Kalendar događanja

Član magicus

Upisao:

magicus

OBJAVLJENO:

PROČITANO

870

PUTA

BOJITE LI SE STAROSTI ?

BOJITE LI SE STAROSTI ?
Starost se ne može izbjeći ali ona nije strašna. Starost je dar. Starost  je vrijeme pripreme kad možemo uživati u svemu onome u čemu prije nismo mogli jer nikad nismo imali dovoljno vremena za sebe. Starost  je vrijeme zrelosti, mudrosti i duhovnog putovanja. Starost je jedna vrsta blagoslova.

 

Starost se ne može izbjeći ali ona nije strašna. Starost je dar. Starost  je vrijeme pripreme kad možemo uživati u svemu onome u čemu prije nismo mogli jer nikad nismo imali dovoljno vremena za sebe. Starost  je vrijeme zrelosti, mudrosti i duhovnog putovanja. Starost je jedna vrsta blagoslova.

Zbog neznanja mnogi osjećaju strah od starenja iako je starenje normalan i očekivani dio našeg života. Možda je lakše shvatiti starost onima koji su živjeli ili žive u velikim obiteljima jer tamo se rađa, stari i umire pred očima članova obitelji i tu nema nepoznanice. Djeca gledaju bake i djedove i normalno im je da su oni stari. Starenje roditelja za njih je normalna činjenica. Sve je tako normalno. Danas su obitelji uglavnom male jer mladi ljudi žele što prije biti samostalni. Suživot sa roditeljima, bakama i djedovima im nije niti u primislima.

U dobi oko 40-te obično počinje osvještavanje i spoznaja da smo prešli gotovo pola puta i tada počinju brige o tome koliko nam je još preostalo vremena da se napravi sve ono što smo zamislili za ovaj život. Što smo ostvarili, što nismo, a željeli smo, ovdje se naprosto suočavamo sa samim sobom. Svaka životna dob nosi u sebi nešto lijepo i pozitivno pa isto tako i starost. Bez obzira koliko smo stari trebamo uživati u životu, uvijek postoji razlog da u svemu pronađemo nešto dobro što nas usrećuje i čini nam život zanimljivim.

Bez obzira na dob svatko zaslužuje biti sretan. O tome kako pravilna prehrana i tjelovježba znači i dugovječnost znamo sve, ali ono što moramo znati je, da se starenje u najvećem dijelu događa u našoj glavi.

Tijelo stari, ali naš um je toliko mlad koliko se i mi sami osjećamo mladi. Ako očekujemo da ćemo dugo živjeti ispunjeni snagom duha i tijela uvijek raspoloženi i pozitivni puni optimizma onda će to svakako utjecati na našu sretnu budućnost. Veliki dio ljudi bolji se starosti jer razmišlja negativno u smislu kako je starost vrijeme bolesti, samoće, praznine, depresije. Boje se neimaštine, gubljenja mentalnih sposobnosti, boje se da će morati ovisiti o dobroti drugih te da će biti teret svoje obitelji. Ukoliko se živi na taj način tada posijano sjeme u našem umu počinje rasti  i stvara se upravo onakva budućnost kakve se bojimo.

Zašto bi uopće o nečem brinuli kad je to doba za razvoj naših talenata koje nismo niti primijetili da imamo. U toj dobi mnogi počinju pisati pjesme, priče,  počinju slikati, raditi ručne radove, čitati knjige, prenositi svoje znanje i mudrost onima kojima je to potrebno. Postoje bezbrojne aktivnosti koje su dostupne i koje mogu ispuniti život, ali se nitko ne bi smio zapustiti i postati teret sam sebi i drugima. Uspješan i ispunjen život događa se onda kad ne živimo u prošlosti, kad nismo ogorčeni, kad smo pomireni sa svima, kad prihvaćamo novo, kad proširujemo svoje znanje, kad živimo ovdje i sada, u sadašnjem trenutku. Živjeti u sadašnjem trenutku znači ne imati strahove od bolesti , starosti i smrti.

Dragi naši čitatelji pišite nam o svojim razmišljanjima o starosti  iz svog kuta gledanja,  a mi ćemo vas kao i uvijek nagraditi .  

 

KLIKALICE

🔝

KOMENTARI

  • 01.10.2019. 23:10h

    Član emilio-iiMerlin0

    K'o Jeste li......

    .....ikada porazmislili na ovaj način!?

    Recimo da ne samo "Area 51" ne dopušta video-nadzor nego ni sve ostale Vojne baze!

    A dok recimo Nogomet koji je i Planetarno popularan promoviše "War"?

    Da stvar bude i intrigantnija tu su i "Štikle".............

    Nina - Nina ili bi rekla Badrićki a baba:Ćerko moja to ti je isto k'o kad si mlada samo što i niš ne možeššššš:.

    *Ljudska bića nisu predmeti;ona nemaju čvrstine.Okrugla su,sjajna i bezgranična.Svijet predmeta i čvrstine samo je opis koji je stvoren da im pomogne,da im olakša postojanje na zemlji.
    Razum im smeta da upamte da je opis samo opis i prije nego što shvate,ljudska biča skroz upadnu u začarani krug iz kojega rijetko izađu za života.
    Ljudska biča opažaju ali svijet koji opažaju je obmana;obmana stvorena opisom koji slušaju otkako su se rodili.
    Tako je u suštini svijet koji njihov razum hoče da održi svijet stvoren opisom i njegovim dogmatičnim i neprikosnovenim pravilima,koja njihov razum uči da prihvata i brani.*

    Tako da se i "tajna dugoviječnosti" može objasniti u kontekstu cvikanja od "suočavanja sa smrču"???

    Na stranu ono:*»Ali ljudska bića umire svoja zračenja i onda se unjima ogledaju. Zračenja su usmerena na sebe.«Rekao je da ljudska bića sprovode komandu o pravljenju popisa do njene logičke krajnosti i ne obraćajupažnju ni na šta drugo. Kada se jednom zabave popisivanjem, mogu se desiti dve stvari. Mogu da ne prime-ćuju impulse zračenja na veliko, ili mogu da ih upotrebe na vrlo naročit način.

    Krajnji rezultat tih impulsa jeste jedinstveno stanje poznato kao razum. Rezultat upotrebljavanja svakog impulsa na naročit način poznat je kao samoudub-ljenost.Vidovnjak ljudski razum vidi kao neuobičajeno istorodan mutan sjaj koji retko, gotovo nikada ne odgovara na stalni pritisak zračenja na veliko — sjaj odkoga jajolika školjka postaje jača ali i mnogo krtija.Don Huan je primetio da bi razum kod ljudskevrste trebalo da bude obilat, ali da je u stvarnosti tovrlo retko. Većina ljudskih bića okreće se samoudub-ljenosti.Tvrdio je da kod svesti svih živih bića postoji ste-pen razmišljanja o sebi kako bi mogla da utiču jednana druge. Ali nijedna od njih, osim čovekove prve pažnje, nema toliki stepen samoudubljenosti. Nasuprot razumnom čoveku, koji ignoriše impulse zračenja na veliko, samoudubljeni pojedinci koriste svaki impuls daga pretvore u snagu kojom će uskomešati uhvaćenazračenja u svojim čahurama.Posmatrajući sve to, vidovnjaci su stigli do praktičnih zaključaka. Oni su
    videli
    da su razumni ljudi stvoreni da duže žive zbog toga što prirodnu uzburkanost usvojini čahurama smiruju ne obazirući se na zračenjana veliko. Samoudubljeni pojedinci, s druge strane, koristeći impulse zračenja na veliko da bi stvorili većuuzburkanost, skraćuju svoj život.»Šta vidovnjaci
    vide
    kada zure u samoudubljenaljudska bića?« upitao sam.»Oni ih
    vide
    kao povremene eksplozije bele svet-losti, koje se smenjuju sa dugim pauzama mraka«, rekao je.Don Huan je zaćutao. Nisam imao više pitanja, ilisam možda bio previše umoran da bih ga bilo šta pitao. *

    Ili ovo:*

    Čarobnjaci kažu, kao što smo već napomenuli, da je naš razum strana instalacija - i to nije mišljeno u prenesenom smislu. Jer naš svakodnevni razum nije isključivo ljudsko dostignuće, već predstavlja kontrolni instrument Voladoresa, koji je tu da nas putem jednostavnih kondicionirajućih postupaka učini poslušnima.

    "Zdrav ljudski razum", Common sense socijalnog reda, nam u procesu socijalizacije biva jednostavno nametnut, a da mi pritom kao deca nemamo nikakve mogućnosti da te vrednosti i norme ni preispitatamo, a kamoli da ih odbacimo.


    Jer tek pri pomnijem ispitivanju društvenih vrednosti i normi otkrivamo strani uticaj. Koji je smisao biblijskih propovedi "prepustiti se poput jagnjeta" ili "okrenuti i drugi obraz" kada nas biju? Mi ljudi nemamo baš previše koristi od takvog načina ponašanja, međutim kad uzmemo postojanje Voladoresa u obzir, nije teško shvatiti ko tu profitira. Naš robovski mentalitet, za koji u jevrejsko-hrišćanskom kulturnom krugu bivamo tešeni nagradom posle smrti, ne služi nama ljudima, nego jednoj stranoj sili, koja nas u zamenu za energiju isplaćuje verskim ubeđenjima i pogledima, koji nas održavaju glupima i teraju u još veću zavisnost.

    Da se kod ubeđenja stvarno radi samo o spoljašnjim dogmama zastarelih religija, ne bi to bilo tako strašno i mi bismo ih uz malo uvida i razboritosti lako odbacili. Neuspeh sličnih pokušaja za vreme Reformacije ili u okviru tzv. Komunističke kulturne revolucije međutim pokazuje, da su te predstave ukorenjene dublje nego što se to nama čini. To međutim, po mišljenju čarobnjaka, ne upućuje toliko na religioznu istinitost dotičnih verovanja i predrasuda, koliko na činjenicu, da oni kao strani implantat čine jezgro interpretacijskog sistema, razuma, pomoću kojeg objašnjavamo svet koji opažamo.

    Tako je i modalitet našeg vremena, Poor-baby sindrom ("jadna beba") i naš servilni malograđanski mentalitet, proizvod neravnopravne simbioze između ljudi i Voladoresa. Osećamo se kao žrtve, jer to i jesmo, ali umesto da se pobunimo protiv naših gospodara i jednostavno pobegnemo iz zatvora, ponašamo se kao ovce, koje i pored otvorenih vrata ne napuštaju sigurnost tora. Jer mi smo u sebi potpuno uvereni - a ta uverenost je implantat Voladoresa - da nas izvan nama poznatih granica očekuje zli vuk, sudbina koja će se sa nama mnogo gore poigrati nego što to u svakodnevici čini.

    I tako se mi i dalje poslušno reflektujemo u barici naše ograničene svesti i očajnički se držimo onoga što nam je preostalo: našeg ega i "malih satisfakcija" našeg svakodnevnog života. Držimo se posla, koji većini od nas ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo, veza i odnosa, koji nas već odavno ne zadovoljavaju, i predstava i sećanja, koja uopste ne odgovaraju proživljenoj stvarnosti.

    Kroz naš interpretacijski sistem smo se, svako prema svojim mogućnostima, otkačili od energetske sadašnjice, i uz pomoć Voladoresa stvorili opcije prividnog bega u virtuelne scenarije, kojih je bilo i pre vremena medija i kompjutera. Mnogi preferiraju naslađivanje uspomenama, od kojih je većina ulepšana ili na neki drugi način izmenjena. Pojavljuju se poput slika u pomno čuvanim foto-albumima, koje pokazuju fragmente događaja na koje se kačimo i učvršćujemo sliku o samome sebi, dok sećanja koja toj slici ne odgovaraju bivaju jednostavno retuširana ili potisnuta.

    __________________________________________________ _________________________________
    Drugi sebe definišu planirajući manje ili više realnu budućnost, pri tom nije bitno da li ti planovi imaju formu strahova i briga ili nada i očekivanja. Sledeći pak gube svaku vezu sa stvarnošću ili vremenom i žive još samo u virtuelnim svetovima: u knjigama i hobijima, u muzici, nauci ili filozofiji, u zdravim ili nezdravim filmskim i televizijskim svetovima, video i kompjuterskim igrama ili u bilo kojoj drugoj spiritualnoj ili religijskoj fikciji. Naša mašta u tom smislu očito ne poznaje granice.

    Sva ta raspršenja svakodnevnog života služe tzv. ubijanju vremena ne dopuštajući višak vremena u kojem bismo mogli biti sami sa sobom i postati svesni našeg stvarnog položaja. Čak i kada dođemo u takvu situaciju, stalno skakanje tamo-amo našeg kontinuiranog unutrašnjeg dijaloga - klateće kretanje one strane instalacije – nas sprečava da iskoristimo taj višak vremena i tera nas ponovno u beg iz stvarnosti.

    Da je to sve, samo ne prirodno, nije teško shvatiti kad svoje socijalizovano ponašanje uporedimo sa decom ili ostalim sisarima, kojima ništa nije draže nego da potpuno utonu u opažanje sveta i uživaju u njegovoj tako jednostavnoj, a ipak zadivljujućoj stvarnosti. Deci ne treba razlog, delanje ili rezultat, da bi se u svojoj koži i svom svetu osećala dobro.

    Očigledno je tipična osobina našeg socijalizovanog domaće-životinjskog mentaliteta, našeg odraslog Common sense, da nam osećaj dobrog raspoloženja i sopstvene vrednosti zavisi od određenog učinka. Za razliku od naših divljih rođaka i male dece, teško nam pada da se bezrazložno radujemo postojanju i jednostavno budemo srećni. Da, čak nam se čini naivnim, ako ne i neodgovornim, kad se odrastao čovek tako ponaša. Mnogim starijim savremenicima čak ni jelo ne prija, ako ga nisu, kako to već Biblija zahteva, zaslužili u znoju lica svoga.

    Inače možemo primetiti, da većina ljudi u poodmaklom dobu još više pada u vlast Voladoresa, mada iz toga ne treba izvesti zaključak da su mladi ljudi imuni. Najveći deo naše svesti ionako izgubimo još u ranom detinjstvu, da bi se u vremenu koje sledi pretvorili u krave muzare Voladoresa, koje oni redovno muzu i tako održavaju na određenom stepenu svesti. Ako međutim, usled starosti, slabosti ili bolesti svest prestane da raste ili raste sa zadrškom, Voladoresi skoro potpuno konzumiraju spoljašnji sjaj, ostavljajući jedva ostatak barice. Posledice toga su suženi, kruti razum, te pojačana zaboravnost i zbunjenost, kao i porast opšte razdraženosti, očajničkog držanja za vrednosti i norme socijalnog poretka i sopstvene važnosti, ukratko - svi simptomi senilnosti.

    Taiša Abelar kaže s tim u vezi, da je moguće naći naročito mnogo Voladoresa u stanovima starih ljudi, staračkim domovima i bolnicama, jer tu lako dolaze do velikih količina svoje omiljene hrane, a to nije samo svest, nego jedna njena posebna karakteristika - jer ne prija njima svaka svest podjednako. Posebno vole egomanijačku, samosažaljivu svest, koja naginje emocionalnim ispadima i prepuštanju, a preziru razboritost i disciplinu.

    Zato se rado i nalaze na mestima na kojima se skupljaju mase ljudi u takvom emocionalnom raspoloženju: crkve, groblja i mrtvačnice spadaju u tradicionalna mesta, dok danas sve više masovne priredbe, kao što su to koncerti, demonstracije, skupovi, fudbalske utakmice i ostali sportski događaji, privlače brojne ne-ljudske goste, koji na svoj način učestvuju u opštem veselju. U skromnijoj meri to vazi i za javne zgrade, kao što su železničke stanice, aerodromi, uredi i škole, kao i za privatne zabave i bankete. Gde god se skupljaju ljudi u "jestivom" raspoloženju, ne nedostaje ni Voladoresa.

    Kao vizuelni dokaz postojanja Voladoresa, naslednici Don Huana su javno pokazali fotografiju jednog Voladoresa, snimljenu nedugo pre toga na prolećnoj proslavi tibetanskih budista u ruševinama Teitihuakana. Fotograf je bio Kastanedin poznanik, Marko Antonio Taram, vođa Casa-e Tibet u Meksiko Sitiju, koja je i organizovala proslavu, na kojoj je 90 000 hrišćanskih i budističkih učesnika pod vođstvom Dalaj Lame molilo za mir. Za vreme događaja Marko Antonio je, bez da je to primetio, fotografisao ogromnu senku, koja se činila poput oblaka što plovi nad glavama mnoštva okupljenog na molitvu među piramidama.

    Kad je Marko Antonio pri razvijanju fotografija otkrio neobičnu senku, koja ga je podsetila na lik čoveka u molitvi, zamolio je Kerol Tigs da ispita tu neobičnu sliku. Ona je, preneražena, odmah uzela kopiju fotografije za Kastanedu i njegove pratilje. Svi su se složili u tome da je Marko Antonio fotografisao ogromnog Voladoresa, koji se toliko bio najeo emocionalne energije okupljenih molilaca, da je uspeo da se delimično materijalizuje i čak postane vidljiv oku kamere. Shvatili su to onda kao znamenje, da je došlo vreme da se i taj deo njihovog znanja oslobodi svog ezoteričnog statusa i preda javnosti.

    To naravno ne znači da mi inače pojma nemamo o postojanju tih bića – nama samo nedostaju sredstva i reči, kojima bi ih opisali u kontekstu našeg svakidašnjeg života. Čarobnjaci kažu da su deca koja još nisu socijalizovana često sposobna da vide Voladorese i uglavnom jasno osećaju kako ta jeziva bića parazitiraju na njihovom spoljašnjem sjaju. Nije ni čudo da se boje duhova, čudovišta i demona koji se muvaju ispod njihovog kreveta ili vrebaju iz ormara. Jer kako Voladoresi svoju rabotu najradije obavljaju neprimećeni, najčešće se noću bacaju na posao i zaista se rado skrivaju po tamnim ćoškovima.

    Zbog toga se mnogi i u odraslom dobu boje mraka, ili ih fasciniraju stravične priče i horor filmovi. Klasične priče o ljudožderima, kiklopima i vampirima nude fenomenalnu mogućnost projekcije naših podsvesnih slutnji o postojanju i podmuklim rabotama Voladoresa. U novije vreme su u tom smislu popularne priče koje govore o invaziji vanzemaljaca koji žele da porobe ili unište čovečanstvo. Razne filmske obrade bestselera Invazija jedača tela (Die Invasion der Körperfresser), kao i noviji filmovi a là Alien, Independence Day ili Men in Black su pravi hitovi, što se može objasniti samo činjenicom da strah od takvih događaja počiva na realnoj osnovi.

    Priče o vampirima i SF-filmovi sigurno nisu dokaz o postojanju Voladoresa, niti indicija koja bi mogla uveriti skeptike. Oni međutim, govore vrlo jasnim jezikom, ako smo spremni da otkrijemo njihovu poruku – baš kao u seriji Olivera Stouna i Brusa Vagnera Vajld Palms, gde pri pažljivijem pogledu na ulazna vrata lokala sa simboličnim imenom Hungry Ghost (Gladni Duh) možemo da pročitamo grafit: Los Voladores: They eat your awereness. (Letači: Oni jedu vašu svest.) Jednostavna poruka neverovatnog dometa.

    Moramo uzeti u obzir mogućnost da ovaj teatar našeg svakodnevnog života možda i nije stranputica naše evolucije od primata do čoveka, već da su mnoge njegove karakteristike mnogo čudnijeg porekla. Istraživač ljudskog ponašanja i nobelovac Konrad Lorenc je još pre nekoliko decenija upozorio na čudnovate naznake domestifikacije u psihologiji i ponašanju civilizovanih ljudi, koje delimo sa našim kućnim ljubimcima i koje se mogu objasniti samo time da mi sami sebe domestificiramo. Ali zašto bi mi sebe zatvarali u "štale za ljude", kako Lorenc naziva gradske stambene zgrade i nebodere? Kakvu korist bismo imali od toga, bilo kao vrsta ili kao pojedinci?

    Ako međutim uzmemo u obzir postojanje Voladoresa, dosta toga odjednom postaje jasnije. Naravno da mi sami sebe socijalizujemo u naš svakodnevni svet, ali parametre socijalnog reda i razuma koji nama rukovodi ne određujemo mi, nego nama nadmoćnija bića, koja u nama vide svoje kućne životinje. Erih fon Deniken bi se verovatno zapitao "Jesu li bogovi bili Voladoresi?"

    Uprkos njihovoj nadmoći, Voladoresi sigurno nisu (niti su bili) nikakvi bogovi, iako su nam upravo oni doneli predstavu o bogu, vrednosti i norme našeg socijalnog reda, te ono što u najširem smislu podrazumevamo pod rečju kultura. S druge strane, njima ne samo da možemo da zahvalimo za naše potrošačko ponašanje i izrabljivački mentalitet, nego i za činjenicu da sebe držimo "jadnim malima", mučenicima i gubitnicima. Pa ipak, Voladoresi nisu nikakvi đavoli ili demoni.

    Jer upravo je to taj crno-beli pogled na svet, to klateće kretanje između suprotnosti kao što su dobro i loše, nebo i pakao, bog i đavo, ljubav i mržnja, pozitivno i negativno, koje predstavlja suštinu instalacije koju nosimo u glavi. Ako se želimo osloboditi Voladoresa i razuma, koji nije naš vlastiti, moramo za početak prevladati lažni dualizam našeg ega, refleksiju u barici svesti, i svet posmatrati kao ono što on zaista jeste: energija, koja nije ni dobra ni loša.

    Ako uspemo u tome, uvidećemo da nas izvan vela poznatog i uskih granica svakodnevnog života očekuje veličanstveni Univerzum. Tačno, to je jedan grabežljiv univerzum, sa grabežljivim Voladoresima i isto tako grabežljivim ljudima. No ta jednostavna činjenica ne iziskuje vrednovanje, nego stavlja nas, Voladorese i sve ostalo na istu stepenicu.

    Samo ako se oslobodimo robovskog duha i žrtva-nasilnik šablona, imamo istinsku šansu da ponovno nađemo slobodu - slobodu od Voladoresa, od ogledala samorefleksije, prisila svakodnevnice i fiksacije skupne tačke.*

    Ili čekaj, šta su onda "mrtve točke"..... ako "samovažnost ubija" ?!

  • 01.10.2019. 23:46h

    Član emilio-iiMerlin0

    K'O da li se bojite......

    ......i ooooskudice u OOOOOOpsežnosti Onoga koji je rekao:*Poštar raznosi poštu jer se boji primanja Vijesti* !?

    A i laički riječnuti "i' svaki put ču biti prevaren ako ja nisam taj varalica" ?

    Ili da i' "opasnosti su ogrooomne jer se tu zadiremo u univerzalni obrazac ustrojstva čitavog svijeta" !

    Je ekvivalentno onome "znanje bez Moči je prazna puška"..... ili i samo pogledavši - https://www.youtube.com/watch?v=Ayi8ddu_eZg

    U svakom slučaju Starosti se treba bojati..... pa čak i kada na Mladima svijet ostaje.... a pogotovo ako "Muškost je produžetak Ženskosti" ili "Iracionalnosti".

  • 02.10.2019. 08:45h

    Član bglavacMerlin11

    Prijedlog od Emilija. Lp

  • 02.10.2019. 13:46h

    Član shadowofsoulMerlin9

    odlična tema za pisanje

  • 02.10.2019. 20:58h

    Član iridaMerlin27

    Starost je vrijeme usporavanja, kad to shvatimo, starim bez stresa i frustracija...

  • 04.10.2019. 22:24h

    Član diastiMerlin3

    Malo o starosti .....

            Mislim da nema čovjeka na ovom svijetu koji se u određenom trenutku nije uplašio starosti. Da li je to zbog drskog ponašanju vlastitog djeteta, da li zbog minimalca koji garantira minimalnu mirovinu, da li zbog tijela koje je s godinama postalo pomalo umorno i ne može ono što je nekad moglo ....              Da, to se i meni događalo i vjerojatno će se događati i u budućnosti, ali nisam tim opterećena. To su više kao sporadični bljeskovi straha koji ustvari nemaju osnovu jer "nigdar ni bilo da nekak ni bilo ". To uvjerenje me drži kroz čitav život i dokazalo kao ispravno. Ustvari imam puno vedriju sliku o životu pa tako i o starosti. Ne bojim je se.                                                                                                           Kroz sve faze života ljudi imaju pomalo iskrivljenu sliku o onima starijima. Sjećam se, dok smo bila vrlo mlada i vidjela osmrtnicu nekog pedesetogodišnjaka i pomislila - Umro, pa što, bio je star. Sada ja imam otprilike toliko i uopće mi se ne umire ! Onda, kada sam imala dvadsetak bilo mi je nezamislivo da se dvoje ljudi srednjih godina može voljeti i uživati u ljubavi i, eto, pokazalo se da sam opet pogriješila jer u tim godina sam spoznala da volim najjače ..... A sada, ne želim griješiti i misliti da starost ne valja. Ona ne mora biti bolest, osamljenost, izolacija .... Ona je mudrost, kreativnost, uživanje u vlastitoj svrsi ..... jer jabuka nije najljepša u cvatu. Latice odnese vjetar. Nije najljepša ni nedozrela, zelena je i trpka. Ona je najljepša zrela i tada ima što za ponuditi.

  • 05.10.2019. 12:15h

    Član iridaMerlin27

    diasti, ako je ovaj lijepi i zanimljivi osvrt za temu mjeseca, onda ga treba objaviti kao zaseban članak i ja ću to za tebe sada i učiniti, ako je to zaista samo komentar, napiši mi to pa ćemo članak ukloniti.

    https://www.magicus.info/vijesti/tema-mjeseca/malo-o-starosti

  • 19.10.2019. 10:05h

    Član iridaMerlin27

  • 19.10.2019. 10:06h

    Član iridaMerlin27

  • 19.10.2019. 10:07h

    Član iridaMerlin27

  • 19.10.2019. 10:07h

    Član iridaMerlin27

  • 19.10.2019. 10:08h

    Član iridaMerlin27

  • 19.10.2019. 10:09h

    Član iridaMerlin27

SADRŽAJ UPISAO

Član magicusMerlin14 Dodaj ili oduzmi Merlina

Smatrate člana magicus dobrim članom portala? Nagradite ga Merlinom.

IZDVOJENO

Vitamin C

🔝

IZDVOJENO

Najnoviji članci

🔝
Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

DUHOVNOST

LISTOPAD...

METODE I TEHNIKE

BRZI CHAT

  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    ♫♥♥♪♫

    16.10.2019. 13:42h
  • Član ShadowOfSoulShadowOfSoul

    Irido, help! izgubio mi se članak o promociji

    16.10.2019. 11:26h
  • Član mkrmarmkrmar

    Laku noć svima

    03.10.2019. 21:53h
  • Član www.yahoo.comwww.yahoo.com

    ♥♥♫♥*♪♫♥♥♪♫

    01.10.2019. 11:53h
  • Član bglavacbglavac

    Hvala vanessa. Lp

    01.10.2019. 06:17h
  • Član vanessavanessa

    ♥*♪♫♥♥♥♫♥*♪♫♥♥♥♫

    30.09.2019. 14:09h
  • Član vanessavanessa

    Pozdrav Magicusu...mojim prvim virtualnim prijateljima***

    30.09.2019. 14:02h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karte

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebKreativna akademijaSvijet jogeInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

Koliko volimo sebe (tema mjeseca)