse da se razvije.

Zato kao prvo mora steći mir. Bolest je često korak u tom smjeru.

Ako si vezan za krevet i jedva možeš micati od slabosti, mir u tebi je dobio prvu priliku da dođe do izražaja.

On će te suočiti sa onim od čega si uvijek htio pobjeći. Zato ćeš u početku uvijek biti nepokoran i odbojan.

No, prije ili kasnije, neophodnost će te naučiti da ne postoji nikakav drugi put nego da se odrekneš žurbe i okreneš prema nutrini, jer sve drugo nije ništa do uzaludna borba sa sjenama, koja osim mnogo galame ništa ne donosi.