Upisao:

JosipJankovic

OBJAVLJENO:

Zdravo društvo - Erich Fromm

U stvari, Zdravo društvo ide od čiste kritičke analize, koja je data u Bekstvu od slobode, do konkretnih sugestija kako da funkcioniše jedno zdravo društvo. Glavna poenta u poslednjem delu knjige nije toliko verovanje da je svaka predložena mera neophodno »dobra«, već da progres može da se dogodi samo kada se promene dešavaju uporedo u ekonomskoj, društveno-političkoj i kulturnoj sferi; da svaki progres koji se ograničava samo na jednu sferu sprečava progres u svim sferama.

 

 

 

 

 

 

Erich Fromm 

Zdravo   društvo

 

 

 

 

 

Sadržaj

 

 

Predgovor  (E.  F.)                                                            7

Predgovor  jugoslovenskom   izdanju                              9

  • DA LI  SMO  MENTALNO  ZDRAVI?                                        11
  • MOŽE LI DRUŠTVO DA BUDE BOLESNO? — PATOLOGIJA NORMALNOSTI                   18

III     LJUDSKA SITUACIJA — KLJUČ ZA

HUMANISTIČKU PSIHOANALIZU                              25

Ljudska  situacija                                                          25

čovekove  potrebe —  kako  one  proizlaze

iz  uslova njegove  egzistencije                                    29

  1. Pripadnost  (udruživanja)   nasuprot  narcisizmu           30
  2. Prevazilaženje —  stvaralaštvo  nasuprot destruktivnosti           35
  3. Ukorenjenost —  bratstvo  nasuprot rodoskvrnjenja     36
  4. Osećanje identiteta  —  individualnost nasuprot  konformizmu  gomile         51
  5. Potreba za  okvirom  orijentacije  i  verovanja  —  razum  nasuprot  iracionalnosti.     53 IV    MENTALNO  ZDRAVLJE I  DRUŠTVO       59

V    COVEK  U  KAPITALISTIČKOM DRUŠTVU                          67

Društveni  karakter                                                       67

Struktura  kapitalizma  i  karakter  čoveka              70

  1. Kapitalizam XVII  i  XVIII  veka                      70
  2. Kapitalizam XIX veka                                         72
  3. Društvo XX  veka                                                84

 

  1. Društvene i  ekonomske  promene                  84
  2. Karakterološke promene 89
    1. Kvantifikacija,  apstrakcionizam                 89
    2. Otuđenje 96
    3. Drugi aspekti 117
      1. Anonimni autoritet —

konformizam                                           118

  1. Princip neosujećivanja 126
  • Slobodna asocijacija  i  slobodan razgovor   128
  1. Razum, svest, religija               130
  2. Rad 135
  3. Demokratija 140
  1. Otuđenje i  mentalno  zdravlje                 145
  • RAZNE DRUGE DIJAGNOZE 162

Devetnaesti vek                                                         162

Dvadeseti  vek                                                            167

  • RAZNI DRUGI  ODGOVORI                                                    180

Autoritarno idolopoklonstvo                            182

Superkapitalizam                                                               185

Socijalizam                                                                       188

  • PUTEVI KA ZDRAVIJU                                                           207

Opšta razmatranja                                                      207

Ekonomski preobražaj                                              212

  1. Socijalizam kao problem                        212
  2. Principi humanističkog socijalizma         216
  3. Socijalno-psihološki prigovori 219
  4. Interesovanje i  učestvovanje  kao

motivacija                                                 228

  1. Praktične sugestije 242

Politički preobražaj                                      253

Kulturni preobražaj                                                    257

ZAKLJUČAK                                                                                            269

Indeks  imena                                                 277

 

Predgovor

 

Ovo delo je nastavak knjige Bekstvo od slobode napisane pre pet¬ naest godina. U toj sam knjizi pokušao da pokažem da totalita- ristički pokreti odgovaraju duboko usađenoj  težnji  da  se pobeg- ne od slobode koju je čovek postigao u modernom svetu; taj sa- vremeni čovek, oslobođen srednjovekovnih okova, nije bio slobo¬ dan da izgradi sadržajni život, zasnovan na razumu i ljubavi, zbog toga je tražio novu sigurnost u potčinjavanju jednom vođi, rasi ili državi.

U knjizi Zdravo društvo pokušao sam da pokažem da  život u demoikratiji XX veka predstavlja, na različit način, drugu vrstu bekstva od slobode, a analiza baš tog bekstva, u kojoj je otuđenje centralni  pojam,  sačinjava  veliki  deo  ove  knjige.

S druge strane, Zdravo društvo je nastavak knjige Bekstvo od slobode, a u izvesnoj meri, i knjige Čovek za sebe. U obe knjige sam razmatrao specifični psihološki mehanizam, ukoliko se od¬ nosio na glavnu temu. U Bekstvu od slobode obrađivao sam ug¬ lavnom problem autoritarnog karaiktera (sadizam, mazohizam itd.). U Čoveku za sebe razvio sam ideju o različitim orijentacijama ka- raktera, zamenjujući Frojdovu šemu razvitka libida evolucijom karaktera u interpersonalnom smislu. U Zdravom društvu sam po¬ kušao sa više sistema da razvijem  osnovne  pojmove  onoga  što sam ovde nazvao  »humanističkom psihoanalizom«.

Sasvim prirodno, ideje koje su izražene ranije nisu mogle biti izostavljene; ali ja sam pokušao da ih izložim kraće  i da  dam više prostora  onim  aspektima koji  su  rezultat mog posmatranja i razmišljanja poslednjih nekoliko godina.

Nadam se da čitalac mojih ranijih dela  neće imati teškoća da uoči kontinuitet misli, kao i neke promene koje vode ka glavnoj tezi humanističke psihoanalize: da osnovne strasti čoveka nisu ukorenjene u njegovim instinktivnim potrebama, već  u  specifič¬ nim ustavima ljudske egzistencije, u potrebi da se pronađe nova veza između čoveka i prirode pošto su se izgubile prvobitne veze iz preljudskog stupnja. Dok se u ovome moje ideje u osnovi raz¬ likuju  od  Frojdovih,  one  se  ipak  zasnivaju  na  njegovim  funda¬ mentalnim postavkama, koje su razvijene dalje pod uticajem ide¬ ja i iskustva generacije koja je sledila Frojda. Ali baš zbog impli¬ citne i  eksplicitne  kritike  Frojda,  sadržane na  ovim  stranicama, želim  jasno  da istaknem  da  ja vidim  veliku  opasnost  u  razvija¬ nju  izvesnih  tendencija  u  psihoanalizi  koje,  kritikujući  izvesne greške Frojdovog sistema, odbacuju, zajedno  sa greškama, i naj¬ vrednije delove Frojdovog učenja:  njegov naučni  metod,  njegovo shvatanje  razvitka,  njegov pojam  nesvesnog  kao  potpuno  iracionalnu  snagu,  a ne  kao zbir pogrešnih ideja.  Dalje, postoji opasnost  da  psihoanaliza  izgubi  drugu  osnovnu  osobinu  Frojdovog shvatanja, hrabrost da prkosi zdravom razumu i javnom mnenju.

U stvari, Zdravo društvo ide od čiste  kritičke  analize,  koja je data u Bekstvu od slobode, do konkretnih sugestija kako da funkcioniše jedno zdravo društvo. Glavna poenta u poslednjem delu knjige nije toliko verovanje da je svaka predložena mera neophodno »dobra«, već da progres može da se dogodi samo kada se promene  dešavaju  uporedo  u  ekonomskoj,  društveno-političkoj i kulturnoj sferi; da svaki progres koji se ograničava samo na jednu sferu sprečava progres u svim sferama.

Veoma sam zahvalan mnogobrojnim prijateljima koji su mi pomogli čitajući rukopis i  dajući  konstruktivne  predloge  i kriti¬ ke. Naročito želim da spomenem jednog od njih, Džordža Fuksa, koji je umro dok sam još radio na ovoj knjizi. Prvobitno smo zamislili da napišemo  knjigu zajedno, ali se  ovaj  plan  nije  mo¬ gao ostvariti zbog njegove duge bolesti. Njegova pomoć, međutim, bila je značajna. Mi smo imali duge diskusije i on mi je pisao mnoga pisma i zabeleške, naročito u pogledu socijalističkih teo¬ rija, što mi je pomoglo da razjasnim, a ponekad i ispravim sop- stvene ideje. Spomenuo  sam  njegovo  ime u tekstu nekoliko pu¬ ta, ali moj dug prema njemu je  mnogo veći nego što to  ovim mogu da pokažem.

Želim da izrazim zahvalnost dru Hargrivsu, šefu Sekcije men¬ talnog zdravlja Svetske zdravstvene organizacije, zbog pomoći u prikupljanju podataka o alkoholizmu,  samoubistvu i ubistvima.

  1. F.

 

Predgovor jugoslovenskom izdanju

 

 

Rado sam se odazvao pozivu da napišem predgovor za jugoslo- vensko izdanje moje knjige Zdravo društvo. Mada jugoslovenski sistem poznajem samo teorijski i još nisam imao prilike da nepo¬ sredno vidim jugoslavensku stvarnost,* verujem da shvatanje so¬ cijalizma koje je izloženo u ovoj knjizi ima mnogo dodirnih tačaka sa jugoslovenskim shvatanjem. Ja mislim ovde, naravno, na isti¬ canje aktivne i odgovorne uloge radnika u preduzeću i društvu, nasuprot centralizovanom sistemu upravljanja stvarima  i  ljudima od strane birokratije, na isticanje ideje  o  kontroli  nad  društve¬ nom svojinom nasuprot državnoj svojini nad sredstvima za pro¬ izvodnju. Jugoslovensko shvatanje, je, po mom mišljenju, zasno¬ vano na stvarnom razumevanju marksizma. Za Marksa socija¬ lizam nije nikad predstavljao samo ekonomski efikasniji već i ljudski razvijeniji sistem, u kome će čovek prestati da bude objekt okolnosti i stvari, postajući subjekt koji upravlja sopstvenim stva¬ ranjem.

Mada je moguće da postoje mnoge tačke u ikojima se moje shvatanje razlikuje od jugoslovenskog, nadam se da će ova knjiga stimulativno uticati na jugoslovenske čitaoce.

Mogao bih da dodam nekoliko reči o predmetu koji nisam ra¬ zmatrao u ovoj knjizi. Mislim na međunarodnu situaciju i izglede za mir. Sadašnja podela sveta na dva velika i moćna bloka, koji ugrožavaju jedan drugog, predstavlja mogućnost za izbijanje trećeg svetskog rata. Mogućnost mirnog rešenja zavisi u velikoj meri od postojanja treće sile, koja je politički nezavisna. Ali nije samo važno,  i  to  nije  primarno,  političko poznavanje,  već  poravnanje u socijalnom i ekonomskom smislu sistema koje će prihvatiti zemlje  Azije  i  Afrike.  Istočni  i  Zapadni  blok  se  slažu  u jednoj

 

* U međuvremenu pisac ove knjige je posetio Jugoslaviju, nastojeći da za kratko vreme što bolje upozna osnovne principe našeg društvenog sistema.

 

pretpostavci, naime da izbor leži između ruskog i kineskog komu¬ nizma ili zapadnog kapitalizma. Ova alternativa, međutim, nije tačna; nerazvijene zemlje mogu da izaberu treću alternativu, a to je socijalizam u različitim formama, počev od jugoslovenskog do indijskog i burmanskog tipa. Takve demokratske socijalističke zemlje, koje kombinuju ekonomsko planiranje i uticaj države sa maksimumom lične slobode i individualnog učestvovanja i odgo¬ vornosti, dokazaće da industrijalizacija nije nužno zasnovana na potpunoj birokratizaciji. Verujem da Jugoslavija, zajedno sa zem¬ ljama  kao  što  su  Egipat  i  Indija, ima najvažniju funkciju  danas

— da pokaže put demokratskom socijalizmu. Ova funkcija može da bude odlučujuća za očuvanje svetskog mira.

 

ERIH FROM

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

SNOVI

MAGAZIN

BRZI CHAT

  • sofija132

    Nije Ljubav (ljubavni odnos) „konjsko kopito“ spremno za „utrku u galopu“, u ljubavi nema prisilnog djelovanja,..!

  • vanessa

    ૐ:)*

  • bglavac

    Dobro jutro dragi magicusi, lijep dan vam želim.Lp

  • vanessa

    ૐ ૐ:)*

  • bglavac

    Dobro jutro dragi magicusi, lijpu i radosnu nedjelju vam želim.Lp

Cijeli Chat

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info