Manu: Oče, nisam grešio.

Fra Jozo: A zašto si mi, onda, došao?

Manu: Da olakšam duši, jer ju teške istine pritišću.

Fra Jozo: Grešne?

Manu: Ne grešne, oče, nego neuklopive. Ja sam duhovno neuklopiv. U stereotipe.

Fra Jozo: Pa... ako se ne uklapaš u stado jednoga Pastira... nisu li to predispozicije za po-grešne misli?

Manu: Po mojoj kozmologiji: greh ne postoji. Tu smo na različnom.

Fra Jozo: Hm, svakako znaš da mi to nije za prihvatit, no, da ti čujem razloge. Tu sam da te saslušam.

Manu: Sve što činimo su iskustva. U svetu dualnosti, u kojem smo, imamo pozitivna i negativna.

Fra Jozo: I...?

Manu: Negativna iskustva nam se moraju vratiti kao bumerang, da bismo ih shvatili. Odnosno, da bismo mogli da shvatimo oba pola. Tek kada iskusimo i tamu i svetlost, možemo da cenimo Svetlost, koja je iznad svetlosti ovoga sveta.

Fra Jozo: Po...grešan je to pristup. Nisu svi iskusili tamu, nisu svi morali da iskuse tamu. Ni kao ljudi. A pogotovu ne Uzvišeni na Nebesima.

Manu: Sveci?

Fra Jozo: I sveci, i Uzvišeni iznad svetaca.

Manu: A "nema sveca bez prošlosti, ni grešnika bez budućnosti"?

Fra Jozo: To nije hrišćanska fraza.

Manu: Dobro, onda da uzmem ovako: svi smo ćelijice Jednog Beskonačnog Kretaora.

Fra Jozo: Iliti: deca Božja.

Manu: Dobro, tako nekako, mada je po mojoj kozmologiji to malo drugačije. Ali, doći ćemo do toga. Dakle, svi smo ćelijice Jednog Beskonačnog Kreatora. On se ispoljio u ćelijicama, koje su zašle u ovaj svet. Zašto? Da bi preko nas ispitao Sebe, jer je on celokupno Postojanje. Dakle, to, što mi zalazimo u Zlo i negativnost, nije ništa drugo do Jedan Beskonačni Kreator koji preko nas zalazi u negativna iskustva. Da bi ih imao. Takvu vrstu iskustava. Jer i takva isustva znače bogaćenje, širenje Svesti Postojanja.

Fra Jozo: Svejedno, greh je greh.

Manu: Ali, ko je Taj ko dopušta "greh"?

Fra Jozo: Smer ti shvatam. Ali ga ne prihvatam. Nečastivi nas dovodi u iskušenje. On testira snagu naše vere. Bog nam dozvoljava izbor. On nas ne prisiljava da budemo Njemu okrenuti. On je beskrajno strpljiv. On nas čeka, da mu se vratimo. Tačno je, da mu je čak draži zabludeli sin, koji mu se vratio.

Manu: Ja bih rekao - sin, koji je prošao kroz negativna iskustva...

Fra Jozo: Ja bih rekao - sin, koji je grešio. Možda smo pomalo na sličnom stanovištu.